Младен Србиновић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Младен Србиновић
Mladen Srbinović.jpg
Младен Србиновић
Датум рођења (1925-11-29)29. новембар 1925.
Место рођења Сушица
Краљевина ЈугославијаКраљевина СХС
Датум смрти 12. мај 2009.(2009-05-12) (83 год.)
Место смрти Београд
СрбијаСрбија

Младен Србиновић (Сушица код Гостивара, 29. новембар 1925Београд, 12. мај 2009)[1] је био српски сликар, академик САНУ и професор Универзитета у Београду.

Биографија[уреди]

Младен Србиновић родио се 1925. године у Сушици код Гостивара. Основну школу и гимназију похађао је у Београду. Студирао је сликарство на Академији ликовних уметности од 1947. до 1951, а постдипломске студије завршио је 1953. године. За асистента у Академији ликовних уметности био је изабран 1953. када је изабран и за члана УЛУС-а. Пензионисан је у звању редовног професора Факултета ликовних уметности 1988. године.

Први пут је излагао 1948. на Изложби радова студената Академије ликовних уметности , а самостално 1952. године у Графичком колективу. Поред многих самосталних и групних изложби у земљи и иностранству, представљао је југословенску уметност на бројним изложбама. Био је члан Графичког колектива и групе Самостални (од 1952), и један од оснивача и чланова Децембарске групе(1955). Издао је две графичке мапе (1953. и 1955.), инспирисане стиховима Лорке. Упоредо са сликарством и графиком од 1960. почео је да ради мозаике и предлошке за таписерије које су реализоване и излагане.

Израдио је у мозаиу:

  • зид у свечаној сали Савезног извршног већа (1962),
  • две зидне композиције у Музеју револуције БиХ у Сарајеву(1966),
  • два циклуса зидних мозаика(1971.и 1988), и 17 подних мозаика (1985), у свечаној дворани Скупштине општине Крушевац,
  • зидне мозаике у Медицинском центру Гамзигрдске бање (1975),
  • мозаичку композицију у свечаној сали фабрике Први мај у Пироту(1978, уништена у пожару 1992.),
  • два мозаика у згради Радио-телевизије Београд у Кошутњаку(1979),
  • два мозаике за цркву Св. Николе у Руми (1985),
  • мозаик на прочељу Инвестбанке у Београду (1989) и
  • мозаичке иконе за олтарску преграду у манастиру Жичи (1993).
  • Радио је и витраже за Свечану дворану Скупштине општине Крушевац.

Изабран је 1981. године за дописног, а 1988. за редовног члана Српске академије науке и уметности, а 1997. године је изабран и за члана Македонске академије наука и уметности .


Признања[уреди]

Добитник је многих југословенских и међународних награда.

  • Октобарска награда Београда 1958;
  • Премија за графику - Загреб 1960;
  • Награда за сликарство на Меморијалу Надежде Петровић у Чачку 1960;
  • Награда за сликарство на међународном бијеналу у Сао Паолу, 1961;
  • 2. награда за сликарство на бијеналу у Александрији,
  • Октобарска награда Београда, 1974,
  • 7-јулска награда, 1984.

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • Протић, Миодраг Б. (1970). Српско сликарство XX века, Том 2. - Библиотека Синтезе (на језику: (српски)). YU-Београд: Нолит. 
  • Medaković, Dejan (2005). Mladen Srbinović (на језику: (српски)). YU-Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti. 
  • Slijepčević, Ljiljana (maj—jun 1981). Mladen Srbinović: retrospektivna izložba 1950-1980 (на језику: (српски)). YU-Beograd: Muzej savremene umetnosti.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  • Matica srpska (2004). Letopis Matice srpske, Том 474 (на језику: (српски)). YU-Novi Sad: Matica srpska. стр. strana. 
  • Srbinović, Mladen (1995). Mladen Srbinović: 1985-1995 : slike Monografija (на језику: (српски)). YU-Čačak: Umetnička galerija Nadežda Petrović.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)

Спољашње везе[уреди]