Sumpor trioksid

Из Википедије, слободне енциклопедије
Sumpor trioksid
Structure and dimensions of sulfur trioxide
Space-filling model of sulfur trioxide
Naziv po klasifikaciji Sulfonilidenoksidan
Drugi nazivi anhidrid sumporne kiseline
Identifikacija
CAS registarski broj 7446-11-9 ДаY, 3162-58-1 
(monokis (trimethylammoniate))
PubChem[1][2] 24682 ДаY
22235242 
(hemihidrat) ДаY
22235243 (monoamonijat) ДаY
23035042 (monohidrat), 
19427588 (monoformamat) ДаY
222852 
(monokis(trimetilamonijat)) ДаY
ChemSpider[3] 23080 ДаY
EINECS broj 231-197-3
UN broj UN 1829
ChEBI 293​84
RTECS WT4830000
Gmelin Referenca 1448
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula SO3
Molarna masa 80.066 g/mol
Gustina 1.92 g/cm3, tečnost
Tačka topljenja

16.9 °C, 290.1 K, 62.4 °F

Tačka ključanja

45 °C, 318 K, 113 °F

Rastvorljivost u vodi hidrolizuje se do sumporne kiseline
Termohemija
Standardna entalpija stvaranja jedinjenja ΔfHo298 −397.77 kJ/mol
Standardna molarna entropija So298 256.77 -{J K−1 mol−1
Hazardi
oksidans (ox)
R-oznake R14, R35, R37
S-oznake (S1/2), S26, S30, S45
Tačka paljenja Nezapaliv
Letalna doza ili koncentracija (LD, LC):
LC50 (LC50)
pacov, 4 h 375 mg/m3
Srodna jedinjenja
Drugi katjoni
Selen trioksid
Telur trioksid
Srodne jedinjenja sumporni oksidi
Sumpor monoksid
Sumpor dioksid
Srodna jedinjenja
Sumporna kiselina

 ДаY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Sumpor trioksid (sumpor (VI) oksid) je hemijsko jedinjenje sa formulom SO3.[4][5] On je gas koji je zagađivač vazduhu i sastojak kiselih kiša.

Dobijanje[уреди]

Sumpor trioksid se ne može dobiti izgaranjem sumpora u vazduhu ili u atmosferi kiseonika, jer velika količina toplote koja se oslobađa pri sagorevanju sumpora u sumpor dioksid sprečava stvaranje sumpor trioksida. SO3 se egzotermno raspada na višim temperaturama u sumpor dioksid i kiseonik.

Spajanje sumpor-dioksida i kiseonika je moguće samo na temperaturama koje nisu suviše visoke (400—600°C). Zbog vrlo male brzine reakcije u tom temperaturnom području neohodna je upotreba katalizatora. Ovaj postupak nalazi industrijsku primenu u proizvodnji sumporne kiseline.

Za laboratorijske potrebe, sumpor trioksid se priprema kao anhidrid sumporne kiseline, oduzimanjem vode sumpornoj kiselini (zagrevanjem koncentrovane sumporne kiseline s fosfor pentoksidom kao sredstvom za oduzimanje vode):

H2SO4 → SO3 + H2O

ili zagrevanjem vodoniksulfata (npr. natrijum-bisulfata NaHSO4), ili sulfata npr. gvožđe(III)-sulfata (Fe2(SO4)3).

Osobine[уреди]

Struktura γ-SO3

Sumpor trioksid pojavljuje se u tri modifikacije, od kojih je jedna kristalna, a preostale dve su amorfni oblici. Kada se ohlade pare sumpor trioksida, dolazi do kondenzacije u kristalni oblik (γ-SO3). To je prozirna masu, koja se topi na 16,8°C, a ključa na 44,8°C. Ona se u čvrstom stanju sastoji uglavnom od molekula (SO3)3, u tečnom stanju od molekula (SO3)3 i SO3, a u gasovitom stanju od molekula SO3. Ako se sumpor trioksid drži duže vremena ispod 25°C, on se pretvara u modifikaciju sličnu azbestu (β i α SO3), odnosno u bele isprepletene iglice svilenastog sjaja, s molekulima (SO3)n i (SO3)p (p > n > 3). Sumpor trioksid koji je u prodaji je mešavina α i β SO3.

Sumpor trioksid se spaja sa vodom i gradi sumpornu kiselinu uz jako razvijanje toplote. Na vlažnom vazduhu intenzivno se puši, jer je prilično isparljiv, pa s vlagom iz vazduha stvara sumpornu kiselinu, koja se odmah kondenzuje u male kapljice. Sa oksidima metala reaguje energično uz stvaranje sulfata.

Reference[уреди]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform. 2 (1): 3. doi:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. Clayden, Jonathan; Greeves, Nick; Warren, Stuart; Wothers, Peter (2001). Organic Chemistry (I изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850346-0. 
  5. Smith, Michael B.; March, Jerry (2007). Advanced Organic Chemistry: Reactions, Mechanisms, and Structure (6th изд.). New York: Wiley-Interscience. ISBN 0-471-72091-7. 

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]