Црвена боја

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Црвена
 
Рачунарски записи боје
Хексадецимални запис: FF0000
РГБ запис (r, g, b): (255, 0, 0)
ЦМИК запис (c, m, y, k) *: (0, 100, 100, 0)
ХСВ запис (h, s, v): (0°, 100%, 100%)
*: Пројектовано са интервала [0 - 100] на [0 - 255].

Црвена је боја из видљивог дела спектра светлости. Таласна дужина боје у спектру је 625 - 700 нм. Са плавом и жутом бојом чини три главне боје, мешањем којих добијамо остале боје. Црвена је такође боја људске крви. Често означава неке ствари које су погрешне, важне или опасне.

Од антике је црвена била боја одјеће племства, царева, кнезова, властеле. Представља пламен, па се и Исус слика обучен у црвено, јер је по хришћанском учењу Бог, а извана му је одјећа плава, људска,јер се обукао у човјека. За време турске власти црвена је била боја забрањена за рају, иако је та боја превладавала у ношњи Срба из Херцег Новог.

Црвена боја је у политици симбол за социјализам и комунизам. Још од Француске револуције црвена застава је симбол радника и самим тим социјалиста и комуниста. Зато се комунисти често називају "црвени" а и војска СССР се једно време звала Црвена армија. Такође је црвена зведа петокрака комунистички симбол.


Спољашње везе[уреди]