Sumpor trioksid

Из Википедије, слободне енциклопедије

{{Chembox-lat | Verifiedfields = | Watchedfields = | verifiedrevid = 413343925 | ImageFileL1 = Sulfur-trioxide-2D-dimensions.svg | ImageSizeL1 = 135px | ImageNameL1 = Structure and dimensions of sulfur trioxide | ImageFileR1 = Sulfur-trioxide-3D-vdW.png | ImageSizeR1 = 120px | ImageNameR1 = Space-filling model of sulfur trioxide | PIN = Sulfur trioxide | SystematicName = Sulfonilidenoksidan | OtherNames = anhidrid sumporne kiseline | IUPACName = | Section1 = ! colspan=2 style="background: #f8eaba; text-align: center;" |Identifikacija

|-

|

CAS broj

|

|-

|

3D model (Jmol)

|

|-


| ChEBI

|

|-

| ChemSpider

|

|-

| ECHA InfoCard | 100.028.361 |- | EC broj | 231-197-3 |-

| Gmelin Referenca | 1448 |-


|

PubChem[1][2] CID

|

|- | RTECS | WT4830000 |-

| UN broj | UN 1829 |- | align="center" colspan="2" | |-

| colspan="2" |

|- | Section2 = ! colspan=2 style="background: #f8eaba; text-align: center;" |Svojstva

|-

|

Hemijska formula

| SO3

|- | Molarna masa

| 80.066 g/mol

|-


| Gustina | 1.92 g/cm3, tečnost |- | Tačka topljenja | 16.9 °C, 290.1 K, 62.4 °F

|- | Tačka ključanja | 45 °C (113 °F; 318 K)

|-

|

Rastvorljivost u vodi

| hidrolizuje se do sumporne kiseline |- | Section4 = ! colspan=2 style="background: #f8eaba; text-align: center;" |Termohemija

|-

| Standardna molarna entropija So298 | 256.77 J K−1 mol−1}} |- | Standardna entalpija stvaranja jedinjenja ΔfHo298 | −397.77 kJ/mol |-

Sumpor trioksid (sumpor (VI) oksid) je hemijsko jedinjenje sa formulom SO3.[3][4] On je gas koji je zagađivač vazduhu i sastojak kiselih kiša.

Dobijanje[уреди]

Sumpor trioksid se ne može dobiti izgaranjem sumpora u vazduhu ili u atmosferi kiseonika, jer velika količina toplote koja se oslobađa pri sagorevanju sumpora u sumpor dioksid sprečava stvaranje sumpor trioksida. SO3 se egzotermno raspada na višim temperaturama u sumpor dioksid i kiseonik.

Spajanje sumpor-dioksida i kiseonika je moguće samo na temperaturama koje nisu suviše visoke (400—600°C). Zbog vrlo male brzine reakcije u tom temperaturnom području neohodna je upotreba katalizatora. Ovaj postupak nalazi industrijsku primenu u proizvodnji sumporne kiseline.

Za laboratorijske potrebe, sumpor trioksid se priprema kao anhidrid sumporne kiseline, oduzimanjem vode sumpornoj kiselini (zagrevanjem koncentrovane sumporne kiseline s fosfor pentoksidom kao sredstvom za oduzimanje vode):

H2SO4 → SO3 + H2O

ili zagrevanjem vodoniksulfata (npr. natrijum-bisulfata NaHSO4), ili sulfata npr. gvožđe(III)-sulfata (Fe2(SO4)3).

Osobine[уреди]

Struktura γ-SO3

Sumpor trioksid pojavljuje se u tri modifikacije, od kojih je jedna kristalna, a preostale dve su amorfni oblici. Kada se ohlade pare sumpor trioksida, dolazi do kondenzacije u kristalni oblik (γ-SO3). To je prozirna masu, koja se topi na 16,8°C, a ključa na 44,8°C. Ona se u čvrstom stanju sastoji uglavnom od molekula (SO3)3, u tečnom stanju od molekula (SO3)3 i SO3, a u gasovitom stanju od molekula SO3. Ako se sumpor trioksid drži duže vremena ispod 25°C, on se pretvara u modifikaciju sličnu azbestu (β i α SO3), odnosno u bele isprepletene iglice svilenastog sjaja, s molekulima (SO3)n i (SO3)p (p > n > 3). Sumpor trioksid koji je u prodaji je mešavina α i β SO3.

Sumpor trioksid se spaja sa vodom i gradi sumpornu kiselinu uz jako razvijanje toplote. Na vlažnom vazduhu intenzivno se puši, jer je prilično isparljiv, pa s vlagom iz vazduha stvara sumpornu kiselinu, koja se odmah kondenzuje u male kapljice. Sa oksidima metala reaguje energično uz stvaranje sulfata.

Reference[уреди]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  edit
  2. Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Clayden, Jonathan; Greeves, Nick; Warren, Stuart; Wothers, Peter (2001). Organic Chemistry (I изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850346-0. 
  4. Smith, Michael B.; March, Jerry (2007). Advanced Organic Chemistry: Reactions, Mechanisms, and Structure (6th изд.). New York: Wiley-Interscience. ISBN 0-471-72091-7. 

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]