Spektralna boja
Spektralna boja je boja koja je pobuđena u ljudskom oku od strane jedne talasne dužine koja se nalazi u vidljivom spektru ili relativno uskom opsegu talasnih dužina, poznatih kao monohromatska svetlost. Svaka individualna talasna dužina svetlosti je interpretirana kao spektralna boja u kontinualnom spektru. Boje sa bliskim talasnim dužinama su neprepoznatljive za ljudsko oko.
Spektar[уреди | уреди извор]
Spektar je obicno podeljen na delove, koji su donekle proizvoljni, a spektrum je kontinualan. Tradicionalana podela boja se deli na: crvenu, narandžastu, žutu, zelenu, plavu i ljubisčastu.
Podela koju je koristio Isak Njutn, u svom krugu boja je: crvenu, narandžastu, žutu, zelenu, plavu, indigo i ljubičastu. u modernoj podeli vidljivog spektra indigo kao boja je izostavljena.
Da bi čovek razlikovao spektralne boje neophodno je da ima trihromatski vid. Trihromatski vid daje mogucnost percepcije nijanse i zasićenosti u hromi. U modelima boja koji mogu da predstavljaju spektralne boje, spektralna boja ima maksimalnu zasicenost.
U prostoru boja[уреди | уреди извор]
U prostoru boja koji uključuje sve, ili većinu spektralnih boja, oni čine deo granice svih stvarnih boja. Ako se racuna osvetljenost, onda spektralne boje formiraju površ,u suprotnom njihova lokacija je kriva u dvodimenzionalnom prostoru hromaticnosti.
U teoriji, najspektralnije boje su u suštini primarne (crvena, zelena, plava), dok su sve ostale izmešane boje (boje nastale mešanjem osnovnih) u suštini ne-spektralne. Usled različitih hromaticnih karakteristika različitih spektralnih segmenata i takođe zbog fizičkih granica svetlosnih izvora, sama distanca između RGB kruga boja i spektralnih boja pokazuje komplikovanu zavisnost od nijansi. Usled lokacija crvene i zelene boje koje se nalaze blizu ravnog segmenta spektra, RGB prostor boja je poprilično dobar u aproksimaciji spektralne: narandžaste, žute i svetlo-zelene boje, ali je veoma loše po pitanju prikaza spektralnih boja koje se nalaze između zelene i plave, kao i ekstremne spektralne boje. RGB standard ima još jedan problem koji se tiče crvene boje koja teži ka narandžastoj, zbog čistine crvene boje u zamenu za prihvatljivo osvetljenje, i zbog toga je crvena boja postala nedostižna u ovom spektru. Neki od primera u tabeli ispod su samo približne vrednosti spektralnih i njima sličnim boja .
CMYK (cijan, madženta, žuta,key-crna) je obicno siromašniji od RGB u smislu dostizanja spektralnih boja,sa uočljivim izuzetkom žute boje, koja je veoma blizu spektralnim bojama zbog gore pomenute ravnoće u spektralnoj lokaciji koja se nalazi u crveno-zelenom segmentu.
Treba napomenuti da su spektralne boje univerzalno uključene u naučne modele boja kao sto je CIE1931, dok, naspram njima, industriske boje kao sto su RGB, CMYK i Pantone, uglavnom ne uključuju nikakve spektralne boje.sa izuzetkom Rec. 2020, koji ukljičuje tri spektralne boje kao glavne (i zbog toga samo sadrži te tri spektralne boje), i prostorne boje kao što je ProPhoto RGB color space koji koristi imaginarne boje kao primarne.
Tabela spektralnih i boja blizu spektralnih[уреди | уреди извор]
Većina boja koje su nabrojane ne dostižu maksimalnu šarenost ili ih je teško razlikovati, ali ih je moguće zasititi do tačke gde je moguće zaključiti koja je boja u pitanju. Granice talasnih dužina i frekvencija su aproksimirane.
Talasne dužine i frekvencije u sivim poljima označavaju dominantnu talasnu dužinu , ali ne i sam domet spektra koji se tiče određene boje , koji se siri na obe strane i čija je srednja vrednost detektovana od strane receptora i daje priblizan izgled spektra.
| Naziv boje | Talasna duzina | Frekvencija | Nijansa | Komentar |
|---|---|---|---|---|
| Crvena | 740-625 | 405-479 | / | tradicionalani, široki poajm o boji, koji uklljučuje neke obližnje nespektralne nijanse. Granica kratkog talasa može se proširiti na 620 ili čak oko 610 nanometara |
| Ekstremna spektralan crvena
crvena (CIE, RGB) |
740 | 405 | ? | Tačan spektralni položajima vise uticaja na osvetljenost nego na hromatičnost u ovom opsegu, hromatičnost je skoro jednaka za ove dve varijante |
| crvena (primarna rgb) | ≈ 700 | ≈ 428 | ? | |
| Helijum-neonski laser | 633 | 473 | / | / |
| Neke karmin boje | ||||
| 497-NIR | / | Blizu spektralnog oblika, ali ostale nijanse karmina su ljubičaste boje | ||
| Crvena(sRGB osnovna) | 614-609 | 488–492 | 0° | primetno nespektralna |
| Narandžasta | 620-585
625-590 |
483–512
479–508 |
0°–30° | kratkotalasni deo(žućkasti) odgovara boji ambera ,dugotalasni deo(crvenkasta) sadrzi crvenu RGB iznad |
| Žuta | 585–560
590–565 |
512–540
508–530 |
/ | tradicionalni naziv |
| sodijum-vapor lampa | ≈ 589 | ≈ 519 | ? | / |
| Žuta (NCS) | ? | ? | 50° | Zlato ima skoro identičnu hromatičnost sa 51° |
| Nijansirana žuta | ≈ 577 | ≈ 519 | ? | / |
| Procesna (kanarinac) žuta | ? | ? | 56° | / |
| Žuta (s RGB sekundarna) | ≈ 570 | ? | 60° | / |
| Chartreuse žuta | ? | ? | 68° | / |
| Limeta | ≈ 564 | ? | ≈ 75° | može se klasifikovati kao žuta ili zelena |
| Zelena | 565–500 | 530–??? | tradicionalni naziv | |
| ? | ? | 90° | / | |
| Svetlo zelena | ≈ 556 | ? | 96° | / |
| ≈ 552 | ? | 105° | / | |
| Zelena (s RGB primarn) | ≈ 549 | ≈ 547 | 120° | primetno ne spektralna |
| Zelena(sirok opseg RGB) | ≈ 525 | ≈ 571 | ? | priblizno spektralna |
| Prolecno zelena | ? | ? | 150° | Može da leži prilično daleko od spektra |
| zelena (NCS) | ? | ? | 160° | |
| Munsell zelena | ≈ 503 | ≈ 597 | ≈ 163° | / |
| Cijan | 500+–480
520–500 |
593–624
576–600 |
Ponekad je uključuje (ili se preklapa) sa plavim, terminološka razlika između njih je nedosledna | |
| Tirkiz | ? | ? | ≈ 175° | vecina primera ove boje je prilično udaljena od spektra |
| Cijan (s RGB sekundarna) | 488 | 180° | Leži prilično daleko od spektra | |
| procesna cijan | ? | ? | 193° | |
| Plava | 490-450
500-435 |
610-666
600-689 |
tradicionalni naziv , koji se preklapa sa cijan | |
| Plava (NCS) | ? | ? | 197° | Leži prilično daleko od spektra |
| azurno plava | ≈ 488 | ≈ 614 | ≈ 210° | Može da leži prilično daleko od spektra |
| ≈ 482 | ≈ 622 | 225° | / | |
| plava (RGB primarna) | 466–436 | ? | 240° | moze se klasifikovati kao indigoili ljubicasta |
| Indigo | ≈ 446 | ≈ 672 | ≈243° | Definicija je kontroverzna, ta talasna dužina najmanje sporno pripada „indigo“ |
| Ljubičasta | 450–400
435–380 |
666–750
689–788 |
277° | Daleko je spektralna ljubičasta je vrlo mutna i retko je viđena. Izraz se takođe odnosi i na purpurne ljubičaste |
Dodatni spektri[уреди | уреди извор]
Reference[уреди | уреди извор]
- „očuvanje boja” -courses.washington.edu.
- Thomas J. Bruno, Paris D. N. Svoronos. CRC Handbook of Fundamental Spectroscopic Correlation Charts. CRC Press, 2005.http://hyperphysics.phy-astr.gsu.edu/hbase/vision/specol.html#c1
- Bisulca, Christina (2008). UV-Vis-NIR reflectance spectroscopy of red lakes in paintings (PDF). 9th International Conference on NDT of Art. ndt.net. Retrieved 2013-06-19.
- "Archived copy"Archived from the original and commons:File:CIE1931xy blank.svg
- Theeradetch, Detchprohm (2010). „Cyan and green light emitting diode on non-polar m -plane GaN bulk substrate”. Physica Status Solidi C. 7: 2190—2192. doi:10.1002/pssc.200983611.