Танах

Из Википедије, слободне енциклопедије
Хебрејски препис Танаха из 11. века

Танах (хебр. תַּנַ"ךְ) или хебрејска Библија је хебрејска збирска светих списа коју хришћани називају Старим заветом.

Назив је настао од почетних слова њеног садржаја: име прве групе на почиње словом Т, друге словом Н, а треће словом К. У хебрејском језику се за скраћенице додаје слово „а“ између сугласника и тако добијамо реч ТаНаХ (слово „к“ на крају речи постаје „х“).[1]

Књиге Танаха[уреди]

Године 424. п. н. е. Јевреји усвајају тридесет и пет књига које чине Танах[1]. Многи научници сматрају да је канонизација Танаха потпуно завршена тек око 90/100. године од стране јеврејског синода у граду Јавне (лат. Jamnia) на обали Средоземног мора.[1]

Јевреји деле књиге Танаха у три групе. Прву групу чини пет Мојсијевих књига и она се зове „Тора“ или у слободном преводу „закон“. Другу групу књига чини деветнаест књига, и оне се називају „Неви'им“, што значи „пророци“. Трећу групу чини једанаест књига, и она се на хебрејском зове „Кетувим“ што значи „списи“.[1]

Тора[уреди]

Главни чланак: Тора

Закон (хеб. Тора) чине следеће књиге:

Неви'им[уреди]

Главни чланак: Неви'им

Пророци (хеб. Невиим) чине следећу скупину књига:

Кетувим[уреди]

Главни чланак: Кетувим

Списи (хеб. Кетувим) чине следећу скупину књига:

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Жељко Станојевић, Кумранаски списи, издавачи Метафизика и Институт за хебрејски језик, Београд [1], Приступљено 25. 4. 2013.

Види још[уреди]