Црвена боја

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Црвена
 
Рачунарски записи боје
Хексадецимални запис: FF0000
РГБ запис (r, g, b): (255, 0, 0)
ЦМИК запис (c, m, y, k) *: (0, 100, 100, 0)
ХСВ запис (h, s, v): (0°, 100%, 100%)
*: Пројектовано са интервала [0 - 100] на [0 - 255].

Црвена је боја из видљивог дела спектра светлости. Таласна дужина боје у спектру је 625 - 700 нм. Са плавом и жутом бојом чини три главне боје, мешањем којих добијамо остале боје. Црвена је такође боја људске крви. Ова боја симболише енергију, страст, сексуалност и живот. Она је најтемпераментнија боја која буди најинтензивнија осећања, убрзава рад срца и дисање, стимулише мишиће и лучи адреналин.[1]

Историја[уреди]

Тешко је одредити историју црвене боје и њене улоге у моди. Сматра се да су Астеци представили ову боју свету. Они су је добијали из кохинеле, инсекта који настањује суптропске пределе. Боју су добијали цеђењем осушених тела женки овог инсекта.[1][2]

У време пре Колумбовог открића Америке црвене фигуре су виђене у астечким храмовима а припадале су астечком богу земље Шипе Тотеку. Њему је припадао источни део неба које је место рађања руменог сунца и представља рођење, младост и пролеће.[3]

Није било лако створити јарко црвену боју и кроз векове уметници су се довијали како би успели да је произведу, али великог успеха није било. Тек крајем 6. века у Азији је откривено да ова боја може да се добије из минерала цинабарита сулфида живе, светло или тамноцрвене боје. Ипак боја добијена од тог минерала имала је неколико недостатака. Пре свега била је скупа, отровна и постајала је црна на светлости.[3]

Након доласка Шпанаца у Мексико, почетком 16. века, кохинела је постала главни светски извоз у Европи. Шпанци су сакупљали бубе тако што су их скидали са биљака кактуса, а затим су их сушили. Исушене бубе, потом су испоручене у Европу. У почетку је само богати сталеж себи могао приуштити скупу боју ових инсеката, а када су створене синтетичке боје, црвена је постала лако доступна.[2]

Још од античког периода црвена је била боја одеће племства, царева, кнезова, властеле. За време турске власти црвена боја је била забрањена за становништво, иако је та боја преовладавала у ношњи Срба из Херцег Новог.

Црвена боја је у политици симбол за социјализам и комунизам. Још од Француске револуције црвена застава је симбол радника и самим тим социјалиста и комуниста. Зато се комунисти често називају „црвени“ а и војска СССР се једно време звала Црвена армија. Такође је црвена звезда петокрака комунистички симбол.

Симболика боје код разних народа[уреди]

У старој Кини црвена се сматрала срећном бојом, симболом благостања и напретка, здравља и дугог живота. Кинези је и данас сматрају заштитном, и бојом нових почетака.

Арапи су сматрали да онога ко носи црвено штити Бог. Јужније од Сахаре, црвену одећу је носио само виши сталеж, док је у старом Египту била света боја бога Сета, бога таме и зла у египатској митологији, а представљала је опасност. Код старих Римљана, црвено светло се изједначавало са светом ватром.

У индијској култури, црвена боја се сматра најмоћнијом бојом. Индијци је повезују са ватром, здрављем, моћи, плодношћу, љубављу и лепотом. Црвена боја је такође веома битна у означавању важних догађаја у животу сваког појединца. Већина Индијаца ставља црвену тачку или црту звану тилак (пота) на чело на средину између обрва. Кшатрије, односно ратници су стављали црвене ознаке. Обичај је и да удате жене стављају бинди, црвену тачку између обрва.

Код Словена, црвена боја је штитила од злих сила. Увек је комбинована са белом и црном. У свадбеним обредима симболизовала је радост и љубав. Ради заштите од урока новорођеној беби се стављао црвени конац на руку, а поклањање црвене мараме девојци је био израз љубави и оданости.[3]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 „Црвена – симбол љубави и мржње”. www.rts.rs (на језику: српски). РТС, 14. 2. 2019. Приступљено 16. 2. 2019. 
  2. 2,0 2,1 „Црвена никада не излази из моде (историјат црвене боје и њене симболике)”. www.kultivisise.rs (на језику: српски). „Култивиши се“, 25. 2. 2018. Приступљено 16. 2. 2019. 
  3. 3,0 3,1 3,2 „ЦРВЕНА БОЈА – ЗНАЧЕЊЕ И СИМБОЛИКА: За почетке и на радост”. www.dnevnik.rs (на језику: српски). Дневник, 7. 4. 2018. Приступљено 16. 2. 2019. 

Литература[уреди]

  • Broecke, Lara (2015). Cennino Cennini's Il Libro dell'Arte: a New English Translation and Commentary with italian Transcription. Archetype. ISBN 978-1-909492-28-8. 
  • Barber, E. j. w. (1991). Prehistoric Textiles. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-00224-8. 
  • Greenfield, Amy Butler (2005). A Perfect Red. Editions Autrement (French translation). ISBN 978-2-7467-1094-8. 
  • Ball, Philip (2001). Bright Earth, Art and the Invention of Colour. Hazan (French translation). ISBN 978-2-7541-0503-3. 
  • Heller, Eva (2009). Psychologie de la couleur – Effets et symboliques. Pyramyd (French translation). ISBN 978-2-35017-156-2. 
  • Chunling, Yan (2008). China Red. Beijing: Foreign Languages Press. ISBN 978-7-119-04531-3. 
  • Pastoureau, Michel (2005). Le petit livre des couleurs. Editions du Panama. ISBN 978-2-7578-0310-3. 
  • Gage, John (1993). Colour and Culture: Practice and Meaning from Antiquity to Abstraction. Thames and Hudson (Page numbers cited from French translation). ISBN 978-2-87811-295-5. 
  • Varichon, Anne (2000). Couleurs – pigments et teintures dans les mains des peuples. Seuil. ISBN 978-2-02-084697-4. 
  • Davies, Kevin M. (2004). Plant pigments and their manipulation. Wiley-Blackwell. стр. 6. ISBN 978-1-4051-1737-1. 
  • Hendrickson, Robert (1999). Encyclopedia of Word and Phrase Origins. Facts on File. стр. 6. ISBN 978-0-8160-3266-2. 
  • Jenkins, David, ур. (2003). The Cambridge History of Western Textiles. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-34107-3. 
  • Thompson, Daniel (1956). The Materials and Techniques of Medieval Painting. Dover Publications. ISBN 978-0-486-20327-0. 
  • Bomford, David (2000). A Closer Look – Colour. National Gallery Company, London. ISBN 978-1-85709-442-8. 

Спољашње везе[уреди]