Танах

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Хебрејски препис Танаха из 11. века

Танах (хебрејски: תַּנַ"ךְ‎) или хебрејска Библија, је хебрејска збирска светих списа коју хришћани називају Старим заветом.

Назив је настао од почетних слова њеног садржаја: име прве групе на почиње словом Т, друге словом Н, а треће словом К. У хебрејском језику се за скраћенице додаје слово „а“ између сугласника и тако добијамо реч ТаНаХ (слово „к“ на крају речи постаје „х“).[1]

Књиге Танаха[уреди]

Године 424. п. н. е. Јевреји усвајају тридесет и пет књига које чине Танах[1]. Многи научници сматрају да је канонизација Танаха потпуно завршена тек око 90/100. године од стране јеврејског синода у граду Јавне (лат. Jamnia) на обали Средоземног мора.[1]

Јевреји деле књиге Танаха у три групе. Прву групу чини пет Мојсијевих књига и она се зове „Тора“ или у слободном преводу „закон“. Другу групу књига чини деветнаест књига, и оне се називају „Неви'им“, што значи „пророци“. Трећу групу чини једанаест књига, и она се на хебрејском зове „Кетувим“ што значи „списи“.[1]

Тора[уреди]

Закон (хеб. Тора) чине следеће књиге:

Неви'им[уреди]

Пророци (хеб. Неви'им) чине следећу скупину књига:

Кетувим[уреди]

Списи (хеб. Кетувим) чине следећу скупину књига:

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Жељко Станојевић, Кумранаски списи, издавачи Метафизика и Институт за хебрејски језик, Београд [1], Приступљено 25. 4. 2013.

Види још[уреди]