Сива маса

С Википедије, слободне енциклопедије
Сива маса
Формирање кичменог живца из леђног и вентралног корена (сива материја означена у центру десно)
Микрографија показује сиву материју с карактеристичним телима неуронских ћелија (десни део слике - тамно ружичасто), и беле материје са својим карактеристичним фино мрежастим изгледом (леви део слике – светло ружичасто). ХПС бојење.
Детаљи
ЛатинскиСубстантиа грисеа
Показатељи
КодА14.1.00.002
Дорландс
/Елсевиер		Граy маттер
ТАА14.1.00.002
А14.1.02.020
А14.1.04.201
А14.1.05.201
А14.1.05.401
А14.1.06.301
ФМА67242
Анатомска терминологија

Сива маса или сива материја (лат. субстантиа грисеа) главна је компонента централног нервног система, која се састоји од тела неуронских ћелија, неуропила (дендрити и демијелинизовани аксони), глијалних ћелија (астроглија и олигодендроцита) и капилара. Сива материја се разликује од беле материје по томе што сива материја садржи бројна ћелијска тела и релативно мало мијелинизованих аксона, док се бела материја састоји углавном од дугачких мијелинизованих аксона и садржи релативно врло мало ћелијских тела.[1] Разлика у боји настаје углавном због белине мијелина. У живом ткиву сива материја заправо има веома светло сиву боје са жућкастим или ружичастим тоном које стварају крвне капиларе и тела неуронских ћелија.[2]

Сива материја садржи већину тела неуронских ћелија мозга. Сива маса обухвата регионе мозга који су укључени у контролу мишића, сензорну перцепцију као што су вид и слух, меморија, емоције, говор, одлучивање, те самоконтрола. Док 20% укупне телесне потрошње количине кисеоника одлази на мозак, 95% од тога троши се управо у сивој материји. [3]

Дистрибуција[уреди | уреди извор]

Сива материја се дистрибуира на површини хемисфера великог мозга (церебрални кортекс) и малог мозга (церебеларни кортекс), као и у дубинама мозга (таламус; хипоталамус, субталамус, базални ганглији - путамен, глобус паллидус, нуцлеус аццумбенс; септалне језгре), церебеларне језгре (дубоке церебеларне језгре - нуцлеус дентатус, нуцлеус глобосус, нуцлеус емболиформис, нуцлеус фастигии), можданог стабла (супстантиа нигра, нуцлеус рубер, нуцлеус оливариус, језгре кранијалних нерава) и спиналне сиве масе (предњи рог , латерални рог , стражњи рог). Сива материја пролази развој и раст кроз детињство и адолесценцију.[4]

Истраживања[уреди | уреди извор]

Запремина и когниција код старијих људи[уреди | уреди извор]

Пронађене су значајне позитивне корелације између запремине сиве материје код старијих особа те мера семантичког и краткорочног памћења. Није пронађена значајна корелација с запремине беле материје. Ови резултати указују на то да се индивидуална варијабилност специфичних когнитивних функција које су релативно добро очуване у старости може објаснити варијабилношћу запремине сиве материје код здравих старијих испитаника. [5]

Повезаност запремина с биполарним поремећајем[уреди | уреди извор]

Неке структурне разлике у сивој материји могу бити повезане са психијатријским поремећајима. Није пронађена разлика у запремини сиве материје целог мозга између испитаника са биполарним поремећајем типа I и здравих испитаника. Испитаници с биполарним поремећајем типа I имали су мање запремине левог доњег паријеталног лобула, десног горњег темпоралног гируса, средњег десног фронталнога гируса, те левог цаудатуса. Само је запремина десног средњег фронталнога гируса у корелацији с трајањем болести и бројем епизода у пацијената.[6]

Ефекти пушења[уреди | уреди извор]

Старији пушачи губе сиву материју и когнитивне функције у већој мери него непушачи. Хронични пушачи који престану пушти током испитивања изгубили су мање можданих ћелија и задржали бољу интелектуалну функцију од оних који су наставили да пуше. [7]

Ефекти злостављања деце[уреди | уреди извор]

Адолесценти који су били изложени злостављању и занемаривању чини се да имају смањену количину сиве материје у префронталном кортексу. [8]

Додатне слике[уреди | уреди извор]

  • Латерални пресек кроз људски мозак
    Латерални пресек кроз људски мозак
  • ССхематски приказ главних категорија ганглија (I до V)
    ССхематски приказ главних категорија ганглија (I до V)

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Пурвес, Дале; Георге Ј. Аугустине; Фитзпатрицк, Давид; Wиллиам C. Халл; Антхонy-Самуел ЛаМантиа; Јамес О. МцНамара; Леонард Е. Wхите (2008). Неуросциенце (4тх изд.). Синауер Ассоциатес. стр. 15–16. ИСБН 978-0-87893-697-7. 
  2. ^ Колб & Wхисхаw: Фундаменталс оф Хуман Неуропсyцхологy. 2003. стр. 49.
  3. ^ Миллер, А. К. Х.; Алстон, Цорселлис (2008-06-28). „ВАРИАТИОН WИТХ АГЕ ИН ТХЕ ВОЛУМЕС ОФ ГРЕY АНД WХИТЕ МАТТЕР ИН ТХЕ ЦЕРЕБРАЛ ХЕМИСПХЕРЕС ОФ МАН: МЕАСУРЕМЕНТС WИТХ АН ИМАГЕ АНАЛYСЕР”. Неуропатхологy анд Апплиед Неуробиологy. 6 (2): 119—132. ПМИД 7374914. дои:10.1111/ј.1365-2990.1980.тб00283.x. 
  4. ^ Соwелл, Елизабетх; Тхомпсон Тесснер, Тога (2001-11-15). „Маппинг Цонтинуед Браин Гроwтх анд Граy Маттер Денситy Редуцтион ин Дорсал Фронтал Цортеx: Инверсе Релатионсхипс дуринг Постадолесцент Браин Матуратион”. Тхе Јоурнал оф Неуросциенце. 
  5. ^ Таки, Y.; Киномура, С.; Сато, К.; Гото, Р.; Wу, К.; Каwасхима, Р.; Фукуда, Х. „Цоррелатион бетwеен граy/wхите маттер волуме анд цогнитион ин хеалтхy елдерлy пеопле.”. Браин анд Цогнитион. Приступљено 21. 04. 2011. 
  6. ^ Ли, M.; Цуи, L.; Денг, W.; Ма, X.; Хуанг, C.; Јианг, L.; Ли, Т. „Воxел-басед морпхометриц аналyсис он тхе волуме оф граy маттер ин биполар I дисордер”. Псyцхиатрy Ресеарцх: Неуроимагинг. Приступљено 21. 04. 2011. 
  7. ^ Алмеида, Освалдо. „Смокинг цаусес браин целл лосс анд цогнитиве децлине”. НеуроИмаге. Приступљено 21. 04. 2011. 
  8. ^ http://news.yale.edu/2011/12/05/past-abuse-leads-loss-grey-matter-brains-adolescents-0[мртва веза]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Siva_masa&oldid=26785239”