Син Божји

С Википедије, слободне енциклопедије
Римски цар Август (владао у Исусово време) је себе прогласио Сином Божјим.

Син Божји је израз који је у различита времена имао различита значења. Изрази „син божји“ и „синови божји“ се налазе у хебрејској Библији.[1][2] У Исусово време, римски цареви су употребљавали израз „син Божји“ као титулу. Исус је себе и своје ученике називао синовима Божјим.

У хришћанском контексту се данас под овим изразом мисли на Исуса Христа, за којег многи хришћани верују да је Бог Син.

Употреба[уреди | уреди извор]

Римски цареви[уреди | уреди извор]

Кроз историју, разни цареви су себи додељивали титуле попут „божји син“, „син бога“ или „син неба“.[3] У Исусово време, Божји син (лат. Divi filius) је била често кориштена титула римског цара Октавијана Августа (владао од 27. п. н. е. до 14. н. е.), усвојеног сина Јулија Цезара.[4] Тиберије, који је владао у Исусово време (цар 1437) је називан син божанског Августа.[5] Касније је титулу син божји користио и Домицијан.[4]

Исус из Назарета[уреди | уреди извор]

Проучаваоци сматрају да употреба израза „син Божји“ у јеванђељима одговара типичној хебрејској представи побожног хасидејца из Галилеје.[6][7] Верски учитељ Исус из Назарета на више места себе и своје ученике назива синовима Божјим. Он назива синовима Божјим оним који врше Божју вољу. У чувеној Беседи на гори, Исус је синовима Божјим назвао све миротворце:

Исус из Назарета је себе и своје ученике називао синовима Божјим.


У истој беседи он назива синовима Божјим све оне који су попут свог небеског Оца:


Исус у више наврата саветује своје слушаоце да буду савршени „као што је савршен ваш Отац небески“.[10] Јеврејски свештеници су често оптуживали Исуса за богохуљење због тога што је себе називао сином Божјим, на шта је он одговарао:


Непосредно пред погубљење, изведен је пред суд санхедрина где су га верски вођи поново оптуживали због коришћења тог назива за себе. Након што су га упитали да призна: „Ти ли си, дакле, Син Божији?“ Исус им је одговорио: „Ви кажете да сам ја.“[12]

Неки научници доказују да изразом „божји син“ (или „божје дете“) Исус није означавао буквалан пород, већ пре на посебну блискост с Богом.[13] Без обзира, касније хрићанске догме тај израз узимају дословно, формулишући учење о Исусу као Богу Сину. Обзиром да се израз „Бог Син“ (грчки: Ο Θεός Υιός хо Тхеос Уиос) не може наћи у Новом завету, нетринитарни хришћани одбацују тај термин.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Тхе сецонд боок оф тхе Библе: Еxодус бy Бенно Јацоб 1992 ISBN 0-88125-028-7 паге 105
  2. ^ Цатхолиц Енцyцлопедиа: Сон оф Год
  3. ^ Интродуцтион то тхе Сциенце оф Религион бy Фриедрицх Муллер 2004 ISBN 1-4179-7401-X паге 136
  4. ^ а б Маттхеw анд емпире бy Wаррен Цартер 2001 ISBN 1-56338-342-X паге 69
  5. ^ Еарлy Цхристиан литературе бy Хелен Рхее 2005 ISBN 0-415-35488-9 пагес 159-161
  6. ^ Вермес, Геза Јесус тхе Јеw, Фортресс Пресс, Неw Yорк 1981. п.209
  7. ^ Паоло Флорес д'Арцаис, МицроМега 3/2007, п.43
  8. ^ Јеванђеље по Матеју 5:9
  9. ^ Јеванђеље по Матеју 5:44-45.
  10. ^ Јеванђеље по Матеју 5:48.
  11. ^ Јеванђеље по Јовану 10:36.
  12. ^ Јеванђеље по Луки 22:70.
  13. ^ Сандерс, Е. П. Тхе хисторицал фигуре оф Јесус. Пенгуин, 1993. Цхаптер 15, Јесус' виеw оф хис роле ин Год'с план.