Пређи на садржај

Списак произвођача свемирских летелица

С Википедије, слободне енциклопедије

Историја[уреди | уреди извор]

Током првих година свемирских летова само су националне државе имале ресурсе за развој и лансирање свемирских летелица. I амерички свемирски програм и совјетски свемирски програм су вођени користећи углавном војне пилоте као астронауте. Током овог периода, ниједно комерцијално лансирање у свемир није било доступно приватним оператерима, па због тога ниједна приватна организација није била у могућности да понуди лансирања у свемир.

Осамдесетих година прошлог века, Европска свемирска агенција је створила Арианеспаце, прву светску комерцијалну компанију за свемирски транспорт, а након катастрофе Челенџера, америчка влада је дерегулисала и америчко тржиште свемирског транспорта. Током 1990-их руска влада је продала свој већински удео у РСЦ Енергиа приватним инвеститорима (па је поново ренационализовала руски свемирски сектор 2013–2014.[1]) Ови догађаји су по први пут омогућили приватним организацијама да купују и развијају услуге лансирања у свемир; започевши период приватних свемирских летова крајем 1980-их и почетком 1990-их.

Произвођачи сателита[уреди | уреди извор]

Постоји 10 великих компанија које граде велике, комерцијалне, геосинхроне сателитске платформе:

Компанија Локација Број лансираних сателита Коментари
Аирбус Дефенце анд Спаце Европа (Француска/Немачка/Шпанија/Уједињено Краљевство) раније Астриум
ОХБ СЕ Европа (Немачка/Италија/Луксембург/Шведска/Француска/Белгија)
Боеинг Дефенсе, Спаце & Сецуритy САД раније Боеинг Интегратед Дефенсе Сyстемс
ИНВАП Аргентина 6 ИНВАП развија нове сателите АРСАТ-3 САОЦОМ САБИА-Мар
ЈСЦ Информатион Сателлите Сyстемс Русија 1200[2] бивши НПО ПМ
Лоцкхеед Мартин Спаце САД
Нортхроп Грумман САД раније Орбитал АТК
Раyтхеон САД Један од највећих светских добављача свемирских сензора.
Маxар Спаце САД 285[3][4] раније Спаце Сyстемс Лорал, формално ССЛ, придружница компаније Маxар Тецхнологиес
Тхалес Алениа Спаце Европа (Француска/Италија/Уједињено Краљевство/Шпанија/Белгија/Немачка/Пољска) раније Алцател Алениа Спаце

Поред наведених, следеће компаније су успешно изградиле и лансирале (мање) сателитске платформе:

Компанија Локација Број лансираних сателита Коментари
АероАстро, Инц. САД Затворено [5]
Арготец Италија ЦубеСатс и мали сателити
Бритисх Аероспаце Велика Британија купио је Марцони Елецтрониц Сyстемс, да би формирао БАЕ Сyстемс
ЦБЕРС Бразил, Кина 5
ЕндуроСат Европа (Бугарска) ЦубеСатс и наносателити
Фаирцхилд Спаце анд Елецтроницс Дивисион САД продат компанији Матра Марцони Спаце, а затим поново продат компанији Орбитал Сциенцес Цорпоратион
Фоккер Спаце & Сyстемс Холандија тада Дутцх Спаце, а сада ЕАДС Астриум Сателлитес
ГАУСС Срл Италија 9 ЦубеСатс и мали сателити (<50 кг)
Генерал Елецтриц САД спојена у Мартин Мариетта, а сада део Лоцкхеед Мартин
Хаwкер Сидделеy Дyнамицс Велика Британија сада део ЕАДС Астриум Сателлитес
Дхрува Спаце[6] Индија Нано сателити (>8 то <35 кг)
ГомСпаце[7] Данска, Луксембург, Шведска Нано и микро сателити (1—50 кг (2,2—110,2 лб)) за глобално праћење и посматрање Земље, за науку, комуникације, сазвежђа, интернет ствари, одбрану и безбедност и мисије у дубоком свемиру.
Хугхес Аирцрафт САД купио је Боеинг
ИХИ Цорпоратион Јапан
Ин-Спаце Миссионс[8] Велика Британија Лансирање првог сателита у другом кварталу 2020
Иновативна решења у свемиру[9] Холандија 490 ЦубеСатс
Фондација Либре Спаце [10] Грчка 3 ЦубеСатс, ПоцкетQубес
НПО Лавоцхкин Русија
Митсубисхи Хеавy Индустриес Јапан
Нортхроп Грумман Спаце Тецхнологy САД
НаноАвионицс САД 90 ЦубеСатс и Смалл Сатс
Пумпкин, Инц.[11] САД ЦубеСат Кит
ОнеWеб Велика Британија 394[12] ОнеWеб сателлите цонстеллатион
Планет Лабс САД 298[13] Сазвежђе сателита за посматрање Земље
Пхилцо Форд САД раније Форд Аероспаце, сада Спаце Сyстемс/Лорал
QинетиQ Спаце Н.V. Белгија 3 Верхаерт Спаце
Роцкwелл САД купио је Боеинг
РКК Енергиyа Русија производи Спутник 1
Сатрец Инитиативе Кореја 5
СПАР Аероспаце Канада 8 купио МацДоналд Деттwилер
Сиерра Спаце САД раније СпацеДев, сада у власништву Сиерра Спаце
СпацеX САД 1848[14] највећи комерцијални оператер сателитске констелације на свету са сазвежђем Старлинк [15]
Спецтрум Астро САД купио је Генерал Дyнамицс
Сурреy Сателлите Тецхнологy Лтд Велика Британија сада део Аирбус Дефенце & Спаце
Сwалес Аероспаце САД купио је Аллиант Тецхсyстемс, сада Орбитал АТК
ТРАНСПАЦЕ Тецхнологиес[16] Индија Израда, тестирање и анализа поузданости сателитских система на возилу
ТРW САД скоро 200 [17] сада део Нортхроп Грумман Спаце Тецхнологy
ТсСКБ-Прогресс Русија произвођач Бион-M, Фотон-M, Ресурс-П и Персона
Xовиан[18] Индија Наносат и услуге
Yорк Спаце Сyстемс САД 1[19] Услуге производње и лансирања свемирских летелица до 250 кг (550 лб) [20]
Yузхноyе Десигн Буреау Украјина

Произвођачи лансирних возила и пружаоци услуга трећих страна[уреди | уреди извор]

Компанија Локација Број лансираних сателита Коментари
Арианеспаце Европа (Француска/Немачка/Италија/Белгија/Швајцарска/Шведска/Шпанија/Холандија/Норвешка/Данска) 244/256 Ариане (роцкет фамилy)
Делфт Аероспаце Роцкет Енгинееринг Холандија Суборбиталне сондажне ракете које су направили студенти
ИСРО Индија 65/72 ПСЛВ, ГСЛВ, ГСЛВ III
ЦОСМОС Интернатионал Русија/Немачка комерцијализује лансер Космос-3М
Еуроцкот Лаунцх Сервицес Европа (Немачка/Француска/Велика Британија/Шпанија/Холандија/Русија) 29/31[21] у власништву ЕАДС Астриум
Интернатионал Лаунцх Сервицес САД
Русија 		97/100
Ираниан Спаце Агенцy[22] Иран 4/15
ИСЦ Космотрас Русија/Украјина/Казахстан
Митсубисхи Хеавy Индустриес Јапан 81/85
Нортхроп Грумман САД 81/90 произвођач Антарес, Минотаур и Пегасус
ПЛД Спаце Спаин произвођач Миура 1 и Миура 5
Роцкет Лаб Нови Зеланд/САД 20/23 произвођач ракете-носача Електрон
СпацеX САД 199/204 Фалцон 1, Фалцон 9 и Фалцон Хеавy
Сеа Лаунцх САД/Русија/Украјина/Норвешка 32/36 пружалац услуг Сеа Лаунцх и Ланд Лаунцх
Макеyев Роцкет Десигн Буреау Русија комерцијализује лансере Волна и Схтил'
НПО Масхиностроyениyа Русија комерцијализује лансере Стрела
Старсем Европа (Немачка/Француска/Велика Британија/Шпанија/Холандија/Италија/Белгија/Швајцарска/Шведска/Норвешка/Данска/ и Русија) комерцијализује лансере Соyуз
Тхе Спацесхип Цомпанy САД Свемирски брод за вишекратну употребу лансиран из авиона Wхите Книгхт (Бели витез) за свемирски туризам и експериментисање
ТсСКБ-Прогресс Русија произвођач ракете- носача Соyуз
Унитед Лаунцх Аллианце САД 147/148
Ваyа Спаце САД раније познат као Роцкет Црафтерс, произвођач Даунтлесс[23]
Унитед Старт Лаунцх САД
Русија 		комерцијализује лансер Старт-1 [24]
Виргин Галацтиц САД Свемирски туризам помоћу свемирске летелице компаније Спацесхип Цомпанy спацецрафт
Виргин Орбит САД / Велика Британија 3/4[25] произвођач лансирне ракете ЛаунцхерОне са ваздушним лансирањем
Блуе Оригин САД произвођач суборбиталне ракете Неw Схепард и Неw Гленн
Индепенденце-X Аероспаце Малезија произвођач ДНЛВ лансирне ракете
Борнео СубОрбиталс Малезија произвођач неименоване суборбиталне ракете
Спаце Пхилиц Привате Лимитед Индија произвођач ракете-носача

Комерцијална крила националних свемирских агенција:

Произвођачи лендера, ровера и сонди[уреди | уреди извор]

Компанија Локација Број лансираних сателита Коментари
Броwн Енгинееринг Цомпанy Хунтсвилле, АЛ Унитед Статес Ровер за Аполо лунарни програм
Цхина Натионал Спаце Администратион Кина за програм Цханг'е 3 у 2013
Дееп Спаце Индустриес Моунтаин Виеw, ЦА Унитед Статес
Лавоцхкин Русија ровери за Лунокход 1
НАСА ЈПЛ САД за лунарне мисије АТХЛЕТЕ, Марс Патхфиндер, Оппортунити и Спирит ровер
ИСРО Индија Цхандраyаан-1, Цхандраyаан-2, Марс Орбитер Миссион
Планетарy Ресоурцес Редмонд, WА Унитед Статес Аркyд-100 за претрагу астероида.

Произвођачи компоненти за свемирске летелице[уреди | уреди извор]

Компанија Локација Производња Напомене
Орбитал Мацхинес АС Трондхајм, Норвешка и Берлин, Немачка Електричне погонске пумпе за ракете и свемирске летелице
Астро- унд Феинwерктецхник Адлерсхоф ГмбХ Берлин, Немачка Дизајн, производња, монтажа, интеграција и верификација малих сателитских аутобуса (ТЕТ-1, лансиран јула 2012). Компоненте за контролу положаја (жиро систем, ГПС пријемник, магнетометар)

Добављач свемирских система и ИСС носивости НигхтПод

Брадфорд Спаце Њујорк, Њујорк Добављач зелених погонских система, ракетних мотора, сензора за сунце, реакционих точкова, јединица за мерење убрзања и радних станица астронаута. Преко 100 потисника у свемиру
Дyнетицс Мадисон, АЛ Унитед Статес користи се на Сунданцер и Арес I
Тетхерс Унлимитед, Инц. Сеаттле, WА Унитед Статес Уређаји за деорбитирање, соларни низови који се могу поставити, погонски системи, радио комуникације и роботика
РУАГ Спаце Швајцарска Структуре, оклопи, механизми, опто-електроника
АБ 360 Спаце САД произвођач ЦЛЕПС-Ц100 комбинованих електричних погонских система, подесивих потисних мотора за путовање до Марса
ГАУСС Срл Рим, Италија Комплетне свемирске платформе, наносателитске структуре и уређаји, ОБДХ, ЕПС, радио комуникације, соларни панели и системи земаљских станица
ГомСпаце Данска, Луксембург, Шведска Платформе и структуре од 1У до 16У, погонски системи, софтверски дефинисани радио, С-/X-/ВХФ банд антене, АДЦС пакет, системи електричне енергије, соларни панели, рачунари на возилу, земаљска опрема итд.
Андреwс Спаце Сеаттле, WА Унитед Статес
Јена-Оптроник[26] Јена, Немачка Сензори система за контролу положаја и орбите (АОЦС): звездани сензори, сензори сунца и сензори за пристајање; Оптички свемирски инструменти и компоненте: мултиспектрални снимач (нпр. ЈСС 56 за сателитску констелацију РапидЕyе), ефикасан радиометар (нпр. МЕТимаге), електронски као и опто-механички подсистеми и компоненте за оперативно посматрање Земље (нпр. за мисије Цоперницус Сентинел).
Пумпкин, Инц Сан Франциско, САД ЦубеСат Китс[27]
Мyнариц Минхен, Немачка Ласерска комуникациона опрема за ваздушне и свемирске комуникационе мреже, такозване констелације.
Конгсберг Дефенце & Аероспаце[28] Конгсберг, Норвешка Конгсберг склоп адаптивног ротационог механизма [КАРМА] у конфигурацији као механизам за погон соларне мреже (САДМ), који се користи на Росетта (спацецрафт), Марс Еxпресс, Венус Еxпресс, Сентинел 1, Сентинел 3 и БепиЦоломбо МТМ.

Погонска електроника за Сентинел 1 и БепиЦоломбо МТМ. Подупирачи за причвршћивање, укључујући функцију раздвајања, за Ариане 5.

Продуцтион Цорпоратион Полyот Русија
Роцкетстар Роботицс Инц[29] Цамарилло, САД Механизми оптичких затварача мисије свемирске интерферометрије
Сиерра Спаце САД раније СпацеДев, сада у власништву Сиерра Спаце
Цлyде Спаце Велика Британија Електроника система напајања, батерије, соларни панели, системи за контролу става купио ÅАЦ Мицротец[30]
Астро Аероспаце[31] Царпинтериа, САД Механизми који се могу поставити, структуре свемирских летелица, АстроМесх покретни рефлектор, носачи за постављање, мрежасте рефлекторске антене великог и малог отвора, СТЕМ (Сторабле Тубулар Ектендабле Мембер), шарнирски механизми. Специјална пословна јединица компаније Нортхроп Грумман
ТРАНСПАЦЕ Тецхнологиес[32] Бангалоре, Индија Израда, тестирање, анализа поузданости и дизајн ПЦБ-а сателитских подсистема на плочи Одобрени добављач за ИСРО Сателитски центар, Индија
РадиоБро Цорпоратион[33] Хунтсвилле, Алабама, САД Комуникације малих свемирских летелица, тестирање спремности за лет, услуге обуке[34]
Хоwцо Аддитиве Мануфацтуринг[35] Хјустон, Тексас, САД 3Д штампање ваздухопловних компоненти у Ин718 и титанијума
Солар МЕМС Тецхнологиес[36] Шпанија Сензори сунца за сателите[37]
криптонска технолошка решења САД Компоненте малих свемирских летелица, сервисирање на орбити, аутобуси свемирских летелица од 1У до 24У.

Произвођачи електричне инсталације[уреди | уреди извор]

Назив фирме Држава Мотор Врста мотора Коментари
АрианеГроуп Ламполдсхаусен, Немачка С10, С20, С200, С400

ЦХТ-1Н, ЦХТ-20Н, ЦХТ-400Н

РИТ-10, РИТ-2x

погонски и монопогонски потисници, решеткасти јонски потисници Главни произвођач погонских система, опреме и услуга у Европи, који опслужује велике свемирске пројекте као што су АТВ, ОРИОН-ЕСМ, ЕxоМарс, ЈУИЦЕ, МТГ, ГЕО и ЕО сателити са Пропулсион Солутионс.
АБ 360 Спаце Вашингтон, САД ЦЛЕПС X-100, ЦЛЕПС Ц100 хибридни потисници, комбиновани течни електрични погонски системи, метан/јонски потисници кисеоника Користи електричну и течну пропулзију истовремено за свемирски погон за ЛЕО/МЕО сателите [38]
Моог-ИСП (погон у свемиру) Wестцотт, Буцкингхамсхире Велика Британија

Нијагарини водопади, САД

Сви облици хемијског погона укључујући главне моторе Апогее и АОЦС потиснике Породице двопропелантних и монопропелантних производа укључују: ЛЕРОС, МОНАРЦ Тхрустер, ЛТТ Тхрустер Дивизија Моог Инц.
Брадфорд Спаце Њујорк, Њујорк ЛМП-103с потисници,

Потисци на бази воде

ЛМП-103с зелени монопропелантни погонски системи и потисници,

ЦОМЕТ погонски системи на бази воде

>100 потисника на летачким сателитима
Бусек Натицк, Массацхусеттс, САД БХТ-200, БХТ-1500, БХТ-20к, БЕТ-1, БмП-220, БИТ-1, БИТ-3, БИТ-7, уППТ-3 Халл-еффецт тхрустер, Гриддед Ион, електроспреј, микро импулсна плазма, зелени монопропелент, електротермални, шупље катоде, катода за емисију поља ТацСат-2, ФалцонСат-5, ФалцонСат-6, СТ-7/ЛИСА Патхфиндер. Лиценцирана технологија за БПТ-4000 на АЕХФ 1, АЕХФ 2, АЕХФ 3. Опције погона у распону од ЦубеСатс до ГЕО комуникационих сателита до свемирских летелица за преусмеравање мисије на астероид[39]
Аеројет Роцкетдyне Ранцхо Цордова, Калифорнија, САД Бројне Течни ракетни мотор, чврсти ракетни мотор, потисник са холовим мотором, потисник са решеткастим јонима.
Америцан Роцкет Цомпанy САД хибридна ракета интелектуална својина коју је стекао СпацеДев
ЦУ Аероспаце Цхампаигн, САД ПУЦ, ЦХИПС, ППТ-11 MCD[40] / Ресистојет / ППТ[41] Смалл сателлите / ЦубеСат Погонски модули [42]
ВИПЕР ракетни мотор на течно гориво ракетни мотор за вишекратну употребу [43]
Ад Астра Роцкет Цомпанy Wебстер, САД ВАСИМР магнетопласма може се користити за фбудуће мисије на Марсу
Енпулсион ГмбХ Wиенер Неустадт, Аустрија Погонски системи за кубесате, мале сателите и средње/велике сателите Фиелд Емиссион Елецтриц Пропулсион Енпулсион комерцијализује технологију која је развијена за научне мисије ЕСА више од 10 година.[44]
ПЛД Спаце Шпанија ТРЕПЕЛ породица користи се на ракетама Миура
Реацтион Енгинес Лтд. Оxфордсхире, Енгланд, Велика Британија САБРЕ комбиновани циклус претходно охлађеног млазног мотора и ракетног мотора затвореног циклуса планирано да се користи у Скyлон
ЛИА Аероспаце Лтд. Енгланд, Уједињено Краљевство КX11 Напајање под притиском, двопропелентно, зелено, нетоксично реген цоолед користи се у Зонда 1.0
Сиерра Спаце САД ВР35К-А[45] хибридна ракета, течни ракетни мотор[46] Подружница за комерцијални простор компаније Сиерра Невада Цорпоратион
СпацеДев Поwаy, САД хибридна ракета купио Сиерра Спаце; користи се на СпацеСхипОне и СпацеСхипТwо
СпацеX Хаwтхорне, Калифорнија, САД Мерлин / Раптор / Драцо / Кестрел ракетни мотор на течност користи се на Фалцон ракетама
АрианеГроуп Вернон, Француска Винци / Викинг / Вулцаин / ХМ7Б ракетни мотор на течно гориво користи се на ракетама Ариане
НПО Енергомасх Русија ракетни мотор на течно гориво користи се на Р-7, Молниyа, Соyуз, Енергиа, Зенит, Атлас III, Атлас V, Ангара, Антарес
КБКхА Русија ракетни мотор на течно гориво користи се на Соyуз, Протон, Енергиа
КБКхМ Русија ракетни мотор на течно гориво користи се на Восток, Воскход, Зенит, Соyуз, Прогресс, Салyут 1, Салyут 4, Салyут 6, Салyут 7, Мир Цоре Модуле, Звезда, ГСЛВ Мк I
НИИМасх Русија ракетни мотор на течно гориво користи се на Алмаз, Буран, Бриз-M
ТсНИИМасх Русија користи се на СТЕX
Кузнетсов Десигн Буреау Русија ракетни мотор на течно гориво користи се на Н1, Соyуз-2-1в, Антарес
ОКБ Факел Русија Халл-еффецт тхрустер користи се на СМАРТ-1, ЛС-1300
Протон-ПМ Русија ракетни мотор на течно гориво користи се на Протон, Ангара
Келдyсх Ресеарцх Центер Русија
Воронезх Мецханицал Плант Русија ракетни мотор на течно гориво користи се на Восток, Воскход, Молниyа, Соyуз, Протон, Енергиа, Луна
Yузхноyе Десигн Оффице / Yузхмасх Украјина користи се на
Индепенденце-X Аероспаце Малезија ИД-1, ИД-2, ИД-3 и неименовани 2-степени ракетни мотор за ДНЛВ ракетни мотор на чврсто гориво и акетни мотор на течно гориво користи се на ИД-1, ИД-2 и ДНЛВ ракети
Борнео СубОрбиталс Малезија Хибридна ракета користи се на ракети која тек треба да буде именована
Аполло Фусион САД АЦЕ, АЦЕ Маx Потисник са Холовим ефектом Користиће се на Спацефлигхт, Инц. и Схерпа-ЛТЕ спаце туг[47]
Бенцхмарк Спаце Сyстемс САД Старлинг, Халцyон, Перегрине Топли гасни потисник, Високотестирани пероксидни потисник, Хиперголични потисник Користиће се на Спацефлигхт, Инц.'с Схерпа-ЛТЦ спаце туг[47]
ТхрустМе Француска НПТ30, И2Т5 Мрежасти јонски потисник,[48][49] Хладни гасни потисник[50] прва демонстрација у орбити електричног погонског система напајаног јодом[51]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Мессиер, Доуг (2013-10-09). „Рогозин Оутлинес Планс фор Цонсолидатинг Руссиа'с Спаце Индустрy”. Параболиц Арц. Архивирано из оригинала 10. 06. 2017. г. Приступљено 2014-07-31. 
  2. ^ „Цомпанy овервиеw”. www.исс-ресхетнев.цом. Приступљено 2022-01-30. 
  3. ^ „Абоут Ус”. www.маxар.цом. Приступљено 2022-01-30. 
  4. ^ Цоок, Кевин. „Булл оф тхе Даy: Маxар Тецхнологиес (МАXР)”. Ентрепренеур (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 31. 01. 2022. г. Приступљено 2022-01-30. 
  5. ^ „Цомтецх То Схут Доwн АероАстро Смалл-сателлите Оператион - СпацеНеwс.цом”. Спаценеwс.цом. 16. 7. 2012. Приступљено 11. 8. 2017. 
  6. ^ „Дхрува Спаце”. Архивирано из оригинала 28. 9. 2013. г. Приступљено 26. 9. 2013. 
  7. ^ „ГомСпаце”. Приступљено 8. 10. 2021. 
  8. ^ „Ин-Спаце”. Приступљено 20. 5. 2020. 
  9. ^ „ИСИС”. Приступљено 9. 12. 2013. 
  10. ^ „Либре Спаце Фоундатион”. Приступљено 6. 4. 2022. 
  11. ^ Wернер, Дебра (2012-08-13). „Буилдер Пацкинг Море Цапабилитy инто Смалл Сателлитес”. Спаце Неwс. Приступљено 26. 9. 2013. 
  12. ^ Цларк, Степхен. „ОнеWеб аддс 36 море сателлитес то интернет нетwорк – Спацефлигхт Ноw” (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-30. 
  13. ^ „Инсиде Планет Лабс' неw сателлите мануфацтуринг сите”. ТецхЦрунцх. 2018-09-14. Приступљено 2018-10-26. 
  14. ^ „Јонатхан'с Спаце Репорт | Спаце Статистицс”. планет4589.орг. Архивирано из оригинала 21. 04. 2021. г. Приступљено 2022-01-30. 
  15. ^ Пател, Неел. „СпацеX ноw оператес тхе wорлд'с биггест цоммерциал сателлите нетwорк”. МИТ Тецхнологy Ревиеw. Приступљено 9. 1. 2020. 
  16. ^ „ТРАНСПАЦЕ”. Приступљено 18. 8. 2014. 
  17. ^ „ТРW Плаyс Кеy Роле ин Аероспаце”. Приступљено 3. 12. 2017. 
  18. ^ „Xовиан”. Архивирано из оригинала 20. 03. 2022. г. Приступљено 26. 12. 2014. 
  19. ^ Хоwелл, Елизабетх (16. 5. 2019). „Ит Онлy Тоок А Феw Монтхс Фор Тхис Сателлите То Гет Реадy Фор Спаце”. Форбес. Приступљено 9. 6. 2020. 
  20. ^ „YОРК СПАЦЕ СYСТЕМС”. 2018. Приступљено 9. 6. 2020. 
  21. ^ „Миссионс”. Приступљено 2022-01-30. 
  22. ^ „Иран унвеилс тхрее неw хоме-маде сателлитес”. Архивирано из оригинала 06. 02. 2010. г. Приступљено 26. 9. 2013. 
  23. ^ „Флорида роцкет цомпанy ребрандс, планс биггер роцкет”. УПИ (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-31. 
  24. ^ „Арцхивед цопy”. унитедстартлаунцх.цом. Архивирано из оригинала 11. 1. 2016. г. Приступљено 12. 1. 2022. 
  25. ^ Wалл, Мике (2022-01-14). „Виргин Орбит сендс 7 сателлитес то орбит ин фоуртх мид-аир лаунцх”. Спаце.цом (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-31. 
  26. ^ „БДЛИ мануфацтурер фор спаце”. Приступљено 18. 2. 2014. 
  27. ^ „Наносателлитес Таке офф”. Форбес. 
  28. ^ „Конгсберг Группен”. Приступљено 26. 9. 2013. 
  29. ^ „Роцкетстар Роботицс”. Приступљено 26. 9. 2013. 
  30. ^ „Сателлите макер Цлyде Спаце ацqуиред бy Сwедисх ривал”. ББЦ Неwс. 22. 12. 2017. 
  31. ^ „Астро Аероспаце”. Приступљено 4. 6. 2013. [мртва веза]
  32. ^ „ТРАНСПАЦЕ”. Приступљено 18. 8. 2014. 
  33. ^ „РадиоБро”. Приступљено 15. 9. 2014. 
  34. ^ „РадиоБро ентрепренеурс преп фор лаунцх оф Цyцлоне флигхт тест сyстем”. 9. 8. 2016. 
  35. ^ „ХоwцоАМ”. Приступљено 10. 10. 2021. 
  36. ^ „СоларМЕМС”. Приступљено 1. 9. 2016. 
  37. ^ „Арцхивед цопy”. Архивирано из оригинала 4. 3. 2017. г. Приступљено 16. 3. 2018. 
  38. ^ „СпацеНеwс Аугуст 2021 Неwслеттер” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 07. 05. 2023. г. Приступљено 24. 8. 2021. 
  39. ^ „Бусек Хоме Паге”. Бусек.цом. Приступљено 11. 8. 2017. 
  40. ^ Цхаденедес, Марк де; Ахерн, Дреw; Цхо, Јин-Хоон; Парк, Сунг-Јин; Еден, Ј.; Буртон, Роднеy; Yоон, Је Кwон; Гарретт, Степхен; Ситараман, Харисwаран; Раја, Лаxминараyан; Лаyстром-Wоодард, Јулиа; Царролл, Давид; Бенавидес, Габриел (2010). „Адванцес ин Мицроцавитy Дисцхарге Тхрустер Тецхнологy”. 46тх АИАА/АСМЕ/САЕ/АСЕЕ Јоинт Пропулсион Цонференце & Еxхибит. Америцан Институте оф Аеронаутицс анд Астронаутицс. ИСБН 978-1-60086-958-7. дои:10.2514/6.2010-6616. Приступљено 11. 8. 2017. 
  41. ^ Лаyстром, Јулиа; Буртон, Роднеy; Бенавидес, Габриел (2003). Геометриц Оптимизатион оф а Цоаxиал Пулсед Пласма Тхрустер. Арц.аиаа.орг. ИСБН 978-1-62410-098-7. дои:10.2514/6.2003-5025. Приступљено 11. 8. 2017. 
  42. ^ „ЦУ Аероспаце - Смалл-Сателлите Пропулсион”. 10. 8. 2014. Архивирано из оригинала 10. 8. 2014. г. Приступљено 11. 8. 2017. 
  43. ^ „А Роцкет Енгине фор тхе Массес”. 18. 3. 2019. 
  44. ^ „Аустриан стартуп рампинг то масс продуце трицкy елецтриц пропулсион тхрустерс”. 26. 10. 2017. 
  45. ^ „ВОРТЕX® Уппер Стаге Енгине Ацхиевес Цритицал Десигн Милестоне”. снцорп.цом. Сиерра Невада Цорпоратион. 4. 8. 2022. Приступљено 5. 11. 2022. 
  46. ^ „Роцкет Енгинес анд Пропулсион”. сиерраспаце.цом. Сиерра Спаце. Приступљено 5. 11. 2022. 
  47. ^ а б „Спацефлигхт анноунцес Схерпа туг wитх елецтриц пропулсион”. 12. 11. 2020. 
  48. ^ Wернер, Дебра (6. 11. 2020). „Спацетy лаунцхес сателлите то тест ТхрустМе иодине елецтриц пропулсион анд цонстеллатион тецхнологиес”. Спаце Неwс. Приступљено 1. 9. 2021. 
  49. ^ „Френцх стартуп демонстратес иодине пропулсион ин потентиал боост фор спаце дебрис митигатион еффортс”. Спаценеwс (на језику: енглески). 2020-03-25. Приступљено 2021-07-26. 
  50. ^ „Иодине Импулсе фор Смаллсатс Демо'д Он-Орбит бy ТхрустМе анд Спацетy”. Смаллсат Неwс (на језику: енглески). 2019-11-25. Приступљено 2021-07-26. 
  51. ^ „Иодине тхрустер цоулд слоw спаце јунк аццумулатион”. еса.инт (на језику: енглески). 2021-01-22. Приступљено 2021-07-26. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Spisak_proizvođača_svemirskih_letelica&oldid=27451750”