Стенли Милграм
| Стенли Милграм | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 15. август 1933. |
| Место рођења | Њујорк |
| Датум смрти | 20. децембар 1984. (51 год.) |
| Место смрти | Њујорк |
Стенли Милграм (енгл. Stanley Milgram; 15. август 1933 — 20. децембар 1984) био је амерички социјални психолог, најпознатији по свом контроверзном експерименту послушности који је спроведен 1960-их година током његове професорске каријере на Универзитету Јејл. Историјски и културни утицај времена, посебно нацистички режим који није заобишао његову породицу и пријатеље током рата, одразио се у великој мери на његове ставове, моралне дилеме и истраживачке проблеме током професионалне каријере, што сведочи и његов говор: “Покушаћу да разумем своје људе и учиним све што могу да поделим одговорности које је историја оставила на све нас”.[1]
Након што добије звање доктора наука из области социјалне психологије на Универзитету Харвард, предавано је на Универзитету Јејл, Харвард, а касније већину своје професорске каријере проводи на државном универзитету у Њујорку (Цитy Университy оф Неw Yорк Градуате Центер), све до своје смрти 1984. године.
Милграм је 1965. године добио социо-психолошку награду од стане Америчког удружења за унапређење науке за свој рад (експеримент послушности. Био члан Америчке организације за унапређење науке и Америчке психолошке асоцијације, као и члан Америчке академије за уметност и науку.
Човек који је шокирао свет, како се наводи у књизи "Тхе Ман Wхо Схоцкед тхе Wорлд: Тхе Лифе анд Легацy оф Станлеy Милграм” која описује његов живот и рад, изазвао је бројне контроверзије и критике у академском свету, био је радознао, свестран и страствен научник који се борио за своје идеје и принципе, како сведочи његова супруга, Александра Милграм, био је научник који је често “кључао” од идеја и човек који је оставио позитиван утисак на све оне који су га познавали и волели.
Стенли Милграм је умро 20. децембра 1984. године, у 51 години живота, од срчаног удара у Њујорку. То је био пети по реду срчани удар. Оставио је удовицу Александру Милграм, ћерку (Мицхеле Сара) и сина (Марц Даниел).
Биографија[уреди | уреди извор]
Детињство[уреди | уреди извор]
Милграм је рођен 15. августа 1933. године у Бронксу, у Њујорку. Потиче из функционалне породице јеврејског порекла, средње радничке класе, која је имала услове да му обезбеди нормално детињство. Родитељи, Самуел и Адел, били су јеврејски имигранти из Источне Европе који су се преселили у Бронкс (Њујорк) током Првог светског рата. Самуел је био пекар који је студирао у Немачкој и служио као војник током Првог светског рата, док је Адел често радила у Самуеловој пекари. Стенли је био друго дете у породици, рођен исте године када је Хитлер дошао на власт у Немачкој. Имао је посвећене и брижне родитеље, старију сестру и млађег брата.
Школовање[уреди | уреди извор]
Стенли Милграм је био радознало и интелигентно дете још у раном детињству. Усвајао је и учио чињенице брзо, често неформално. У предшколском узрасту је говорио о председнику Линколну, тако што је претходно слушао мајку која је помагала његовој старијој сестри да учи. Показао је рано интересовање за науку, мање за спорт. Стенли је такође показивао интересовање према музици, уживао је слушајући оперу, заједно са оцем често је слушао чувену певачицу Јеанетте МцДоналд. Био је одличан ученик и добар лидер међу вршњацима током основног и средњег образовања, где је диплому средњег образовања стекао за три године у Јамес Монрое Високој школи у Бронкс-у.[2]
Академска каријера Стенли Милграма је изразито богата. Стенли је студирао политичке науке и дипломирао на колеџу Qуеенс (Qуеенс Цоллаге), планирајући да уђе у инострану службу, интересујући се за међународне послове, пријавио се на Универзитет Колумбија (Цолумбиа Университy) на коме је био прихваћен. Као дипломац, Стенли је показивао интересовање према страним земљама, народима и њиховим културама. Од декана факултета на последњим семестру добија предлог за даље усавршавање на департману за социјалне односе Универзитета Харвард. Стенли је морао да положи психолошке курсеве, што је био услов да буде прихваћен на универзитету, па је то лето провео слушајући девет курсева на три различита колеџа (Хунтер, Брооклyн и НYУ). Током година на Харварду, Стенли се заинтересовао за међукултурна истраживања (дуго је радио на компаративном истраживању на тему конформизма у Ослу и Паризу).
Након завршетка докторских студија, Стенли прихвата позицију доцент професора на Универзитету Јејл 14. октобра 1960. године. Истраживачка страст Стенлија наставила се на универзитету на коме започиње пилот истраживање свог чувеног експеримента послушности[3]. Године 1963. Стенли прихвата именовање на Харварду као доцент на департману за друштвене односе, где се наводи занимљива анегдота да је током процеса запошљавања од њега тражено средње име, док је он кроз риму у стиху одговорио да је рођен без средњег имена.[4] На основу анализе порекла и ране еволуције Милграмових експеримената истиче се његова фасцинација према национализму, конформизму, стереотипијама, посебно холокаусту, такође се напомиње утицај Соломона Еш-а (Соломон Асх), Стенлијева докторска дисертација је била инспирисана његовим радом.
Научни допринос[уреди | уреди извор]
Његов научни допринос је био свестран, поред експеримента послушности, испитивао је и разне аспекте друштвеног живота, као на пример гомилу, насиље на телевизији, урбан живот, менталне мапе, фотографију и филм. Продуцирао је шест научних филмова, међу којима су “Тхе Ситy анд тхе Селф” који је освојио сребрну медаљу на Међународном филмском фестивалу у Њујорку.[5]
Литература[уреди | уреди извор]
- Милграм, А. (2011). Тхе ман, хис пассионс анд мотиватионс, 24, (9)
- Моран, А. (2014). Станлеy Милграм: А Цхарацтер Студy ин Социал Цонтеxт
- Русселл, Н. Ј. (2010). Милграм'с обедиенце то аутхоритy еxпериментс: Оригинс анд еарлy еволутион. Бритисх Јоурнал Оф Социал Псyцхологy, 140-162
- Равер, D. Псyограпхy: Станлеy Милграм, Интернет Соурце фор Биограпхиес он Псyцхологиест, https://web.archive.org/web/20171202174450/http://faculty.frostburg.edu/mbradley/psyography/stanleymilgram.html
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ Blass, T. (2004). "The Man Who Shocked the World: The Life and Legacy of Stanley Milgram"
- ^ Milgram, A. (2011). The man, his passions and motivations, 24, (9)
- ^ Milgram, Stanley (1963-10). „Behavioral Study of obedience.”. The Journal of Abnormal and Social Psychology (на језику: енглески). 67 (4): 371—378. ISSN 0096-851X. doi:10.1037/h0040525. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|date=(помоћ) - ^ Blass, T. (2007). Unsupported allegations about a link between Milgram and the CIA tortured reasoning in a question of torture. Journal of the history of the behavioral sciences, 43, (2) 199-203
- ^ Goleman, D. (1984-12-22). "DR. STANLEY MILGRAM, 51, IS DEAD - STUDIED OBEDIENCE TO AUTHORITY"
