Карлос Клајбер

Из Википедије, слободне енциклопедије
Карлос Клајбер
Датум рођења 3. јул 1930.
Место рођења Берлин
 Вајмарска Немачка
Датум смрти 13. јул 2004.
Место смрти Коњшица
 Словенија

Карлос Клајбер (нем. Carlos Kleiber; Берлин, 3. јул 1930Коњшица, 13. јул 2004) је био аустријски диригент који је провео већи део професионалне каријере у Немачкој.

Детињство и младост[уреди]

Рођен је као Карл Лудвиг Клајбер у Берлину, као син аустријског диригента Ериха Клајбера и Американке Рут Гудрич. Године 1935. емигрирали су у Буенос Ајрес. Име Карл је промењено у Карлос. Као младић похађао је енглеске школе у Аргентини, а касније је студирао у Њујорку и Цириху. Он је такође компоновао, певао и свирао клавир и тимпане. Иако је његов отац приметио музички таленат свог сина, ипак га је одвраћао од музичке каријере. „Каква штета да је дечак музички талентован“, написао је Карлосов отац пријатељу.

Каријера[уреди]

Карлос Клајбер је првобитно студирао хемију у Цириху, али је убрзо одлучио да се посвети музици и направио је свој деби са дириговањем оперете Гаспароне у театру у Потсдаму, 1954. године. Од 1958. до 1964. је био капелмајстер у „Немачкој Опери на Рајни“ у Диселдорфу и Дуизбургу (напомена: неуобичајено је, али оперска кућа има седиште у оба града), а затим у Опери у Цириху од 1964. до 1966. Између 1966. и 1973. он је био први диригент у Штутгарту, својем последњем сталном намештењу. Током наредних година, често је дириговао у Баварској државној опери у Минхену. У Бајројту је наступио 1974. са Вагнеровом опером Тристан и Изолда. У САД је радио са Чикашким симфонијским оркестром 1978. године и са МЕТ опером 1988. године. Понуђено му је било место музичког директора Берлинске филхармоније 1989. године, али га је одбио.

Заоставштина[уреди]

Његово извођење Бетовенове Пете симфоније се сматра једним од најбољих икада, а такође су врло успешни и снимци седме, шесте и четврте Бетовенове симфоније. Клајберова извођења су прецизно увежбана, али често се сматрају спонтаним и инспиративним. По мишљењу многих његових колега и публике, био је ексцентрични геније који је био међу највећим диригентима свих времена, упркос малобројности његовог појављивања.

Би-Би-Си-јев музички магазин, један од популарнијих часописа о класичној музици, саопштио је 17. марта 2011. да је Клајбер изабран за „највећег диригента свих времена“. Око 100 савремених диригената је учествовало у анкети Би-Би-Си-ја, укључујући Колина Дејвиса, Густаво Дудамела и Валерија Гергијева. Клајбер, који је одржао само 96 концерата и око 400 оперских представа у својих 74 година, био је изгласан испред Леонарда Бернштајна и Клаудија Абада, који су се нашли на другом и трећем месту.

Крај живота[уреди]

Клајбер се скривао од очију јавности и наводно никада није дао званични интервју. Након што је поднео оставку у Баварској државној опери, његова појављивања су све ређа, и он је снимио само неколико својих наступа. Сахрањен је у словеначком селу Коњшица код Литија 2004. године, заједно са супругом Станиславом Брезовар, словеначком балерином, која је умрла седам месеци раније.