Пређи на садржај

Специјална болница за рехабилитацију Гамзиград

С Википедије, слободне енциклопедије
Назив
Специјална болница за рехабилитацију "Гамзиград", Гамзиградска Бања
Основана
1978
Оснивач
Прим. Др. мед. Сава Филиповић (1922-1999)
Земља
Србија
Седиште
Зајечар (Србија)
Адреса
Бањски трг 12, 19 228 Гамзиградска Бања
Сајт
http://www.gamzigradskabanja.org.rs
Положај
43,923644 Н, 22,173239Е,
надморска висина: 160 м

Гоогле Мапс

Специјална болница за рехабилитацију Гамзиград је специјализована за рехабилитацију обољења периферних крвних судова (органски поремећаји артеријских крвних судова, функционалне поремећаје артеријских крвних судова, обољења периферних венских крвних судова, обољења лимфног система) и вибрациону болест. Такође, врши општу рехабилитацију (болести везивног ткива, зглобни облици реуматизма, ванзглобни облици реуматизма, ортопедске болести и посттрауматска стања, аномалије дечјег узраста, неуролошка обољења, гинеколошка обољења).

О Гамзиградској Бањи[уреди | уреди извор]

Гамзиградска Бања се налази поред села влашке националне мањине Гамзиград у Тимочкој Крајини, делу источне Србије, 220 км југоисточно од Београда, а 11 км западно од Зајечара. Лежи на 160 м надморске висине у меандарској долини доњег тока Црног Тимока, на самим његовим обалама, недалеко од магистралног пута Зајечар – Параћин, којим се остварује добра саобраћајна веза у свим правцима.

Гамзиградска Бања је под утицајем континенталне климе, а микро-клима је сложена, са одликама континенталног и подпланинског поднебља. Окружена је шумовитим брежуљцима и представља врло угодан и тих кутак за лечење, одмор, рекреацију, спорт и риболов, са увек свежим и чистим ваздухом, недирнуте природе, пун зеленила и цвећа, уредјеним парком, удаљен од урбане средине. Природа је подарила више извора термоминералних вода, које се убрајају у земноалкалне - хипертерме, односно акротерме. Изградња и уређењуе купатила почиње 1920. године. Године 1978. изграђена је и отпочела са радом модерана Специјална болница за рехабилитацију “Гамзиград” и то на самој обали Црног Тимока, на природним изворима термо-минералне воде чија је температура 42 °Ц са дубине од 303 м.

Недалеко од Специјалне болнице се налази археолошко налазиште античке римске царске палате Феликс Ромулијане која се налази на УНЕСКО-вој листи светске баштине.

О Специјалној болници „Гамзиград”[уреди | уреди извор]

Републичка здравствена установа Специјална болница за рехабилитацију "Гамзиград" је основана заслугом примаријуса доктора медицине Саве Филиповића, специјалисте интерне медицине уз субспецијализацију кардиологије, лекара који је непосредно пред оснивање био дугогодишњи директор Здравственог Центра Зајечар. Примаријус доктор Филиповић је својом визијом, стручношћу и хуманистичким ставом омогућио да његова замисао заживи донацијом републичких фондова неопходних за изградњу и опремање ове репрезентативне и високоспецијализоване медицинске установе. Тиме је он засигурно лекар који је највише допринео да Гамзиградска бања добије званични статус бање.

Са сигурношћу се може рећи да након римских императора којима је Гамзиград био познат због благотворних минералних термалних вода, примаријус доктор Сава Филиповић је први који је активно искористио природна лековита својства Гамзиграда у савременој медицини. Он је остао директор све до свог одласка у пензију 1987. године. Током десет година руковођења ове болнице примаријус доктор Филиповић је омогућио низ стручних усавршавања, конгреса и симпозијума из области лечења периферних кардиоваскуларних обољења, дијагностике и превенција.

У Специјалној болници постоје два затворена базена са термоминералном водом (велики за одрасле и мали за децу) који су окружени зидним мозајцима и импресионирају својим уметничким изразом и својом величином (рад академика проф. Србиновића). Термоминерална вода се користи и у минералним и галванским кадама, локалним купкама (четворећелијске купке, Хауфеове купке, наизменичне купке), затим за подводну масажу и за гинеколошко орошавање. Специјална болница примењује и електротерапију најсавременијим апаратима (галванске, дијадинамичне, интерфентне, експоненцијалне и високофреквентне струје, микроталасна и краткоталасна диатермија, ултразвук и др.). Обољења крвних судова примењују се на принципу промене притиска “Васцулатор” и “Вацусац”. Фототерапија се обавља ултравиолетним и инфраруж лампама. Кинези терапија и радна терапија спроводе се у модерно и разноврсно опремљеним салама. Термо-терапија је заступљена парафино терапијом. Терапија хипербаричном оксигенацијом обавља се у једномесној хипербаричној комори. Посебно је заступљена дијагностика и испитивање функције периферног кртвотока, срца, плућа и периферних нерава и мишића.

Унутрашња организација[уреди | уреди извор]

  • Одељење за специјалистичко-консултативне прегледе и дијагностику
  1. Кабинет за васкуларну дијагностику
  2. Кабинет за електромионеуролошку дијагностику
  3. Кабинет за кардиолошку дијагностику
  4. Биохемијска лабораторија
  5. Специјалистичке амбуланте
  • Одељење за терапијски и рехабилитациони третман
  1. Хидротерапија
  2. Термотерапија
  3. Кинезитерапија
  4. Вакуум терапија
  5. Електро, магнето и фото терапија
  6. Радна терапија
  7. Терапија хипербаричном оксигенацијом
  • Болничко одељење за лечење и рехабилитацију покретних болесника
  • Болничко одељење за лечење и рехабилитацију непокретних и ограничено покретних болесника

Лечење[уреди | уреди извор]

Болница је специјализована за рехабилитацију обољења периферних крвних судова (органски поремећаји артеријских крвних судова, функционални поремећаји артеријских крвних судова, обољења периферних венских крвних судова, обољења лимфног система) и вибрациону болест. Такође врши општу рехабилитацију (болести везивног ткива, зглобни облици реуматизма, ортопедске болести и посттрауматска стања, аномалије дечјег узраста, неуролошка обољења, гинеколошка обољења). Болница примењује и електро терапију најсавременијим апаратима (галванске, дијадинамичне, интерферентне, експоненцијалне и високофреквентне струје, микроталасна и кратко-таласна диатермија, ултразвук и др. Код обољења периферних крвних судова примењују се специјални апарати на принципу промене притиска "Васцулатор" и "Вацусац". Фототерапија се обавља ултравиолетним и инфрацрвеним лампама. Кинези терапија и радна терапија спроводе се у модерно и разноврсно опремљеним салама. Термо-терапија је заступљена парафино терапијом. Посебно је заступљена дијагностика и испитивање функције периферног крвотока, срца, плућа и периферних нерава и мишића.

Дијагностика[уреди | уреди извор]

1. Кабинет за васкуларну дијагностику[уреди | уреди извор]

  • Доплер крвних судова и артерија
  • Колор доплер скен
  • Консултативни дијагностички прегледи за кориснике услуга

2. Кабинет за електромионеуролошку дијагностику[уреди | уреди извор]

  • Електромионеурографија - ЕМНГ
  • Консултативни дијагностички прегледи за кориснике услуга

3. Кабинет за кардиолошку дијагностику[уреди | уреди извор]

  • Интернистички прегледи тј. прегледи свих унутрашњих органа
  • Кардиолошки преглед
  • Холтер ЕКГ-а
  • Холтер ТА
  • Ехо срца
  • Ехо крвних судова
  • Клаудикациони тест
  • Консултативни дијагностички прегледи за кориснике услуга

Терапије[уреди | уреди извор]

Терапија хипербаричном оксигенацијом[уреди | уреди извор]

Који су ефекти хипербаричне оксигенације?

  • Добра снабдевеност свих ткивних течности кисеоником
  • Механички ефекат повећаног притиска
  • Елиминација угљенмоноксида
  • Побољшава микроциркулацију и смањује едем ткива
  • Антибактеријски ефекат.

Које је место хипербаричне оксигенације у терапији обољења периферних крвних судова?

У основи сваког овог обољења због промена на крвним судовима лоше снабдевање ткива кисеоником и задржавање и нагомилавање угљендиоксида и других штетних материја у оштећењем ткиву. Неопходно је применити хипербаричну оксигенацију код следећих обољења:

  • Акутне трауматске периферне исхемије: Црусх повреде, Цомпартмент сy, опекотине смрзотине.
  • Периферна васкуларна обољења: Артериосцлеросис обл., Тромб. Обл., Ангиопатхиа диаб., Васцлитис код колагеноза и др.
  • Дијабетично стопало
  • Улцус црурис

Поред тога хипербарична оксигенација је индентификована и код следећих обољења:

  • Реуматолошка обољења: Остеоартрозе, Остепороза, Стања после дисторзија, дистенyија, луxсација (код спортиста)
  • Ортопедска обољења: Остеомyелитис цхр, пре и након атропластике кука и колена (нарочито код дијабетичара)
  • Неуролошка обољења: неуропатије, неуритиси, алгодистрофичпни синдром, стања после CVI, Сцлеросис мултиплеx, посттрауматске парезе, тежи облици мигрене
  • Гинеколошка обољења: Стерилитет, хронични андексопараметрити.

Хипербарична оксигенација представља моћно помоћно средство у лечењу поремећеног снабдевања ћелије кисеоником, а резултати су у толико бољи у колико се ова терапија примени у ранијим фазама болести. Први преглед индикације а и сам третман хипербаричном оксигенацијом је под надзором врхунског стручног и искусног тима доктора, специјалиста хипербаричне медицине.

Вакуум терапија[уреди | уреди извор]

Вакуум - масажа се врши помоћу вакусака и васкулатора. Васкулатором се постиже наизменично повећање и снижавање притиска у цилиндрима у којима се налазе екстремитети. На тај начин се врши масажа крвних судова и побољшава еластичност њихових зидова.

Хидротерапија[уреди | уреди извор]

У болници постоје два затворена базена са сулфидном термалном водом (велики за одрасле и мали за децу) који су окружени зидним мозаицима и импресионорају својим уметничким изразом и својом величином (рад академика проф. Србиновића).

Извори[уреди | уреди извор]