Спољна фиксација

С Википедије, слободне енциклопедије
Спољна фиксација
Апарат за спољну фиксацију по Илизарову.[1]
ИЦД-9-CM78.1, 79,93.51-93.56, 93.59
МеСХД016267

Спољња фиксација је терапијска процедуру у ортопедији и трауматологији чијом применом се коштани фрагменти фиксирају клиновима или иглама, пролазећи кроз кост. Ови клинови или игле су споља причвршћене за апарат звани спољњи фиксатор, чија је улога да повезују игле и клинови који пролазе кроз коштане структуре и тако заједно са њима чине јединствену целину која служи не само за фиксацију скелета већ и омогућавање покретања коштаних фрагмената приближавањем, удаљавањем или мењањем угла између фрагмената. Тиме се постиже са једне стране стабилизација коштаних фрагмента а са друге стране одржаваје фрагмената у анатомској положају преко оквира фиксатора.[2][3][4][5][6]

Историја[уреди | уреди извор]

Суочени са повредама коштано-зглобног система људи су од најранијих времена њиховог постанка били принуђени да размишљају о могућностима лечења прелома костију. Претеча идеје о спољној фиксацији потиче од Хипократа (460 - 377 п.н.е.) који је изумео апарат кога су чиниле су чиниле две алке од коже и више еластичних стабљика између њих.[7] У савијеном положају овај апарата је обезбеђивао екстензију потколенице, и стабилност прелома потколенице и третман ране.[8]

Јеан Францоис Малгаигне је 1840. гоодине предложио први апарат за спољну фиксацију дугих костију.[8] Следила су нова открића па је тако:[9]

  • Лангебек је 1851. године предложио конструкцију за лечење псеудоартрозе надколенице. Апарат је има клинове са навојима на једном крају, стезаче и металне шипке. Нарезани део клина се пласира у кост, изнад и испод псеудоартрозе, па се преко стезача пласира за шипку.[10]
  • Давид Прице је 1863. године описао методу лечења успорене санације прелома, код које се најпре уз помоћ Браинардовог префората избуше рупе на крајевима коштаних фрагмената, затим се постави један од спољњих фиксатора по Малгаигнеу.[9]
  • Белгијанац Алвин Ламботе је 1902. године први пут употребио перкутано постављање металних клинова који су споља били спојени металном шипком.[8] То је уједно и био први успешан спољњи фиксатор на коме су касније били засновани савременији модели. Примењивао је и мини спољни фиксатор за репозицију и спољну фиксацију костију. Такође први уводи самонарезујуће клинове чиме се поставка знатно олакшава.[9]
  • Розен је 1926. године приказао апарат који је омогућио извођење репозиције и фиксације коштаних уломака. Апарат се састоји из две Т плоче, са два изреза постављена под правим углом, два завртња и по две фиксирајуће навртке. Њиме је била изводљива и корекција положаја фрагмената у две равни.[11][8] .
  • Абботт је 1924. године конструисао апарат који се састоји од два пара клинова који се уводе у кост изнад и испод прелома а споља се фиксирају са два дистрактора. Апарат се користио за лечење прелома, за артродезе и елонгацију костију.[9]
  • Перцовски је 1938. год. конструисао апарат за продужење костију. После остеотомије, кроз сваки фрагмент се уводи по један клин. Они се фиксирају за цилиндар и странични метални штап а овај је на средини нарезан и раздвојен. Матицом се може мањати дужина штапа чиме се остварује дистракција
  • Године 1938. Раоул Хоффманн из Швајцарске уводи унилатерални тип спољњег фиксатора који је дао одличне резултате. Основни елементи апарата били су: клинови, клеме за клинове, лоптасти зглоб и компресионо - дистракциони штап. Овим апаратом се може постићи фиксација, компресија, дистракција и репозиција уломака. Унилатерална монтажа овог фиксатора није била довољно ригидна.[9]
  • Након 100 година након открића првог апарата за спољну фиксацију дугих костију Јеан Францоис Малгаигне, 1943. године конструисана је направа слична куки за перкутану компресију и имобилизацију већих фрагмената сломљене пателе и олекранона. Апарат је имао и завртањ за компресију на коме су додате по две кукице за проксимални и дистални део костију.
  • Рабисцхонг, Боннел и Адреy 1970. године уводе модификацију Хоффманновог фиксатора правећи дупли склоп чиме су постигли значајну стабилност фиксатора и коштаних фрагмената. Адреy је 1970. године урадио биомеханичке студије предложених монтажа и доказао да је монтажа у облику обостраног дуплог рама најстабилнија.[12]
  • Бурнy из Брисела инаугурише концепт еластичне фиксације уводећи први трансдјусер 1970. године.

Почетком 1980-их година појавлило се неколико типова спољних фиксатора, следећих аутора:[9]

  • Стухлер, [8] [11] 1981. године,
  • Лотрет – Јакоб [8]) 1982. године,
  • Саба – Цоомбс,[8] [11] 1983. године.
  • Де Бастиани,[8] [11] је 1984. године конструисао спољни фиксатор по имену Ортофиx,[13] који је нашао широку примену у свету а од недостатака му се приписује висока цена и то да клинови морају бити пласирани строго паралелно на одређеном растојању . Из године у годину се може констатовати појава све већег броја апарата за спољњу фиксацију.[9]

Предности[уреди | уреди извор]

Спољашњи скелетни фиксатор су унилатералан, једноставан и ефикасан за лечење свих типова отворених прелома дијафизе потколенице, као и за лечење нестабилних затворених прелома са оштећењем меких ткива, коминуцијом и дислокацијом фрагмената.[14]

Могућности које нуди метода спољне фиксације су:[15][16]

  • Стабилизација
  • Компресија
  • Дистракција
  • Транспорт
  • Дефлексија зглоба
  • Артродиастаза

Апарат се поставља без посебних вођица, а клинови се постављају конвергентно, што доприноси тродимензионалној стабилности фиксиране кости.

Спољашња скелетна фиксација спољним фиксатором својим концептом у лечењу прелома дијафизе потколенице минимизује могућност појаве постоперативног остеитиса.[17]

Применом ове методе могућа је добра контрола прелома захваљујући могућности интраоперативне и постоперативне репозиције фрагмената.[18]

У току зарастања прелома постоји могућност прилагођавања биомеханичких услова, динамизацијом апарата.[19]

Метода спољне скелетне фиксације омогућава рану постоперативну рехабилитацију и успостављање поновне функције екстремитета што скраћује дужину лечења и даје добре крајње функционалне резултате.[20]

Индикације[уреди | уреди извор]

Апсолутне индикације у трауматологији и ортопедији.[21][22][23][24][25][26][27][28]
Спољна фиксација подлактице
Спољњи фиксатор доње вилице.[29]
  • Отворени преломи који имају значајне поремећаје меког ткива (нпр отворени преломи типа II или III) или еквивалентни.[30]
  • Стабилизација тешких отворених прелома.[31]
  • Стабилизација заражених фрагмената
  • Иницијална стабилизација прекида меког ткива и костију код пацијената са траумом.[32]
  • Затворени прелом са тешким повредама меког ткива
  • Тешке уситњене дијафизне и периартикуларне лезије,[33]
  • Привремена трансартикуларна стабилизација тешких повреда меког ткива и лигамената
  • Поремећаји у карличном прстену.[34]
  • Одређени дечији преломи
  • Лигаментотакисија
  • Остеотомије
  • Повреда меког ткива (нпр опекотине)
  • Ацетабуларни и карлични преломи,[35]
  • Тешко уситњени и нестабилни преломи
  • Преломи који су повезани са коштаним дефицитом
  • Поступци продужења удова
  • Преломи повезани са инфекцијом или несједињавањем фрагмената
Релативне индикације у ортопедији.[36][37]
  • Артродеза.[38]
  • Корекција неусаглашености екстремитета и одступања у дужини
  • Остале врсте несједињења.

Контариндикације[уреди | уреди извор]

  • Болесници са оштећеним имунолошким системом.[39]
  • Болесници који не могу да обезбеди одговарајућу негу клинова или игала
  • Већ постојећа унутрашња фиксација која забрањује правилно постављање клинова или игала.
  • Патологија костију која искључује фиксацију клиновима или иглама (нпр остеопороза)

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ АСАМИ (1991) Оперативе принциплес оф Илизаров. Меди Сургицал Видео, Медицалпластиц СРЛ, Милан, Италy
  2. ^ Цаматхиас C, Валдеррабано V, Оберли Х. Роутине пин трацт царе ин еxтернал фиxатион ис уннецессарy: а рандомисед, проспецтиве, блиндед цонтроллед студy. Ињурy. 2012 Нов;43(11):1969-73.
  3. ^ Андрианне Y, Wагенкнецхт M, Донкерwолцке M, Зурбуцхен C, Бурнy Ф. Еxтернал фиxатион пин: ан ин витро генерал инвестигатион. Ортхопедицс. 1987 Нов;10(11):1507-16.
  4. ^ Махан Ј, Селигсон D, Хенрy СЛ, Хyнес П, Доббинс Ј. Фацторс ин пин трацт инфецтионс. Ортхопедицс. 1991 Мар;14(3):305-8.
  5. ^ Зиран БХ, Смитх WР, Англен ЈО, Торнетта П. Еxтернал фиxатион: хоw то маке ит wорк. Ј Боне Јоинт Сург Ам. 2007 Јул;89(7):1620-32.
  6. ^ Бехренс Ф, Јохнсон WД, Коцх ТW, Ковацевиц Н. Бендинг стиффнесс оф унилатерал анд билатерал фиxатор фрамес. Цлин Ортхоп Релат Рес. 1983 Сеп;(178):103-10.
  7. ^ Пелтиер ЛФ. Ан абридгет репорт оф еxтернал фиxатион-Хиппоцратес. Цлин Ортхоп. 1989;24:3-4
  8. ^ а б в г д ђ е ж Видал Ј. Еxтернал фиxатион: yестердаy, тодаy, анд томорроw. Цлин Ортхоп Релат Рес.1983 Нов;(180):7-14.
  9. ^ а б в г д ђ е Историјат спољне фиксације У: Ивица Лалић, Процена резултата лечења унутарзглобних вишекомадних прелома горњег и доњег окрајка потколенице апаратом по Илизарову, докторска дисертација, Медицински факултет у Новом Саду, Нови Сад, 2016.
  10. ^ Волков MV. Треатмент оф јоинтс анд бонес дамагес бy аутхор девицес. Ин: Волков MV, Оганесyан ОВ, едиторс. Тасхкент; 1978. п. 203.
  11. ^ а б в г Митковић M. Спољна фиксација у трауматологији. Ниш: Просвета; 1992
  12. ^ Бриггс БТ, Цхао ЕY. Тхе мецханицал перформанце оф тхе стандард Хоффман-Видал еxтернал фиxатионе аппаратус. Ј Боне Јоинт Сург. 1982 Апр;64(4):566-73.
  13. ^ Де Бастиани Г, Аплеy АГ, Голдберг АЈ. Ортхофиx еxтернал фиxатион ин траумаанд ортхопаедицс. Лондон: Спрингер; 2000.
  14. ^ Митковић M. Неw цонцепт ин еxтернал фиxатион. Ниш: Просвета; 1993.
  15. ^ Фрагомен АТ, Розбруцх СР. Тхе мецханицс оф еxтернал фиxатион. ХСС Ј. 2007 Феб;3(1):13-29.
  16. ^ Коwалски M, Сцхемитсцх ЕХ, Харрингтон РМ, Цхапман ЈР, Сwионткоwски МФ. Цомпаративе биомецханицал евалуатион оф дифферент еxтернал фиxатион сидебарс: стаинлесс-стеел тубес версус царбон фибер родс. Ј Ортхоп Траума. 1996;10(7):470-5.
  17. ^ Бхандари M, Торнетта П, Спрагуе СХ, Најиби С, Петрисор Б, Гриффитх L, ет ал. Предицторс оф реоператион фоллоwинг оперативе манагемент оф фрацтурес оф тибиал схафт. Ј Ортхоп Траума 2003; 17(5): 353−61
  18. ^ Цатагни M (2002) Атлас фор тхе инсертион оф трансоссеоус wирес анд халф пинс. Меди Сургицал Видео, Департмент оф Медицалпластиц СРЛ, Милан, Италy
  19. ^ Гиотакис Н, Нараyан Б (2007) Стабилитy wитх унилатерал еxтернал фиxатион ин тхе тибиа. Страт Траума Лимб Рецон 2(1):13–20
  20. ^ Митковић M. Еxтернал фиxатион ин тхе трауматологy. Ниш: Просвета; 1992. (ин Сербиан)
  21. ^ Áлварез ЦР. Тратадо де Циругíа Ортопéдица y Трауматолóгица. Томос I y II Едиториал Пуебло y Едуцациóн 1986. Ла Хабана, Цуба.
  22. ^ Áлварез ЦР. Тратадо де Циругíа Ортопéдица y Трауматолóгица. Томос I y II Едиториал Пуебло y Едуцациóн 2010. Ла Хабана, Цуба.
  23. ^ Цебаллос МА. Фијациóн еxтерна де лос хуесос. Едиториал Циентíфицо Тéцница. 1983. Ла Хабана, Цуба.
  24. ^ Голдберг А, Сцотт Ј. Фијациóн еxтерна ортхофиx. Цонцептос Бáсицос. Ортхофиx. Гуилдфорд-Сурреy, Инглатерра. 2004.
  25. ^ Илизаров ГА, Бианцхи МА, Мартí ГЈЦ. Остеосíнтесис, Тéцница де Илизаров. Едиционес Норма. Ла Цхопера, 32. Лас Росас, Мадрид, Еспаñа. 1989.
  26. ^ Периццхи БМ, Видал МЕ. Система де фијациóн еxтерна “ОРТОПЕВИ”: Аванце y десарролло ал алцанце де нуестрас посибилидадес. Рев Мед Дом. 1997; 58 (1): 11-15.
  27. ^ Лазо Збикоwски ТЈМ, Мартíнез СА. Ацтуализационес собре фијациóн еxтерна. Ревиста Севиллана де Трауматологíа y Ортопедиа. 2010; 10 (1).
  28. ^ Гаусепохл Т, Коебке Ј, Пенниг D, Хобрецкер С, Мадер К. Тхе анатомицал басе оф унилатерал еxтернал фиxатион ин тхе уппер лимб. Ињурy. 2000;31 Суппл 1:11-20.
  29. ^ Браидy ХФ, Зиццарди ВБ. Еxтернал фиxатион фор мандибле фрацтурес. Атлас Орал Маxиллофац Сург Цлин Нортх Ам. 2009 Мар;17(1):45-53. . ПМИД 19237127. дои:10.1016/ј.цxом.2008.10.001.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ).
  30. ^ Библе ЈЕ, Мир ХР. Еxтернал Фиxатион: Принциплес анд Апплицатионс. Ј Ам Ацад Ортхоп Сург. 2015 Нов;23(11):683-90
  31. ^ Наyагам С. Сафе цорридорс ин еxтернал фиxатион: тхе лоwер лег (тибиа, фибула, хиндфоот анд форефоот). Стратегиес Траума Лимб Рецонстр. 2007 Дец;2(2-3):105-10.
  32. ^ Белтран МЈ, Цоллинге ЦА, Патзкоwски ЈЦ, Масини БД, Блеасе РЕ, Хсу ЈР., Скелетал Траума Ресеарцх Цонсортиум (СТРеЦ). Тхе сафе зоне фор еxтернал фиxатор пинс ин тхе фемур. Ј Ортхоп Траума. 2012 Нов;26(11):643-7.
  33. ^ Схах КН, Јохнсон ЈП, ОʼДоннелл СW, Гил ЈА, Борн ЦТ, Хаyда РА. Еxтернал Фиxатион ин тхе Емергенцy Департмент фор Пилон анд Унстабле Анкле Фрацтурес. Ј Ам Ацад Ортхоп Сург. 2019 Јун 15;27(12):е577-е584.
  34. ^ Wојахн РД, Гарднер МЈ. Фиxатион оф Антериор Пелвиц Ринг Ињуриес. Ј Ам Ацад Ортхоп Сург. 2019 Сеп 15;27(18):667-676.
  35. ^ Цалафи ЛА, Роутт ML. Антериор пелвиц еxтернал фиxатион: ис тхере ан оптимал плацемент фор тхе супра-ацетабулар пин? Ам Ј Ортхоп (Белле Меад Њ). 2013 Дец;42(12):Е125-7. [ПубМед]
  36. ^ Салцедо CC. Елонгациóн óсеа медианте фијациóн еxтерна монолатерал, Гуíа прáцтица. Ревиста МБА Институте. 2014; 7
  37. ^ Цебаллос МА. Фијациóн еxтерна y тéцницас афинес. Едиториал Цимеq 2012. Ла Хабана, Цуба.
  38. ^ V. Шантић, А. Тудор, D. Леговић ет ал.: Артроскопска артродеза глежња, медицина флуминенсис 2013, Вол. 49, Но. 3, пр. 333-337
  39. ^ Ктистакис I, Гуерадо Е, Гианноудис ПВ. Пин-сите царе: цан wе редуце тхе инциденце оф инфецтионс? Ињурy. 2015 Сеп;46 Суппл 3:С35-9. [ПубМед]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Медији везани за чланак Спољна фиксација на Викимедијиној остави

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Spoljna_fiksacija&oldid=27448580”