Пређи на садржај

Синдром полицистичних јајника

С Википедије, слободне енциклопедије
Графички приказ бројних цисти у јајницима

Синдром полицистичних јајника (енг. ПЦОС - полyцyстиц оварy сyндроме) један је од најчешћих хормонских поремећаја жена репродуктивног доба.[1][2][3] Синдром се карактерише бројним и варијабилним симптомима - неправилним менструалним циклусима, вишком мушких полних хормона који доводе до појачане маљавости, а у склопу синдрома се некада могу јавити и прекобројне цисте у јајницима, које нису обавезан налаз, упркос називу болести.[4]

Патогенеза, симптоми и знаци синдрома полицистичних јајника

[уреди | уреди извор]

Неправилни менструални циклуси

[уреди | уреди извор]

Неправилни менструални циклуси најчешћи су симптом синдрома полицистичних јајника. Дефинишу се као неуобичајен образац циклуса - размак између два менструална крварења дужи од 35 дана, одсуство или неуобичајено обилно или дуготрајно менсутруално крварење.

Прекомерна количина андрогена (хиперандрогенизам)

[уреди | уреди извор]
Изражен облик хирзутизма

Вишак мушких полних хормона у крви (андрогени) може довести до физичких промена - до појачане маљавости тела и лица (хирзутизма), до појаве акни које могу варирати од благих облика па до тешких случајева а некада и до појаве мушког обрасца ћелављења.

Акне (папулозна форма)

Хирзутизам

[уреди | уреди извор]

Хирзутизам се дефинише као стање појачане маљавости у виду прекомерне појаве тамних, чврстих длака (терминалне длаке) у односу на танке, фине, седефасте - веллус длаке. Хирзутизам је код синдрома полицистичних јајника типично израженији на бради, врату и доњем делу лица и залисцима. Прекомерни раст длака се често јасно уочава у доњем делу леђа, на кожи трубуха, задњице, међице, унутрашње стране бутина и у пределу око брадавица. Хирзутизам се може постепено развијати и појачавати са повећањем телесне масе.

Најчешће се за процену хирзутизма користи модификовани Фериман-Галивеј скор (Ферриман-Галлwеy) којим се раст длаке процењује на тачно дефинисаним местима и бодује са 0 до 4 бода, у зависности од изгледа длака и степена маљавости и где се са 0 бодова оцењује одсуство одн. нормална маљавост а са 4 бода изражена маљавост са присутним великим бројем терминалних длака. Коначан скор од преко 8 указује на хирзутизам.

Полицистични јајници

[уреди | уреди извор]

Током нормалног менструалог циклуса долази до сазревања мањег броја фоликула од којих се обично само један развије до стадијума где може да отпусти јајну ћелију (овуум) што се дешава око 14. дана циклуса и назива овулација.

У синдрому полицистичних јајника некада се ултразвучним прегледом може уочити више крупних фоликула који својим изгледом подсећају на цисте и најчешће су распоређени по ободу јајника (знак бисерне огрлице). Критеријуми за постављање дијагнозе полицистичности су присуство 12 и више циста и/или запремина јајника већа од 10 мЛ[2][3]. Овакви фоликули углавном се не развијају правилно и не доводе до ослобађања јајне ћелије.

Узроци

[уреди | уреди извор]

Тачан узрок синдрома полицистичних јајника није познат, али су дефинисани фактори који могу допринети развоју овог поремећаја[5]. Неки од њих су: прекомерно лучење инсулина (инсулинска резистенција)[6][7], наслеђе[8], хронична, блага инфламација [9]као и хиперандрогенизам[10].

Лечење

[уреди | уреди извор]

Лечење синдрома полицистичних јајника зависи од доминирајућих симптома или насталих компликација, узраста жене као и њених очекивања - планирање трудноће (лечење стерилитета), смањење телесне масе, регулација неправилних менструалних цикулса, лечење физичких промена које нарушавају квалитет живота и сл.

Лечење жена које планирају зачеће

[уреди | уреди извор]

За жене које планирају потомство најчешће се користи медикаментна терапија усмерена према лечењу неплодности или побољшању плодности и то најчешће применом лекова који мењају осетљивост рецептора за естроген (кломифен), али и лекови који повећавају осетљивост рецептора на инсулин (метформин) који се примарно користи у лечењу дијабетеса мелитуса типа 2. Метформин поред значајног утицаја на успех зачећа[11] доводи до смањена телесне масе, побољшања масти у крви, контроле крвног притиска, има антиоксидативна својства и повећава ниво протеина који везују полне хормоне (енг. СХБГ - сеx хормоне биндинг глобулин)[12][13]. Вишедеценијско искуство употребе метформина открило је и његово дозно-зависно, заштитно дејство од развоја канцера ендометријума, дојке, црева и јетре[14][15][16]. Други лекови који се користе у лечењу неплодности код жена са синдромом полицистичних јајника су гонадотропини који стимулишу овулацију, али се користе и хируршке технике попут појединих лапароскопских процедура које могу да окину овулацију попут биопсије јајника танком иглом, електрокаутеризације, трансвагиналне хидролапароскопије и других[5].

Друге могућности лечења[5]

[уреди | уреди извор]

Код жена чији циљ не представља трудноћа лечење се своди на смањење симптома што је и најчешћи разлог првог јављања лекару али и најзначајнији фактор који утиче на квалитет живота. Лекови чији је циљ регулација циклуса и контрола менструалног крварења су орални контрацептиви којима се поред основног ефекта најчешће постиже и контрола нивоа андрогена а са тим и прекомерна маљавост, акне и сл. Метформин се користи за регулацију шећера у крви, крвног притиска и утицаја на смањење прекомерне телесне масе.

Лек који се користи у лечењу акни (дериват 13-цис ретиноичне киселине) има одличан терапијски ефекат и у лечењу акни код жена са синдромом полицистичних јајника. Лечење андрогене алопеције укључује локалну примену раствора миноксидила који ширењем крвних судова помаже исхрану фоликула длаке или примена лекова који блокирају ефекат мушких полних хормона (андрогена) попут ципротерона или финастерида (блокатора 5α редуктазе) али који утичу на добитак у телесној маси.

Локалне процедуре које се примењују у циљу решавања симптома укључују и козметичке третмане, уклањање вишка длака, електролизу или ласерско уништавање фоликула.

Поред медицинских интервенција, промена стила живота - редукција телесне масе, правилна исхрана и редовна, умерена физичка активност значајно утичу на квалитет живота и успешност лечења.

Компликације

[уреди | уреди извор]

Компликације синдрома полицистичних јајника[17] могу бити неплодност (инфертилитет), дијабетес трудноће (гестациони дијабетес), хипертензија трудноће, побачај или прерано рођење, метаболички синдром (скуп симптома који укључује висок крвни притисак, висок шећер у крви, увећање холестерола и триглицерида) а који значајно повећава ризик од кардиоваскуларних обољења, дијабетеса мелитуса типа 2 или предијабетеса, депресије, анксиозности и поремећаја исхране, абнормалног пражњења бешике, карцинома ендометријума и сл[2][3].

Гојазност повезана са синдромом може погоршати компликације.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Есцобар-Морреале, Хéцтор Ф. (2018). „Полyцyстиц оварy сyндроме: дефинитион, аетиологy, диагносис анд треатмент”. Натуре Ревиеwс Ендоцринологy (на језику: енглески). 14 (5): 270—284. ИССН 1759-5029. дои:10.1038/нрендо.2018.24. 
  2. ^ а б в Гоодман, Неил Ф.; Цобин, Рхода Х.; Футтерwеит, Wалтер; Глуецк, Јеннифер С.; Легро, Рицхард С.; Цармина, Енрицо (новембар 2015). „Америцан Ассоциатион оф Цлиницал Ендоцринологистс, Америцан Цоллеге оф Ендоцринологy, анд Андроген Еxцесс анд ПЦОС Социетy Дисеасе Стате Цлиницал Ревиеw: Гуиде то тхе Бест Працтицес ин тхе Евалуатион анд Треатмент оф Полyцyстиц Оварy Сyндроме - Парт 1”. Ендоцрине Працтице (на језику: енглески). 21 (11): 1291—1300. дои:10.4158/ЕП15748.ДСЦ. 
  3. ^ а б в Гоодман, Неил Ф.; Цобин, Рхода Х.; Футтерwеит, Wалтер; Глуецк, Јеннифер С.; Легро, Рицхард С.; Цармина, Енрицо (децембар 2015). „Америцан Ассоциатион Оф Цлиницал Ендоцринологистс, Америцан Цоллеге Оф Ендоцринологy, Анд Андроген Еxцесс Анд Пцос Социетy Дисеасе Стате Цлиницал Ревиеw: Гуиде То Тхе Бест Працтицес Ин Тхе Евалуатион Анд Треатмент Оф Полyцyстиц Оварy Сyндроме - Парт 2”. Ендоцрине Працтице (на језику: енглески). 21 (12): 1415—1426. дои:10.4158/ЕП15748.ДСЦПТ2. 
  4. ^ Меиер, Ренате К. (2018). „Полyцyстиц Оварy Сyндроме”. Нурсинг Цлиницс оф Нортх Америца (на језику: енглески). 53 (3): 407—420. дои:10.1016/ј.цнур.2018.04.008. 
  5. ^ а б в Беднарска, Сyлwиа; Сиејка, Агниесзка (2017-04-27). „Тхе патхогенесис анд треатмент оф полyцyстиц оварy сyндроме: Wхат’с неw?”. Адванцес ин Цлиницал анд Еxпериментал Медицине. 26 (2): 359—367. ИССН 1899-5276. дои:10.17219/ацем/59380. 
  6. ^ Могхетти, П.; Тоси, Ф. (2021-02-01). „Инсулин ресистанце анд ПЦОС: цхицкен ор егг?”. Јоурнал оф Ендоцринологицал Инвестигатион (на језику: енглески). 44 (2): 233—244. ИССН 1720-8386. дои:10.1007/с40618-020-01351-0. 
  7. ^ Могхетти, Паоло (2016-11-11). „Инсулин Ресистанце анд Полyцyстиц Оварy Сyндроме”. Цуррент Пхармацеутицал Десигн (на језику: енглески). 22 (36): 5526—5534. дои:10.2174/1381612822666160720155855. 
  8. ^ Кхан, Мухаммад Јасеем (24. 12. 2019). „Генетиц Басис оф Полyцyстиц Оварy Сyндроме (ПЦОС): Цуррент Перспецтивес” (ПДФ). Натионал Либрарy оф Медицине (ПубМед). дои:10.2147/ТАЦГ.С200341. 
  9. ^ Рудницка, Еwа; Суцхта, Катарзyна; Грyмоwицз, Моника; Цалик-Ксепка, Анна; Смоларцзyк, Катарзyна; Дусзеwска, Анна M.; Смоларцзyк, Роман; Мецзекалски, Блазеј. „Цхрониц Лоw Граде Инфламматион ин Патхогенесис оф ПЦОС”. Интернатионал Јоурнал оф Молецулар Сциенцес (на језику: енглески). 22 (7): 3789. ИССН 1422-0067. дои:10.3390/ијмс22073789. 
  10. ^ Росенфиелд, Роберт L.; Ехрманн, Давид А. (2016-10-01). „Тхе Патхогенесис оф Полyцyстиц Оварy Сyндроме (ПЦОС): Тхе Хyпотхесис оф ПЦОС ас Фунцтионал Овариан Хyперандрогенисм Ревиситед”. Ендоцрине Ревиеwс (на језику: енглески). 37 (5): 467—520. ИССН 0163-769X. ПМЦ 5045492 Слободан приступ. ПМИД 27459230. дои:10.1210/ер.2015-1104. 
  11. ^ Схарпе, Абигаил; Морлеy, Лара C; Танг, Тхомас; Норман, Роберт Ј; Бален, Адам Х (2019-12-17). Цоцхране Гyнаецологy анд Фертилитy Гроуп, ур. „Метформин фор овулатион индуцтион (еxцлудинг гонадотропхинс) ин wомен wитх полyцyстиц оварy сyндроме”. Цоцхране Датабасе оф Сyстематиц Ревиеwс (на језику: енглески). ПМЦ 6915832 Слободан приступ. ПМИД 31845767. дои:10.1002/14651858.ЦД013505. 
  12. ^ Лв, Зиqуан; Гуо, Yајие (2020-04-16). „Метформин анд Итс Бенефитс фор Вариоус Дисеасес”. Фронтиерс ин Ендоцринологy. 11: 191. ИССН 1664-2392. ПМИД 32425881. дои:10.3389/фендо.2020.00191. 
  13. ^ Форетз, Марц; Гуигас, Бруно; Бертранд, Луц; Поллак, Мицхаел; Виоллет, Беноит (2014). „Метформин: Фром Мецханисмс оф Ацтион то Тхерапиес”. Целл Метаболисм (на језику: енглески). 20 (6): 953—966. дои:10.1016/ј.цмет.2014.09.018. 
  14. ^ Цхунг, Хyун Хее; Моон, Јун Сунг; Yоон, Ји Сунг; Лее, Хyоунг Wоо; Wон, Кyу Цханг (2013). „Тхе Релатионсхип бетwеен Метформин анд Цанцер ин Патиентс wитх Тyпе 2 Диабетес”. Диабетес & Метаболисм Јоурнал (на језику: енглески). 37 (2): 125. ИССН 2233-6079. ПМЦ 3638223 Слободан приступ. ПМИД 23641353. дои:10.4093/дмј.2013.37.2.125. 
  15. ^ Бецк, Е.; Сцхеен, А. Ј. (2013). „[Метформин, ан антидиабетиц молецуле wитх анти-цанцер пропертиес]”. Ревуе Медицале Де Лиеге. 68 (9): 444—449. ИССН 0370-629X. ПМИД 24180199. 
  16. ^ „Публисхерс Панел”. пхмд.пл. дои:10.5604/01.3001.0010.3801. Приступљено 2022-08-07. 
  17. ^ Пател, Сеема (септембар 2018). „Полyцyстиц оварy сyндроме (ПЦОС), ан инфламматорy, сyстемиц, лифестyле ендоцринопатхy”. Тхе Јоурнал оф Стероид Биоцхемистрy анд Молецулар Биологy (на језику: енглески). 182: 27—36. дои:10.1016/ј.јсбмб.2018.04.008. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Sindrom_policističnih_jajnika&oldid=27819635”