Siouxsie and the Banshees

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Сиоуxсие & Тхе Бансхеес
Сиоуxсие анд тхе Бансхеес-3.јпг
слева на десно Стивен Северин, Сузи Су и Баџи
Основне информације
Активни период 1976—1996,
2002. (кратко окупљање)
Жанр(ови) пост панк
готик рок
нови талас
алтернативни рок
Издавачка кућа Polydor
Geffen
Sanctuary
Оснивање 1976. (Лондон,
ЕнглескаЕнглеска)
Садашњи чланови Сузи Су
Стивен Северин
Баџи
Веб-сајт сиоуxсиеандтхебансхеес.цо.ук

Siouxsie And The Banshees (IPA:ˈsuːzˈi.ænd.ð.bæn.ʃɪz[1]; транскрипција: Сузи енд д Беншиз)[2] је британски пост-панк а алтернативни рок бенд окупљен 1976. године. Лидери бенда су Сузи Су (Siouxsie Sioux) и басиста Стивен Северин (Steven Severin), који су уједно и једини стални чланови групе. Сиоуxсие Анд Тхе Бансхеес су веома утицали на многе групе, нарочито на Јоy Дивисион,[3] Тхе Цуре,[4] Тхе Смитхс,[5] Радиохеад,[6][7] У2,[8] Массиве Аттацк,[9] а Блоц Партy[10].

Ова група је издала укупно једанаест албума у периоду од 1978. до 1995.

Настанак и историја бенда[уреди]

Као и за многе друге групе из тог периода, на посредан начин за формирање заслужан је Малком Макларен (Malcolm McLaren), менаџер групе Sex Pistols, али у то време и организатор "Међународног панк-рок фестивала" (International punk rock festival). Група Siouxsie And The Banshees окупљена је за ту прилику да би попунила рупу у овом фестивалу, одржаном 20. септембра 1976. године. На њему су још учествовали Subway Sect, The Clash и Sex Pistols. Чланови групе за ту прилику били су Сузи Су, басиста Стивен Северин, гитариста Марко Пирони (Marco Pirroni) и, за бубњевима, Џон Сајмон Ричи (John Simon Ritchie), касније познат као Сид Вишос (Sid Vicious) кад је прешао у групу Sex Pistols. На том фестивалу наступили су са хаотичном импровизацијом молитве Оче наш а одсвирали су још и песме Deutschland, Deutschland über alles, Knockin' on Heaven's Door, Smoke on the Water и Twist and Shout. Вишос и Пирони напустили су бенд одмах после наступа. Фебруара 1977. The Banshees су постали озбиљан музички састав и уз јединствен дарк имиџ Сузи Су веома брзо постали једна од најоригиналнијих појава тадашње музичке сцене. Поред Стивена Северина, групи су приступили бубњар Кени Морис (Kenny Morris) и гитариста Пит Фентон (Pete Fenton). Међутим, Фентон је већ у јулу замењен новим гитаристом —- Џоном Макејем (John McKay). Јуна следеће године потписали су уговор са Polydor Records за који су издали први сингл Hong Kong Garden који је одмах доспео међу првих десет на британској топ-листи. У новембру су издали и први албум The Scream који је у Британији доспео на дванаесто место

Други албум Join Hands који је изашао 1979. укључивао је верзију The Lord's Prayer (Оче наш), али већ другог дана промотивне турнеје Морис и Макеј због сукоба са Северином напуштају бенд. Замењени су гитаристом Робертом Смитом (Robert Smith) (који је већ тад био лидер бенда The Cure и који је пратио Banshees до краја турнеје) и бубњарем Баџијем (Budgie, чије је право име Питер Кларк (Peter Clarke), касније оснивач групе The Slits). После завршетка туре Баџи је остао стални бубњар групе The Banshees, док је на место гитаристе дошао Џон Макгиок (John McGeoch) из групе The Magazine. Уследио је албум Kaleidoscope с песмом Christine, првим великим хитом ове групе којом је стекла интернационалну славу, а 1982. и A Kiss in the Dreamhouse за који је критичар најпопуларнијег тадашњег британског рок магазина NME Ричард Кук (Richard Cook) написао: "Обећајем, ова музика ће вас оставити без даха".[11]

Међутим, тако успешни гитариста Макгиок разболео се после промоције у Мадриду и на његово место поново долази Роберт Смит који је у бенду наступао следеће две године и чак снимио два албума с њима (Nocturne - уживо и студијски албум Hyæna на којем се појављује и у улози композитора неколико песама). Ипак, наредне године је напустио бенд да би се више посветио сопственом The Cure пројекту.

Смита је заменио некадашњи гитариста групе Clock DVA Џон Валентајн Карадерс (John Valentine Carruthers), а убрзо им се придружио и клавијатуриста Мартин Макарик (Martin McCarrick). Обојица остају стални чланови бенда до паузе када Сузи и Баџи оснивају бенд The Creatures и издају контроверзан албум Boomerang. Године 1991. Siouxsie And The Banshees вратили су се великим хитом Kiss Them for Me којим су се пробили и у Америци.

Поред поменутих, треба издвојити и синглове Dear Prudence (1982. обрада песме Битлса, најбоље пласирана њихова песма у Британији —- 3. место), The Passenger обрада нумере Игија Попа (Iggy Pop) и Peek-a-Boo обе са албума Through the Looking Glass. Иако оригинално настао као класичан панк-рок састав, касније је њихова музика еволуирала и прошла кроз различите жанрове, понајвише у готик-рок.

Године 2002. Сузи, Стив Северин и Баџи поново су се окупили ради турнеје Seven Year Itch Tour од које је настао уживо албум на DVD-у под истим називом.

Сузи Су је септембра 2007. објавила свој први соло албум MantaRay.

Дискографија[уреди]

Студијски албуми[уреди]

  • Тхе Сцреам (1978)
  • Јоин Хандс (1979)
  • Калеидосцопе (1980)
  • Јују (1981)
  • А кисс ин тхе Дреамхоусе (1982)
  • Хyæна (1984)
  • Тиндербоx (1986)
  • Тхроугх тхе Лоокинг Гласс (1987)
  • Пеепсхоw (1988)
  • Суперститион (1991)
  • Тхе Раптуре (1995)

Извори[уреди]

  1. ^ http://www.dictionary.com/browse/sioux?s=t
  2. ^ Изговор за Siouxsie and the Banshees на сајту forvo.com
  3. ^ „Playlist – Peter Hook’s “Field recordings”. Q magazine. 23. 4. 2013. Приступљено 10. 1. 2017. 
  4. ^ Rob Fitzpatrick (август 2012), „Robert Smith interview”, The Word, Приступљено 15. 8. 2016, »I played with the Banshees [after their guitarist John McGeoch suddenly left] through our first tour, and it allowed me to think beyond what we were doing. I wanted to have a band that does what Steve Severin and Budgie do, where they just get a bassline and the drum part and Siouxsie wails.« 
  5. ^ Horner, Al (19. 9. 2014). „Johnny Marr On Working With Noel Gallagher, Scottish Independence And More – Twitter Q&A”. NME. Приступљено 2. 11. 2016. 
  6. ^ Jeff, Klingman (22. 7. 2013). „10 Bullet Points from the Thom Yorke Interview on WTF with Marc Maron”. Thelmagazine.com. Архивирано из оригинала на датум 14. 10. 2013. Приступљено 2. 9. 2013. 
  7. ^ Binelli, Mark (7. 2. 2008). „The Future According To Radiohead How they ditched the record business and still topped the charts”. Rolling Stone (1045). »By the last weeks of December, the band was beginning to rehearse for its 2008 tour. The rehearsals included a number of covers: Siouxsie and the Banshees, The Smiths, "The Night" by Frankie Valli and the Four Seasons.« 
  8. ^ McCormick, Neil (2006). U2 by U2. HarperCollins Publishers. стр. 56, 58 and 96. 
  9. ^ „massive attack discography – tune info + lyrics – superpredators”. inflightdata.com. Архивирано из оригинала на датум 13. 07. 2011. Приступљено 1. 11. 2010. 
  10. ^ O'Kane, Josh (18. 9. 2008). „Talking Bloc during Harvest Jazz – Bloc Party frontman Kele Okereke talks life, love, music and Ultimate Fighting”. [Here] New Brunswick. Архивирано из оригинала на датум 8. 7. 2011. Приступљено 8. 7. 2012. »With the new record, he said he was inspired by a song written years ago by Siouxsie and the Banshees called Peek-a-Boo. 'I heard it for the first time, and it sounded like nothing else on this planet. This is just a pop song that they put out in the middle of their career that nobody knows about, but to me it sounded like the most current but most futuristic bit of guitar-pop music I've heard. I thought, that'd be cool, to make music that people might not get at the time, but in ten years' time, people would revisit it."« 
  11. ^ dithyrambic reviews of "A Kiss In the Dreamhouse" published in the NME and the Melody Maker

Spoljašnje veze[уреди]