Списак основних хомеопатских препарата

С Википедије, слободне енциклопедије

Списак основних хомеопатских препарата је сажети пририказ најћешже примењиваних су хомеопатски приправака, препарата или лекови са њиховим уобичајеним називима и скраћеницама, супстанце од којих су направљени и токсичним ефектима.

Прописивање хомеопатских препарат не одговара научним сазнањима, јер одговарајуће студије не показују никакву медицинску ефикасност која знатно превазилази плацебо ефекат.

Основне супстанце хомеопатских препарата могу бити делови биљака, животиња, минерали, делови ткива, витамини, нозоди из патогена или посебно третиране супстанце магнетима, светлошћу, бојеи или звуку (тада се зову импондерабилије) Основне супстанце су често отровне.[1]

У хомеопатији је важно разређивање и потенцирање. Разблажења од 1 до 10 означена су римским бројевима X (1X = 1/10, 3X = 1/1.000, 6X = 1/1.000.000). Слично, разблажења од 1 до 100 означена су римским бројевима C (1Ц = 1/100, 3Ц = 1/1.000.000, и тако даље).[1]

Токсичност хомеопатског препарата зависи од тога колико је основна супстанца (материја) још увек присутно након хомеопатског разрјеђивања или да ли се молекули основне супстанце уопште могу детектовати

У многим земљама Закон о лековима захтева регистрацију за хомеопатске препарат, али не и доказ о медицинској ефикасности.

Списак хомеопатских препарата[уреди | уреди извор]

Хомеопатски препарат Скраћеница Полазна супстанца Начин деловања у неразређеном стању
Ацонитум напеллус
(У Немачкој , Аустрији рецепт до Д3 или Ц1)
ацон Здробљена и натопљена алкохолом, расцветана плава монашка с кореном. Сви делови биљке садрже алкалоид аконитин . Изузетно јак и брз ефекат тровања. Смртоносна доза: око 1-2 грама.[2][3]
Аллиум цепа Све-ц Тинктура, која се производи посебним поступком од зрелог, црвеног кухињског лука.[4]
Апис меллифера апис Тинктура добијена од женке медоносне пчеле  или (ређе) од чистог отрова пчеле уклоњеног из жаоке.[2] Остаци инсеката могу садржавати патогене. Отров у убоду пчеле може изазвати тешке алергијске реакције.[5]
Арница монтана Арн Цвет брђанке или арнике с кореном  или само ризом и корење, припремљена у алкохолу.[2][5] Изазива иритацију коже, оштећење мишића и срчану аритмију .
Арсеницум албум асс Бели арсен Врло токсичан а познато је да је канцероген. Смртоносна доза 0,1 г.
Белладонна
(У Немачкој , Аустрији на рецепт до Д3 или Ц1 .  )
Белл Исцеђени сок згњеченог, цвета, свежег смртоносног велебиља са кореном, који се помеша са алкохолом.[2] Садржи атропин . Смртоносна доза 2-3 плода за децу, 10-20 плодова за одрасле.
Беллис переннис Белл п Свеж цео красуљак, укључујући корен, убране док су у цвату и натопљене алкохолом. Биљка која садржи сапонине.
Брyониа алба брy Свежи бели корен брија ископан пре цватње Делови биљке су веома отровни.
Ецхинацеа Ецхи Тинктура од свеже ехинацее, расцветале шишарке с кореном. Ецхинацеа ангустифолиа стимулише имуни систем. У појединачним случајевима могуће су алергијске реакције .
Хyперицум перфоратум хипер Здробљена права кантарион мацерирана у алкохолу у вријеме цватње. Може изазвати фототоксичност .
Лацхесис мута смејати се Бусхмастер змијски отров Угриз Бусхмастера је смртоносан без медицинске помоћи.
Натријум
(Стари трговачки назив: Натрум муриатицум)
Нат-м Натријум хлорид , НаЦл Натријум хлорид је кухињска со.
Фосфор
(У Немачкој и Аустрији потребан је рецепт до Д3 или Ц1)
пхос Жути фосфор растворен у алкохолу.[3] Смртоносна доза за људе је 0,05 до 0,1 грама жутог фосфора.У завршној фази доводи до тешке жутице и затајења органа (посебно јетре, срца, бубрега, плућа ).
Силица терра Сил Водени, полимеризовани силицијум диоксид (СиО 2 ·Х 2 О) из дробљеног горског кристала.[6] Хахнеманн прописује дробљени камени кристал или чисти бијели пијесак. Силицијумско стакло. Отровне манифестације су непознате.
Сумпор сумпор Хемијски пречишћени сумпор размућен лактозом и у праху тако да је растворљив у води и алкохолу.[2][3] Сумпор је битан елемент за људе, животиње и биљке.
Сyмпхyтум оффициналис сyмпх Свежи корен гавеза сакупљен пре цватње или у јесен.[3] Садржи пиролизидинске алкалоиде који имају канцерогено дејство. Због тога је прекинута медицинска употреба за гастроинтестиналне тегобе.
Тхуја оцциденалис Тхуј Свеже гране дрвета живота с лишћем (сакупљене пре почетка цватње) Врло токсично због токсичности тујона . Може узроковати оштећење јетре и бубрега.[7]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Хомеопатија - Шта је хомеопатија, врсте, лекови”. Стетоскоп.инфо (на језику: српски). Приступљено 2022-02-08. 
  2. ^ а б в г д Хомöопатхисцхес Реперториум. Деутсцхе Хомöопатхие Унион (ДХУ), 1994.
  3. ^ а б в г Андреw Лоцкие: Дас гроßе Леxикон дер Хомöопатхие. Дорлинг Киндерслеy Верлаг, 2000, ISBN 3-8310-0005-0.
  4. ^ Андреw Лоцкие, Ницола Геддес: Хомöопатхие. БЛВ Верлагсгеселлсцхафт, 1996, ISBN 3-405-14719-0.
  5. ^ а б С. Р. Пхатак: Хомöопатхисцхе Арзнеимиттеллехре. Елсевиер, 2005, ISBN 3-437-56860-4.
  6. ^ Франк Р. Бахр (Хрсг.): Праxисцомпендиум дер хомöопатхисцхен Арзнеимиттелбилдер. (ц) Äрзтетаг фüр Медизин охне Небенwиркунген, 1997.
  7. ^ Wиллибалд Псцхyрембел: Псцхyрембел Натурхеилкунде унд алтернативе Хеилверфахрен. 3. Ауфлаге. де Груyтер, Берлин/ Неw Yорк 2006, ISBN 3-11-018524-5.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).