Свемирски летови

Из Википедије, слободне енциклопедије
Лансирање Протон ракете 2000.

Свемирски летови представљају путовања или превоз у или кроз свемир. Прелаз између планете Земље и свемира одређен је према Међународној ваздухопловној федерацији (Fédération Aéronautique Internationale, FAI) на висини од 100 километара.

Свемирски летови могу бити са или без људске посаде. Пример свемирских летова са људском посадом су руски Сојуз програм, и амерички Спејс шатл програм, као и Међународна свемирска станица. Примери свемирских летова без људске посаде су комуникациони сателити. Њима се управља телероботичком контролим или су у потпуности аутономне.

Свемирски летови се користе у циљу истраживања свемира и у комерцијалне активности попут свемирског туризма и за телекомуникације. Користе се и у некомерцијалне сврхе попут надгледања свемира или надглања и праћења активности на Земљи.

Развојем свемирских летелица бави се астронаутика. Свемирски летови почињу лансирањем ракете, која омогућава почено одвајање и превазилажење силе гравитације којим се свемирска летелица одваја од површине Земље. Када дође у свемир, кретање свемирске летелице проучава астродинамика.

Историја[уреди]

Циолковски, рани теоретичар свемира

Први реалистичан предлог свемирског путовања дао је Константин Циолковски. Његов чувени рад, Истраживање космичког простора реактивним уређајем (рус. Исследование мировых пространств реактивными приборами), објављен 1903, био је веома утицајан изван Русије.

Свемирски летови постали су могући са инжењерске тачке када је Роберт Годарт објавио 1919. рад Метода постизања екстреминх висина (енгл. A Method of Reaching Extreme Altitudes) када је решио проблем енергије применом де Лавалове млазнице коришћењем течног горива којима су омогућена интерпланетарна путовања. Такође је у својој лабораторији доказао да ракете могу да раде у вакууму свемира, што је тада била велика мистерија. Овај рад је био веома утицајан на Хермана Оберта и Вернера фон Брауна, који су касније били кључни играчи у свемирским летовима.

Прва ракета која је досегла свемир на висини од 189 километара је била немачка V-2 ракета током тестирања у јуну 1944.[1] Први Спутник је Совјетски Савез лансирао 4. октобра 1957, чиме је послат први вештачки сателит у орбиту Земље. Први свемирски лет са људском посадом је био Восток 12. априла 1961. а први космонаут је био Јури Гагарин. Главне архитекте совјетског програма су били Сергеј Корољов и Керим Керимов.[2]

Ракете су остале и до данас једино практично средство досезања свемира.

Извори[уреди]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Свемирски летови