Спектрална боја
Спектрална боја је боја која је побуђена у људском оку од стране једне таласне дужине која се налази у видљивом спектру или релативно уском опсегу таласних дужина, познатих као монохроматска светлост. Свака индивидуална таласна дужина светлости је интерпретирана као спектрална боја у континуалном спектру. Боје са блиским таласним дужинама су непрепознатљиве за људско око.
Спектар[уреди | уреди извор]
Спектар је обицно подељен на делове, који су донекле произвољни, а спектрум је континуалан. Традиционалана подела боја се дели на: црвену, наранџасту, жуту, зелену, плаву и љубисчасту.
Подела коју је користио Исак Њутн, у свом кругу боја је: црвену, наранџасту, жуту, зелену, плаву, индиго и љубичасту. у модерној подели видљивог спектра индиго као боја је изостављена.
Да би човек разликовао спектралне боје неопходно је да има трихроматски вид. Трихроматски вид даје могуцност перцепције нијансе и засићености у хроми. У моделима боја који могу да представљају спектралне боје, спектрална боја има максималну засиценост.
У простору боја[уреди | уреди извор]
У простору боја који укључује све, или већину спектралних боја, они чине део границе свих стварних боја. Ако се рацуна осветљеност, онда спектралне боје формирају површ,у супротном њихова локација је крива у дводимензионалном простору хроматицности.
У теорији, најспектралније боје су у суштини примарне (црвена, зелена, плава), док су све остале измешане боје (боје настале мешањем основних) у суштини не-спектралне. Услед различитих хроматицних карактеристика различитих спектралних сегмената и такође због физичких граница светлосних извора, сама дистанца између РГБ круга боја и спектралних боја показује компликовану зависност од нијанси. Услед локација црвене и зелене боје које се налазе близу равног сегмента спектра, РГБ простор боја је поприлично добар у апроксимацији спектралне: наранџасте, жуте и светло-зелене боје, али је веома лоше по питању приказа спектралних боја које се налазе између зелене и плаве, као и екстремне спектралне боје. РГБ стандард има још један проблем који се тиче црвене боје која тежи ка наранџастој, због чистине црвене боје у замену за прихватљиво осветљење, и због тога је црвена боја постала недостижна у овом спектру. Неки од примера у табели испод су само приближне вредности спектралних и њима сличним боја .
CMYK (цијан, маџента, жута,кеy-црна) је обицно сиромашнији од RGB у смислу достизања спектралних боја,са уочљивим изузетком жуте боје, која је веома близу спектралним бојама због горе поменуте равноће у спектралној локацији која се налази у црвено-зеленом сегменту.
Треба напоменути да су спектралне боје универзално укључене у научне моделе боја као сто је CIE1931, док, наспрам њима, индустриске боје као сто су RGB, CMYK и Пантоне, углавном не укључују никакве спектралне боје.са изузетком Rec. 2020, који укљичује три спектралне боје као главне (и због тога само садржи те три спектралне боје), и просторне боје као што је ProPhoto RGB color space који користи имагинарне боје као примарне.
Табела спектралних и боја близу спектралних[уреди | уреди извор]
Већина боја које су набројане не достижу максималну шареност или их је тешко разликовати, али их је могуће заситити до тачке где је могуће закључити која је боја у питању. Границе таласних дужина и фреквенција су апроксимиране.
Таласне дужине и фреквенције у сивим пољима означавају доминантну таласну дужину , али не и сам домет спектра који се тиче одређене боје , који се сири на обе стране и чија је средња вредност детектована од стране рецептора и даје приблизан изглед спектра.
| Назив боје | Таласна дузина | Фреквенција | Нијанса | Коментар |
|---|---|---|---|---|
| Црвена | 740-625 | 405-479 | / | традиционалани, широки поајм о боји, који уклључује неке оближње неспектралне нијансе. Граница кратког таласа може се проширити на 620 или чак око 610 нанометара |
| Екстремна спектралан црвена
црвена (CIE, RGB) |
740 | 405 | ? | Тачан спектрални положајима висе утицаја на осветљеност него на хроматичност у овом опсегу, хроматичност је скоро једнака за ове две варијанте |
| црвена (примарна ргб) | ≈ 700 | ≈ 428 | ? | |
| Хелијум-неонски ласер | 633 | 473 | / | / |
| Неке кармин боје | ||||
| 497-NIR | / | Близу спектралног облика, али остале нијансе кармина су љубичасте боје | ||
| Црвена(сРГБ основна) | 614-609 | 488–492 | 0° | приметно неспектрална |
| Наранџаста | 620-585
625-590 |
483–512
479–508 |
0°–30° | краткоталасни део(жућкасти) одговара боји амбера ,дуготаласни део(црвенкаста) садрзи црвену RGB изнад |
| Жута | 585–560
590–565 |
512–540
508–530 |
/ | традиционални назив |
| содијум-вапор лампа | ≈ 589 | ≈ 519 | ? | / |
| Жута (NCS) | ? | ? | 50° | Злато има скоро идентичну хроматичност са 51° |
| Нијансирана жута | ≈ 577 | ≈ 519 | ? | / |
| Процесна (канаринац) жута | ? | ? | 56° | / |
| Жута (с RGB секундарна) | ≈ 570 | ? | 60° | / |
| Цхартреусе жута | ? | ? | 68° | / |
| Лимета | ≈ 564 | ? | ≈ 75° | може се класификовати као жута или зелена |
| Зелена | 565–500 | 530–??? | традиционални назив | |
| ? | ? | 90° | / | |
| Светло зелена | ≈ 556 | ? | 96° | / |
| ≈ 552 | ? | 105° | / | |
| Зелена (с RGB примарн) | ≈ 549 | ≈ 547 | 120° | приметно не спектрална |
| Зелена(сирок опсег RGB) | ≈ 525 | ≈ 571 | ? | приблизно спектрална |
| Пролецно зелена | ? | ? | 150° | Може да лежи прилично далеко од спектра |
| зелена (NCS) | ? | ? | 160° | |
| Мунселл зелена | ≈ 503 | ≈ 597 | ≈ 163° | / |
| Цијан | 500+–480
520–500 |
593–624
576–600 |
Понекад је укључује (или се преклапа) са плавим, терминолошка разлика између њих је недоследна | |
| Тиркиз | ? | ? | ≈ 175° | вецина примера ове боје је прилично удаљена од спектра |
| Цијан (с RGB секундарна) | 488 | 180° | Лежи прилично далеко од спектра | |
| процесна цијан | ? | ? | 193° | |
| Плава | 490-450
500-435 |
610-666
600-689 |
традиционални назив , који се преклапа са цијан | |
| Плава (NCS) | ? | ? | 197° | Лежи прилично далеко од спектра |
| азурно плава | ≈ 488 | ≈ 614 | ≈ 210° | Може да лежи прилично далеко од спектра |
| ≈ 482 | ≈ 622 | 225° | / | |
| плава (RGB примарна) | 466–436 | ? | 240° | мозе се класификовати као индигоили љубицаста |
| Индиго | ≈ 446 | ≈ 672 | ≈243° | Дефиниција је контроверзна, та таласна дужина најмање спорно припада „индиго“ |
| Љубичаста | 450–400
435–380 |
666–750
689–788 |
277° | Далеко је спектрална љубичаста је врло мутна и ретко је виђена. Израз се такође односи и на пурпурне љубичасте |
Додатни спектри[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- „очување боја” -цоурсес.wасхингтон.еду.
- Тхомас Ј. Бруно, Парис D. Н. Своронос. ЦРЦ Хандбоок оф Фундаментал Спецтросцопиц Цоррелатион Цхартс. ЦРЦ Пресс, 2005.http://hyperphysics.phy-astr.gsu.edu/hbase/vision/specol.html#c1
- Бисулца, Цхристина (2008). УВ-Вис-НИР рефлецтанце спецтросцопy оф ред лакес ин паинтингс (ПДФ). 9тх Интернатионал Цонференце он НДТ оф Арт. ндт.нет. Ретриевед 2013-06-19.
- "Арцхивед цопy"Арцхивед фром тхе оригинал анд цоммонс:Филе:ЦИЕ1931xy бланк.свг
- Тхеерадетцх, Детцхпрохм (2010). „Цyан анд греен лигхт емиттинг диоде он нон-полар м -плане ГаН булк субстрате”. Пхyсица Статус Солиди C. 7: 2190—2192. дои:10.1002/пссц.200983611.