Танах

Из Википедије, слободне енциклопедије
Хебрејски препис Танаха из 11. века

Танакх је хебрејска збирска светих списа коју хришћани називају Старим заветом.

Назив је наставо од почетних слова њеног садржаја: име прве групе на почиње словом Т, друге словом Н, а треће словом К. У хебрејском језику се за скраћенице додаје слово ”а” између сугласника и тако добијамо реч ТаНаХ (слово ”к” на крају речи постаје ”х”).[1]

Књиге Танаха[уреди]

Године 424. п. н. е. Јевреји усвајају тридесет и пет књига које чине Танакх[1]. Многи научници сматрају да је канонизација Танаха потпуно завршена тек око 90/100. године од стране јеврејског синода у граду Јавне (лат. Jamnia) на обали Средоземног мора.[1]

Јевреји деле књиге Танаха у три групе. Прву групу чини пет Мојсијевих књига и она се зове ”Тора” или у слободном преводу ”закон”. Другу групу књига чини деветнаест књига, и оне се називају ”Невиим”, што значи ”пророци”. Трећу групу чини једанаест књига, и она се на хебрејском зове ”Кетувим” што значи ”списи”.[1]

Тора[уреди]

За више информација погледајте чланак Тора.

Закон (хеб. Тора) чине следеће књиге:

Неви'им[уреди]

За више информација погледајте чланак Неви'им.

Пророци (хеб. Невиим) чине следећу скупину књига:

Кетувим[уреди]

За више информација погледајте чланак Кетувим.

Списи (хеб. Кетувим) чине следећу скупину књига:

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Жељко Станојевић, Кумранаски списи, издавачи Метафизика и Институт за хебрејски језик, Београд [1], Приступљено 25. 4. 2013.

Види још[уреди]