Сива маса
| Сива маса | |
|---|---|
 Формирање кичменог живца из леђног и вентралног корена (сива материја означена у центру десно) | |
 Микрографија показује сиву материју с карактеристичним телима неуронских ћелија (десни део слике - тамно ружичасто), и беле материје са својим карактеристичним фино мрежастим изгледом (леви део слике – светло ружичасто). ХПС бојење. | |
| Детаљи | |
| Латински | Субстантиа грисеа |
| Показатељи | |
| Код | А14.1.00.002 |
| Дорландс /Елсевиер | Граy маттер |
| ТА | А14.1.00.002 А14.1.02.020 А14.1.04.201 А14.1.05.201 А14.1.05.401 А14.1.06.301 |
| ФМА | 67242 |
| Анатомска терминологија | |
Сива маса или сива материја (лат. субстантиа грисеа) главна је компонента централног нервног система, која се састоји од тела неуронских ћелија, неуропила (дендрити и демијелинизовани аксони), глијалних ћелија (астроглија и олигодендроцита) и капилара. Сива материја се разликује од беле материје по томе што сива материја садржи бројна ћелијска тела и релативно мало мијелинизованих аксона, док се бела материја састоји углавном од дугачких мијелинизованих аксона и садржи релативно врло мало ћелијских тела.[1] Разлика у боји настаје углавном због белине мијелина. У живом ткиву сива материја заправо има веома светло сиву боје са жућкастим или ружичастим тоном које стварају крвне капиларе и тела неуронских ћелија.[2]
Сива материја садржи већину тела неуронских ћелија мозга. Сива маса обухвата регионе мозга који су укључени у контролу мишића, сензорну перцепцију као што су вид и слух, меморија, емоције, говор, одлучивање, те самоконтрола. Док 20% укупне телесне потрошње количине кисеоника одлази на мозак, 95% од тога троши се управо у сивој материји.[3]
Дистрибуција
[уреди | уреди извор]Сива материја се дистрибуира на површини хемисфера великог мозга (церебрални кортекс) и малог мозга (церебеларни кортекс), као и у дубинама мозга (таламус; хипоталамус, субталамус, базални ганглији - путамен, глобус паллидус, нуцлеус аццумбенс; септалне језгре), церебеларне језгре (дубоке церебеларне језгре - нуцлеус дентатус, нуцлеус глобосус, нуцлеус емболиформис, нуцлеус фастигии), можданог стабла (супстантиа нигра, нуцлеус рубер, нуцлеус оливариус, језгре кранијалних нерава) и спиналне сиве масе (предњи рог , латерални рог , стражњи рог). Сива материја пролази развој и раст кроз детињство и адолесценцију.[4]
Истраживања
[уреди | уреди извор]Запремина и когниција код старијих људи
[уреди | уреди извор]Пронађене су значајне позитивне корелације између запремине сиве материје код старијих особа те мера семантичког и краткорочног памћења. Није пронађена значајна корелација с запремине беле материје. Ови резултати указују на то да се индивидуална варијабилност специфичних когнитивних функција које су релативно добро очуване у старости може објаснити варијабилношћу запремине сиве материје код здравих старијих испитаника.[5]
Повезаност запремина с биполарним поремећајем
[уреди | уреди извор]Неке структурне разлике у сивој материји могу бити повезане са психијатријским поремећајима. Није пронађена разлика у запремини сиве материје целог мозга између испитаника са биполарним поремећајем типа I и здравих испитаника. Испитаници с биполарним поремећајем типа I имали су мање запремине левог доњег паријеталног лобула, десног горњег темпоралног гируса, средњег десног фронталнога гируса, те левог цаудатуса. Само је запремина десног средњег фронталнога гируса у корелацији с трајањем болести и бројем епизода у пацијената.[6]
Ефекти пушења
[уреди | уреди извор]Старији пушачи губе сиву материју и когнитивне функције у већој мери него непушачи. Хронични пушачи који престану пушти током испитивања изгубили су мање можданих ћелија и задржали бољу интелектуалну функцију од оних који су наставили да пуше.[7]
Ефекти злостављања деце
[уреди | уреди извор]Адолесценти који су били изложени злостављању и занемаривању чини се да имају смањену количину сиве материје у префронталном кортексу.[8]
Додатне слике
[уреди | уреди извор]-
Латерални пресек кроз људски мозак -
ССхематски приказ главних категорија ганглија (I до V)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Пурвес, Дале; Георге Ј. Аугустине; Фитзпатрицк, Давид; Wиллиам C. Халл; Антхонy-Самуел ЛаМантиа; Јамес О. МцНамара; Леонард Е. Wхите (2008). Неуросциенце (4тх изд.). Синауер Ассоциатес. стр. 15–16. ИСБН 978-0-87893-697-7.
- ^ Колб & Wхисхаw: Фундаменталс оф Хуман Неуропсyцхологy. 2003. стр. 49.
- ^ Миллер, А. К. Х.; Алстон, Цорселлис (2008-06-28). „ВАРИАТИОН WИТХ АГЕ ИН ТХЕ ВОЛУМЕС ОФ ГРЕY АНД WХИТЕ МАТТЕР ИН ТХЕ ЦЕРЕБРАЛ ХЕМИСПХЕРЕС ОФ МАН: МЕАСУРЕМЕНТС WИТХ АН ИМАГЕ АНАЛYСЕР”. Неуропатхологy анд Апплиед Неуробиологy. 6 (2): 119—132. ПМИД 7374914. дои:10.1111/ј.1365-2990.1980.тб00283.x.
- ^ Соwелл, Елизабетх; Тхомпсон Тесснер, Тога (2001-11-15). „Маппинг Цонтинуед Браин Гроwтх анд Граy Маттер Денситy Редуцтион ин Дорсал Фронтал Цортеx: Инверсе Релатионсхипс дуринг Постадолесцент Браин Матуратион”. Тхе Јоурнал оф Неуросциенце.
- ^ Таки, Y.; Киномура, С.; Сато, К.; Гото, Р.; Wу, К.; Каwасхима, Р.; Фукуда, Х. „Цоррелатион бетwеен граy/wхите маттер волуме анд цогнитион ин хеалтхy елдерлy пеопле.”. Браин анд Цогнитион. Приступљено 21. 04. 2011.
- ^ Ли, M.; Цуи, L.; Денг, W.; Ма, X.; Хуанг, C.; Јианг, L.; Ли, Т. „Воxел-басед морпхометриц аналyсис он тхе волуме оф граy маттер ин биполар I дисордер”. Псyцхиатрy Ресеарцх: Неуроимагинг. Приступљено 21. 04. 2011.
- ^ Алмеида, Освалдо. „Смокинг цаусес браин целл лосс анд цогнитиве децлине”. НеуроИмаге. Приступљено 21. 04. 2011.
- ^ http://news.yale.edu/2011/12/05/past-abuse-leads-loss-grey-matter-brains-adolescents-0[мртва веза]
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
