Сережани

Сережани (лат. servire, франц. sergent) су били елитна војска, граничари и цариници у Војној крајини основани крајем 18. вијека и састављени углавном од Срба. Улога им је била да обављају граничну службу према Босни, да обављају пратњу по тешком и неприступачном терену које обичне војне јединице нису могле надгледати као и да спрјечавају упаде разбојника из Босне и да их хватају ако би успјели пријећи границу. Морали су добро познавати подручје на којему су дјеловали, бити одлични стријелци и стално наоружани. Посебна задаћа сережана била је одржавати јавни ред и мир, те осигурати (енгл. инсуранце) личну имовину; пратити заробљенике и осуђене злочинце; пратити курире и друге путнике, пошту и остало, за што су примали посебну накнаду те отклањати нереде и свађе међу војницима. Постојале су и коњичке сережанске јединице које су служиле као пратња високим официрима крајишких пуковнија, преносиле хитне заповијести и обављале посебне задатке.

Свако ко је ступио у сережаску службу, морао је у пробној служби провести годину дана, а ако је у службу ступио из војске, шест мјесеци. У току пробне службе сережани су се обучавали у борби, мачевању, пливању, гађању, познавању и употреби службених прописа, упознавали су се с заштитном службом, вјежбали читање и писање као и састављање извјештаја и разних списа. Сережани су носили народно одијело, посебно се истичући својим црвеним кабаницама (у Старом Риму као и у вријеме Отоманске империје само племство може носити црвену боју), а од оружја су имали пушку, два пиштоља и ханџар. Сережани су били ослобођени било каквих радних обвеза (привилегије) и неких других пореза, а ако су се током године посебно истакли, добивали су награде те проценат од заплијењених предмета разбојника и кријумчара.

Сережани и бан Јосип Јелачић

Устоличење Јосипа Јелачића за бана је обављено на Катаринином тргу на Горњем граду у Загребу. Јелачић је ушао у град у свечаној поворци коју су предводили хусари и сережани. Обред је настављен у цркви св. Марка, а затим у православној цркви Св. Преображења, гдје је бана формално устоличио српски патријарх и митрополит Јосиф Рајачић. Бан Јелачић шаље у јуну 1848. у Вараждин баруна Јосипа Неустадтера да организује одбрану града и заповиједа војском. Већ средином јуна долазе у град прве скупине војника тзв. сережана. Међу првима су стигли сережани Слуњске граничарске пуковније. Свака је, наиме, граничарска пуковнија имала у свом саставу по један одред сережана као елитну јединицу. На подручју Војничке границе сережани су обављали улогу жандармерије. Ти су војници својом појавом и изгледом код вараждинских грађана изазивали и страх и дивљење. Очевидци их описују као просте и јаке, дивљег изгледа, носили су турске одоре и били наоружани источњачким оружјем "ханџарима, јатаганима и кубурама о појасу, те диљкама о рамену".

Спомен сережана у Дневнику Андрије Торквата Брлића

Андрија Торкват Брлић на више мјеста у свом Дневнику помиње сережане: "...зато ја...као командант Шережанах и виситатор дођох... Пробудив се видим, да сви спавају сережани. Пробудим зато њеке и патроље изашаљем..." "Вратим се у табор и коње пошаљем. Узмем сережане и идем..." Из овога се види да су сережани били и лична пратња, обезбјеђење команданата, банова, владара, као што су у митологији серафими небеска војска која окружује Сабаота, Господа над војскама.

Сережани су имали поред улоге тјелохранитеља владара и посао да извршују смртне пресуде по налогу највиших власти: "...да је из вароши спион и ког бан кроз сережане хтједе дат убит."

Спомен сережана у писму генерала Будислава Будисављевића

Будислав Будисављевић из Госпића 5. јуна 1848, шаље свом сину Гени писмо у Шибеник, у којем између осталога пише: "Јасам био послан у Срием на Сабор, пак таисе развали, и на Путу ме стиже Верорднунга да идем одма у Загреб, и да замном коњи иду, тамо кад дочо, ћиауме наДраву на кордон мацхарски и послати, али будући да стиже од Министериума из Беча Заповиед, да градисхки, Бродски, и Петроварадински други Ба(тали)они у агребу остану, и да у Италиу неиду, тако одпустисхе мене натраг, али исто(м) схто цући доћо, ево опет Вероднунге, да идем до далне Заповједи Регимнт Оточки примити... У доидући цзертвертак иде 50 Серессана у 6... Мислим даћемо се почупати с Магyари... Данасје Сабор у Загребу отворен, а јучерје Бан инталиран, поздрави Маxу, писаћуму из Оточцза."

Спомен сережана у црногорском годишњаку "Орлић"

У тексту Миховила Павлиновића "Црна Гора" поред осталога стоји и помен сережана: "У јату Срби и Хрвати: Црногорци, брђани, сережани, Арбанијом и Херцеговином, тада су љуто разгонили Турке." "I пошто сједе у Подгорици са шездесет тисућа Турака, посла царев Серашћер владици Данилу по харач и по три главита таоца, ако неће да му до камена опали Црнугору.