Симфонијска музика Лудвига ван Бетовена

С Википедије, слободне енциклопедије

Идејна основа Бетовенове симфонијске музике[уреди | уреди извор]

Лудвиг Ван Бетовен (1770 – 1827) је, полазећи од оне тачке до које су стигли Хајдн и Моцарт, најпре изградио свој сопствени стил проширивши симфонијски облик и менует у трећем ставу заменивши његовом убрзаном варијантом – СКЕРЦОМ – револуционисао симфонију за цео XIX век, придружујући оркестру вокалне солисте и хор. То је постигао у једном великом стваралачком распону од 32 године, почевши 1791. године прве радове на музици за поему „Ода Радости” Фридриха Шилера, што се затим преточило најпре у Прву Симфонију, па у читав један низ симфонијских дела које се као карике једног великог ланца надовезују једна на другу, да би коначно, 1823. године у Деветој Симфонији, остварио у једном колосалном виду, своју првобитну идеју. На десетом симфонијском делу, рад је спречила мајсторова смрт. Симфоничар Бетовен – трећи и најснажнији представник првог Бечког тријумвирата и пионир романтизма XIX века.

Развојни периоди Бетовена симфоничара[уреди | уреди извор]

I Бетовеново симфонијско стваралаштво (као уосталом и стваралаштво у целини), може се посматрати кроз три развојна периода: први - где Бетовен преузима музичко наслеђе својих претходника и већ изграђује сопствени стил на основи тог наслеђа. Том периоду припада Прва Симфонија. Други - Бетовен је већ зрео уметник који на властити начин третира наслеђене форме, значајно их обогаћујући. Све Симфоније од Друге до Осме, припадају овом стваралачком периоду. Трећи и позни период - Бетовен још смелије обогаћује, па и разлаже наслеђене форме (никад их не напуштајући), из потребе да изрази сва своја уметничка стремљења. Мајсторова Девета Симфонија, припада овом периоду.

Извођачи Бетовенових симфонија[уреди | уреди извор]

Симфоније Лудвига ван Бетовена имају бројне успеле извођаче:

Бечка Филхармонија - Диригент: Карлос Клајбер;

Берлинска Филхармонија - Диригент: Херберт Фон Карајан;

Берлинска Филхармонија - Диригент: Рафаел Кубелик;

Берлинска Филхармонија - Диригент: Клаудио Абадо;

Симфонијски Оркестар Колумбија - Диригент: Бруно Валтер;

Бостонски Симфонијски Оркестар - Диригент: Шарл Минш;

Бостонски Симфонијски Оркестар - Диригент: Ерих Лајнсдорф;

Симфонијски Оркестар из Монтреала - Диригент: Станислав Скровачевски;

Загребачка Филхармонија - Диригент: Ловро Матачић;

Београдска Филхармонија - Диригент: Емил Табаков