Срђан Хофман

Срђан Хофман
Срђан Хофман
Лични подаци
Датум рођења	1944.
Место рођења	Београд, Окупирана Србија
Датум смрти	2021. (76/77 год.)
Место смрти	Београд, Србија

Срђан Хофман (Београд, 1944 — Београд, 2021) био је српски композитор савремене класичне музике и редовни професор на Катедри за композицију Факултета музичке уметности у Београду.^[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Срђан Хофман је дипломирао композицију 1968. године на Музичкој академији у Београду у класи Станојла Рајичића, а потом у истој класи и магистрирао 1972. године. Усавршавао се 1974. године у Дармштату и 1975. године у Штутгарту и Келну. Његов опус чине дела оркестарске и камерне музике, композиције за вокалне и инструменталне ансамбле, солистичке комаде, хорска и електроакустичка дела. Композиције су му извођене и на водећим музичким фестивалима у земљи и иностранству, наИнтернационалној трибини композитора, БЕМУС-у, Загребачком бијеналу, Охридском лету, Интернационалном такмичењу електроакустичких композиција у Буржу, Светским данима музике у Немачкој, Шведској и Румунији. Хофман је добитник бројних награда међу којима треба издвојити прву награду на Трећој интернационалној трибини композитора 1994., прву награду на Четвртој интернационалној трибини композитора 1995., награду Стеван Мокрањац, награду Удружења композитора Србије и Велику плакету Универзитета уметности у Београду. Хофман је био секретар српске секције Интернационалног друштва за савремену музику, један од оснивача Међународне трибине композитора, декан Факултета музичке уметности и проректор Универзитета уметности у Београду. Објавио је велики број текстова из области савремене музике, а аутор је и књиге Особености електронске музике. ^[2]

Најзначајнија дела[уреди | уреди извор]

Концертантна музика за клавир, 13 гудача и електронику
Макамба, ритуал за женски хор и камерни оркестар
Огледало, за мецо-сопран, виолончело, клавир и камерни оркестар
Узорци, за флауту, кларинет, самплер АКАИ 1000 ХД и Аппле Мацинтосх Цомпутер
Шта сам то рекао?, за мешовити хор
Кроз кутије звука I за кларинет, виолину и клавир
Елипсе Цонцерто гроссо за виолу, виолончело и камерни гудачки оркестар^[3]

Референце[уреди | уреди извор]

^ „Срђан Хофман, биографија”. цомпосерс.рс. Приступљено 27. 2. 2023.
^ „Срђан Хофман, биографија са сајта Сокоја”. www.сокој.рс. Приступљено 27. 2. 2023.
^ „Срђан Хофман, дела”. данас.рс. Приступљено 27. 2. 2023.

[1] „Срђан Хофман, биографија”. цомпосерс.рс. Приступљено 27. 2. 2023.

[2] „Срђан Хофман, биографија са сајта Сокоја”. www.сокој.рс. Приступљено 27. 2. 2023.

[3] „Срђан Хофман, дела”. данас.рс. Приступљено 27. 2. 2023.

[1]

[2]

[3]