Сива трулеж грожђа

Сива трулеж грожђа је болест која доводи до труљења грожђа. Штете које гљива сиве плесни (лат. Botrytis cinerea) узрокује могу бити директне и индиректне. Директне штете настају због смањеног рода, а код нас у просеку износи око 3,5% мада могу бити и значајно веће.

Други вид штета се огледа у лошем квалитету шире односно вина. Ботрyтис цинереа из заражених бобица троши веће количине шећера и винску киселину па превладава јабучна киселина која не доприноси добром укусу будућег вина. Због животне активности гљиве, у шири има више полифенолних материја као и ензима полифенолоксидаза које делимично производи и гљивица. Шира добијена из зараженог грожђа подложна је брзој и јакој промени боје. Таква винификација захтева утрошак већих количина сумпора.

Опис болести[уреди | уреди извор]

Рано у пролеће могу бити инфицирани млади пупољци који потамне и осуше, такође може бити заражен и цвет, а затим и да се осуши. На такав начин се стварају рехуљави гроздови.

На усевима се најпре јављају мрке пеге, јасно видљиве на грожђу белих сорти, који се брзо шире захватајући понекад цео грозд. Покожица омекшана и лако се скида, а у влажним условима се стварају сивкасте превлаке. Оболели гроздови нису ни за прераду, ни за исхрану. У случају да у време заразе наступи суша, нападнути гроздови се мумифицирају.

Услови настајања болести[уреди | уреди извор]

Зелене бобице, уколико нису оштећене, нису повољан супстрат за инфекцију. Оне имају хидрофобну воштану превлаку па се на њима влага тешко задржава. Растом бобаица, воштана превлака постаје све тања и испрекидана, а површина није више тако хидрофобна. То се дешава при повећању садржаја шећера. Од тада па до бербе узрочник сиве трулежи има повољан супстрат за клијање и инфекције. Уз то су потребне одговарајуће темпертуре. Споре клијају у широком распону температура с оптимумом од 20 до 23 °C. Међутим, за инфекције је ипак пресудна дужина влажења органа лозе.

Симптоми болести[уреди | уреди извор]

На листу, тачније на месту инфекције, може се појавити жућкаста пега која касније постаје смеђа и ако такве листове ставимо у влагу, долази до развитка сивкасте превлаке. Гљива може довести и до труљења интернодија. Код неких сорта као што су Рајнски ризлинг или Силванац може доћи до напада на петељку грозда пре цветања што доводи до отпадања дела или читавог грозда.

Б. цинереа на бобицама може изазвати два типа симптома. У појединим случајевима напада гроздове рано, када долази до пропадања бобица, петељке или чак неког дела грозда. Обично су нападнуте бобице из унутрашњости, па зараза прелази на суседне бобице и петељку, а најзначајнији и најуочљивији симптоми се појављују на гроздовима пред сазревање.^[1]

Заштита[уреди | уреди извор]

Ради заштите усева и да би се умањили напредак болести неопходно је водити рачуна о заштити приликом подизања винограда, али и касније. Треба водити рачуна о следећим препорукама: садити мање осетљиве културе, користити мање бујне подлоге, виноград подизати тако да редови буду у правцу дувања ветрова, проводити заштиту од штеточина које уништавају усеве. Такође треба одлучити о времену употребе фунгицида.

Прскања се спроводе по стадијумима винове лозе:

I. прскање - завршетак цветања;

II. прскање - затварање грозда;

III. прскање- код обојених сората промена боје, односно код белих сората омекшавање бобица;

IV. прскање – 3 до 4 недеље пред бербу у зависности колика је каренца фунгицида;