Sportska medicina

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Sportska medicina je multidisciplinarna grana medicine čiji je cilj očuvanje zdravlja učesnika u sportu i fizičkim (rekreacionim) aktivnostima, prvenstveno kroz prevenciju, ali i kroz terapiju i rehabilitaciju povrede. Još jedan bitan segment u okviru delatnosti sportske medicine je unapređenje psihofizičkih sposobnosti neophodnih za ostvarenje dobrih takmičarskiih rezultata.[1]

Istorija[уреди]

Razvoj sporta učestalost i ozbiljnost zdravstvenih problema, koji je kroz istoriju sporta u znatnom porastu, uticao je uvođenje sportske medicine u svakodnevne aktivnosti medicini kao multidisciplinarne oblasti. U tom smislu vodeće stručne asocijacije medicine sporta nastoje da osmisle što racionalnije modele rada lekara spoprtske medicine koji bi bili efikasni u proceni zdravlja, a istovremeno ekonomični po pitanju materijalnih troškova i utrošku vremena.

Oblasti[уреди]

  1. Prevencija
  2. Kliničko obrazovanje i dijagnostika[2]
  3. Neposredna nega
  4. Tretman i rehabilitacija
  5. Organizacija i administracija

Metodologija rada[уреди]

Metodologiju sportsko-medicinskog pregleda, koju su donele i usvojile vodeće elevantne međunarodne asocijacije iz ove oblasti, obuhvata: namnezu, fzikalni pregled, atropometriju, funkcionalna estiranja, laboratorijske analize.

Anamneza

Dobro uzeta anamneza, jedan je od najznačajnijih delova pregleda, jer u 60-75% slučajeva otkriva mogućih problema kod sportista. Ona treba da sadrži podatke o:

  • identitetu sportiste,
  • vrsti i disciplini sporta kojim se sportista bavi,
  • dinamici i vrsti treninga,
  • ranijim oboljenjima i povredama.
Fizikalni pregled

Ovim pregledom prikuplja se niz podataka o trenutnom stanju i funkciji organa i sistema. Na ovaj način se dijagnostikuju znaci oboljenja i deformiteta. Fizikalni pregled obuhvata celokupni uvid u objektivno stawnje organizma i obuhvata pregled:

  • glave i vrata,
  • grudnog koša, pluća i srca
  • krvnih sudova,
  • trbuha i urogenitalnog sistema,
  • mišićno-skeletnog sistema,
  • kože, i
  • neurološki i psihijatrijski pregled.
Antropmetrija

Antropometrija kao grana medicine koja se bavi merenjem morfoloških i funkcionalnih parametara, u ukazuju na povezanost određenih antropometrijskih karakteristika sa rizikom nastanka i razvoja nekih kardiovaskularnih i metaboličkih oboljenja kod sportista.

U okviru antropometrije vrše se:

  • merenja visine tela i telesne mase,
  • određivanje visinsko-težinskog odnosa(BMIindeks),
  • procena uhranjenosti i idealne telesne mase,
  • određivanje sastava tela,
  • procena rasta itd.

Sve mere i izvedene vrednosti upoređuju se sa već utvrđenim standardima razvrstanim po starosnoj dobi, polu, vrsti sporta i disciplini. Svako odstupawnje od standarda zahteva niz perdloga i preporukau u smislu poboljšljnja zdravstvenog statusa sportista, kao i poboljšanje takmičarskih rezultata.

Funkcionalna testiranja

Funkcionalna dijagnostika ima za cilj procenu trenutne radne sposobnosti. Ova testiranja su od posebnog značaja u:

  • proceni zdravlja sportiste za bavljenje određenim sportom,
  • proceni stanja nakon dužeg prerioda mirovanja nakon povreda,
  • proceni fizičkih sposobnosti u toku samog trenažnog, ili takmičarskog ciklusa.

Funkcionalna dijagnostika obuhvata:

  • osnovne motoričke testove(dinamometrija i merenja fleksibilnosti),
  • funkcionalna ispitivanja respiratornog sistema,
  • procenu anaerobnog praga i aerobne izdržljivosti.
Labratorijske analize

Ove analize mogu ukazati na trenutno zdravstveno stanje i pomažu u procenu funkcionalnih sposobnosti. Pored primarnog zdravstvenog aspekta, laboratorijska merenja pomažu i u planiranju treninga u svrhu uspostavljanja optimalne sportske forme.

Minimum analiza koje treba uraditi za svaki pregled:

  • analiza krvne slike(sa osvrtom na status gvožđa),
  • sedimentacija,
  • nivo glukoze u krvi,
  • lipidni status,
  • bilirubin, transaminaze, enzimi i

Pored navedenih rade se i druge analiza koje mogu ukazati na trenutno zdravstveno stanje sportistai stanje funkcionalnih sposobnosti.

Vidi još[уреди]

Izvori[уреди]

  1. ^ Mark Harries, Clyde Williams, William D. Stanish, Lyle J. Micheli (ур.). Oxford Textbook of Sports Medicine (second ed изд.). Oxford Medical Publications. ISBN 0-19-262717-1. 
  2. ^ Richard B. Birrer, Francis G. O'Connor, ур. (2004). Sports Medicine for the Primary Care Physician (Third Ed изд.). Informa Healthcare. ISBN 0-8493-1464-X. 

Literatura[уреди]

  • Mark Harries, Clyde Williams, William D. Stanish, Lyle J. Micheli (ур.). Oxford Textbook of Sports Medicine (second ed изд.). Oxford Medical Publications. ISBN 0-19-262717-1. 
  • Richard B. Birrer, Francis G. O'Connor, ур. (2004). Sports Medicine for the Primary Care Physician (Third Ed изд.). Informa Healthcare. ISBN 0-8493-1464-X. 
Star of life.svgMolimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).