Sportska medicina

Sportska medicina je multidisciplinarna grana medicine čiji je cilj očuvanje zdravlja učesnika u sportu i fizičkim (rekreacionim) aktivnostima, prvenstveno kroz prevenciju, ali i kroz terapiju i rehabilitaciju povrede. Još jedan bitan segment u okviru delatnosti sportske medicine je unapređenje psihofizičkih sposobnosti neophodnih za ostvarenje dobrih takmičarskiih rezultata.^[1]

Istorija

Razvoj sporta učestalost i ozbiljnost zdravstvenih problema, koji je kroz istoriju sporta u znatnom porastu, uticao je uvođenje sportske medicine u svakodnevne aktivnosti medicini kao multidisciplinarne oblasti. U tom smislu vodeće stručne asocijacije medicine sporta nastoje da osmisle što racionalnije modele rada lekara spoprtske medicine koji bi bili efikasni u proceni zdravlja, a istovremeno ekonomični po pitanju materijalnih troškova i utrošku vremena.

Oblasti

Prevencija
Kliničko obrazovanje i dijagnostika^[2]
Neposredna nega
Tretman i rehabilitacija
Organizacija i administracija

Metodologija rada

Metodologiju sportsko-medicinskog pregleda, koju su donele i usvojile vodeće elevantne međunarodne asocijacije iz ove oblasti, obuhvata: namnezu, fzikalni pregled, atropometriju, funkcionalna estiranja, laboratorijske analize.

Anamneza

Dobro uzeta anamneza, jedan je od najznačajnijih delova pregleda, jer u 60-75% slučajeva otkriva mogućih problema kod sportista. Ona treba da sadrži podatke o:

identitetu sportiste,
vrsti i disciplini sporta kojim se sportista bavi,
dinamici i vrsti treninga,
ranijim oboljenjima i povredama.

Fizikalni pregled

Ovim pregledom prikuplja se niz podataka o trenutnom stanju i funkciji organa i sistema. Na ovaj način se dijagnostikuju znaci oboljenja i deformiteta. Fizikalni pregled obuhvata celokupni uvid u objektivno stawnje organizma i obuhvata pregled:

glave i vrata,
grudnog koša, pluća i srca
krvnih sudova,
trbuha i urogenitalnog sistema,
mišićno-skeletnog sistema,
kože, i
neurološki i psihijatrijski pregled.

Antropmetrija

Antropometrija kao grana medicine koja se bavi merenjem morfoloških i funkcionalnih parametara, u ukazuju na povezanost određenih antropometrijskih karakteristika sa rizikom nastanka i razvoja nekih kardiovaskularnih i metaboličkih oboljenja kod sportista.

U okviru antropometrije vrše se:

merenja visine tela i telesne mase,
određivanje visinsko-težinskog odnosa(BMIindeks),
procena uhranjenosti i idealne telesne mase,
određivanje sastava tela,
procena rasta itd.

Sve mere i izvedene vrednosti upoređuju se sa već utvrđenim standardima razvrstanim po starosnoj dobi, polu, vrsti sporta i disciplini. Svako odstupawnje od standarda zahteva niz perdloga i preporukau u smislu poboljšljnja zdravstvenog statusa sportista, kao i poboljšanje takmičarskih rezultata.

Funkcionalna testiranja

Funkcionalna dijagnostika ima za cilj procenu trenutne radne sposobnosti. Ova testiranja su od posebnog značaja u:

proceni zdravlja sportiste za bavljenje određenim sportom,
proceni stanja nakon dužeg prerioda mirovanja nakon povreda,
proceni fizičkih sposobnosti u toku samog trenažnog, ili takmičarskog ciklusa.

Funkcionalna dijagnostika obuhvata:

osnovne motoričke testove(dinamometrija i merenja fleksibilnosti),
funkcionalna ispitivanja respiratornog sistema,
procenu anaerobnog praga i aerobne izdržljivosti.

Labratorijske analize

Ove analize mogu ukazati na trenutno zdravstveno stanje i pomažu u procenu funkcionalnih sposobnosti. Pored primarnog zdravstvenog aspekta, laboratorijska merenja pomažu i u planiranju treninga u svrhu uspostavljanja optimalne sportske forme.

Minimum analiza koje treba uraditi za svaki pregled:

analiza krvne slike(sa osvrtom na status gvožđa),
sedimentacija,
nivo glukoze u krvi,
lipidni status,
bilirubin, transaminaze, enzimi i

Pored navedenih rade se i druge analiza koje mogu ukazati na trenutno zdravstveno stanje sportistai stanje funkcionalnih sposobnosti.

Vidi još

Izvori

^ Mark Harries, Clyde Williams, William D. Stanish, Lyle J. Micheli, ур. (1998). Oxford Textbook of Sports Medicine (2. изд.). Oxford Medical Publications. ISBN 978-0-19-262717-9.
^ Richard B. Birrer, Francis G. O'Connor, ур. (2004). Sports Medicine for the Primary Care Physician (3. изд.). Informa Healthcare. ISBN 978-0-8493-1464-3.

Literatura

Mark Harries, Clyde Williams, William D. Stanish, Lyle J. Micheli, ур. (1998). Oxford Textbook of Sports Medicine (2. изд.). Oxford Medical Publications. ISBN 978-0-19-262717-9.
Richard B. Birrer, Francis G. O'Connor, ур. (2004). Sports Medicine for the Primary Care Physician (3. изд.). Informa Healthcare. ISBN 978-0-8493-1464-3.

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).

[1] Mark Harries, Clyde Williams, William D. Stanish, Lyle J. Micheli, ур. (1998). Oxford Textbook of Sports Medicine (2. изд.). Oxford Medical Publications. ISBN 978-0-19-262717-9.

[2] Richard B. Birrer, Francis G. O'Connor, ур. (2004). Sports Medicine for the Primary Care Physician (3. изд.). Informa Healthcare. ISBN 978-0-8493-1464-3.

[1]

[2]

Normativna kontrola
Državne	Francuska BnF podaci Nemačka Izrael Sjedinjene Države Japan Češka 2
Ostale	NARA