Спортска медицина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Спортска медицина

Спортска медицина је мултидисциплинарна грана медицине чији је циљ очување здравља учесника у спорту и физичким (рекреационим) активностима, првенствено кроз превенцију, али и кроз терапију и рехабилитацију повреде. Још један битан сегмент у оквиру делатности спортске медицине је унапређење психофизичких способности неопходних за остварење добрих такмичарскиих резултата.[1]

Историја[уреди]

Развој спорта учесталост и озбиљност здравствених проблема, који је кроз историју спорта у знатном порасту, утицао је увођење спортске медицине у свакодневне активности медицини као мултидисциплинарне области. У том смислу водеће стручне асоцијације медицине спорта настоје да осмисле што рационалније моделе рада лекара спопртске медицине који би били ефикасни у процени здравља, а истовремено економични по питању материјалних трошкова и утрошку времена.

Области[уреди]

  1. Превенција
  2. Клиничко образовање и дијагностика[2]
  3. Непосредна нега
  4. Третман и рехабилитација
  5. Организација и администрација

Методологија рада[уреди]

Методологију спортско-медицинског прегледа, коју су донеле и усвојиле водеће елевантне међународне асоцијације из ове области, обухвата: намнезу, фзикални преглед, атропометрију, функционална естирања, лабораторијске анализе.

Анамнеза

Добро узета анамнеза, један је од најзначајнијих делова прегледа, јер у 60-75% случајева открива могућих проблема код спортиста. Она треба да садржи податке о:

  • идентитету спортисте,
  • врсти и дисциплини спорта којим се спортиста бави,
  • динамици и врсти тренинга,
  • ранијим обољењима и повредама.
Физикални преглед

Овим прегледом прикупља се низ података о тренутном стању и функцији органа и система. На овај начин се дијагностикују знаци обољења и деформитета. Физикални преглед обухвата целокупни увид у објективно стаwње организма и обухвата преглед:

  • главе и врата,
  • грудног коша, плућа и срца
  • крвних судова,
  • трбуха и урогениталног система,
  • мишићно-скелетног система,
  • коже, и
  • неуролошки и психијатријски преглед.
Антропметрија

Антропометрија као грана медицине која се бави мерењем морфолошких и функционалних параметара, у указују на повезаност одређених антропометријских карактеристика са ризиком настанка и развоја неких кардиоваскуларних и метаболичких обољења код спортиста.

У оквиру антропометрије врше се:

  • мерења висине тела и телесне масе,
  • одређивање висинско-тежинског односа(БМИиндекс),
  • процена ухрањености и идеалне телесне масе,
  • одређивање састава тела,
  • процена раста итд.

Све мере и изведене вредности упоређују се са већ утврђеним стандардима разврстаним по старосној доби, полу, врсти спорта и дисциплини. Свако одступаwње од стандарда захтева низ пердлога и препорукау у смислу побољшљња здравственог статуса спортиста, као и побољшање такмичарских резултата.

Функционална тестирања

Функционална дијагностика има за циљ процену тренутне радне способности. Ова тестирања су од посебног значаја у:

  • процени здравља спортисте за бављење одређеним спортом,
  • процени стања након дужег прериода мировања након повреда,
  • процени физичких способности у току самог тренажног, или такмичарског циклуса.

Функционална дијагностика обухвата:

  • основне моторичке тестове(динамометрија и мерења флексибилности),
  • функционална испитивања респираторног система,
  • процену анаеробног прага и аеробне издржљивости.
Лабраторијске анализе

Ове анализе могу указати на тренутно здравствено стање и помажу у процену функционалних способности. Поред примарног здравственог аспекта, лабораторијска мерења помажу и у планирању тренинга у сврху успостављања оптималне спортске форме.

Минимум анализа које треба урадити за сваки преглед:

  • анализа крвне слике(са освртом на статус гвожђа),
  • седиментација,
  • ниво глукозе у крви,
  • липидни статус,
  • билирубин, трансаминазе, ензими и

Поред наведених раде се и друге анализа које могу указати на тренутно здравствено стање спортистаи стање функционалних способности.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ Марк Харриес, Цлyде Wиллиамс, Wиллиам D. Станисх, Лyле Ј. Мицхели (ур.). Оxфорд Теxтбоок оф Спортс Медицине (сецонд ед изд.). Оxфорд Медицал Публицатионс. ИСБН 978-0-19-262717-9. 
  2. ^ Рицхард Б. Биррер, Францис Г. О'Цоннор, ур. (2004). Спортс Медицине фор тхе Примарy Царе Пхyсициан (Тхирд Ед изд.). Информа Хеалтхцаре. ИСБН 978-0-8493-1464-3. 

Литература[уреди]

  • Марк Харриес, Цлyде Wиллиамс, Wиллиам D. Станисх, Лyле Ј. Мицхели (ур.). Оxфорд Теxтбоок оф Спортс Медицине (сецонд ед изд.). Оxфорд Медицал Публицатионс. ИСБН 978-0-19-262717-9. 
  • Рицхард Б. Биррер, Францис Г. О'Цоннор, ур. (2004). Спортс Медицине фор тхе Примарy Царе Пхyсициан (Тхирд Ед изд.). Информа Хеалтхцаре. ИСБН 978-0-8493-1464-3. 
Стар оф лифе.свгМолимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).