Конформизам

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ed NL icon.png
Овај чланак је део пројекта Вики-гимназијалац у Трећој београдској гимназији.
Датум уноса: школска 2015/2016. година
Википедијанци:
Позивамо вас да помогнете ученицима и дате им смернице током израде.


Conformismo-conformism-conformity.jpg

Конформизам је понашање појединца које је у складу са нормама и очекивањима њему важне друштвене групе. Такво понашање иде у правцу некритичког саглашавања са важећим, општеприхваћеним групним нормама и вредностима, посебно под групним притиском. У пракси, то је тежња појединаца и група да се потпуно прилагоде окружењу и да не чине ништа што би се сматрало ексцентричним или необичним од стране ауторитета. Конформизам искључује креативност, вођство и активизам и противи се промени и напретку. Овај појам често има негативан призвук у смислу претераног прилагођавања по цену губљења самосталности и самопоштовања личности.

Порекло и значење појма ,,Конформизам”[уреди]

Конформизам[1] значи „опортунизам, повиновање“ и потиче од латинског conformis. Одатле, конформиста је онај који се повинује мишљењу већине. Конформизам, дакле, означава врсту социјалног прилагођавања. Овим појмом се наглашава потреба појединца да се стопи у одређену групу људи и ускоповезани са конформизмом су појмови повезаност, прихваћеност и припадност.

Мотиви конформизма[уреди]

Као мотиви[2] за овај шаблон понашања издвајају се грегарни мотив, још познат и под називом ,,мотив стада” и афирмативни мотив. Емпиријски гледано, мотив је и потрага ѕа лагодним осећајем припадности и заштите групе.

Врсте конформизма[уреди]

Постоје два типа конформизма.

1. Право (потпуно) конформирање

2. Практично конформирање

Право или потпуно конформирање је стварна промена ставова, мишљења и вредности у складу са притиском групе којој припада. Особа је, у овом случају, у потпуности уверена у оно што говори и увек има оправданје ѕа своје поступке, доживљавајући свој идентитет као огранак групног идентитета.

Практично конформирање се исказује тако што особа задржава сопствено мишљење и начин резоновања у вези са одређеним стварима и могуће је да се не слаже са ставовима групе, али из страха да би могла произвести штету у виду одбациванја од стране других чланова групе, или из велике жеље за осећањем припадности, саопштава ставове групе и понаша се у складу са другима.

Неконформизам[уреди]

Неконформизам је појава супротна конформиранју и огледа се у два типа реакције особе: антиконформизму и стварном неконформизму.

Антиконформисти се доследно супротстављају групи без обзира на оно што она пропагира. Група се сматра негативним основом понашања. Ови појединци константно наглашавају разлике између себе и групе, чиме уједно показују и своју зависност од ње.

Прави неконформизам се, насупрот антиконформизму, заснива на сопственим проценама и мерилима. Особа се не супротставља групи само да би се супротставила и поредила са њеним негативним аспектима, већ има свој рационални разлог и образложенје за присутно неслагање, и то образложење не ставља у релациони однос, већ посматра сутиацију искључиво из своје перспективе.

Чиниоци конформиранја[уреди]

На спремност на конформирање и степен развоја ове појаве утиче више фактора:

1. Узраст

Деца и млади чешће се и интензивније конформирају него одрасле особе. Узрок је, осим недоволјне емоционалне и социјалне зрелости, и важност вршњачке групе за формирање идентитета и превазилажење адолесцентних криза у том развојном добу. Узроци ових адолесцентних криза веома шесто бивају одбацивање од стране друштва, неприхваћеност, директно одбацивање или агресивно искљзчивање из групе. Група вршњака, деце или младих, који су приближних година и интереса, има велики утицај на то какве ће вредности и ставове дете оформити. Под појмом ,,култура вршњака” се подразумева група младих људи која поставља одређене стандарде понашања од којих се ретко одступа. Ову појаву обележавају исти или барем слични проблеми који их спајају у одређен шаблон понашања. Овако утицај вршњака постаје јачи од родитељског, а сугестибилнији појединци, чије је самопоуздање ниже, или који још нису јасно изградили своје вредности, постају склони конформизму и подлежу притиску групе. Овај вид понашања може довести до екстремних последица, као што је употреба психоактивних супстанци или други типови ризичног понашања. Отворено прихватају групне ставове, и повинују се очекивањима која се пред њих, као равноправне чланове, поставњају. У мање опасним ситуацијама, у групи, сви појединци навијају за исти спортски клуб, слушају исту врсту музике и прихватају уједно и идеологију тог музичког правца, имају исте ставове о неким социјалним групацијама и феноменима итд...

2. Пол

Жене бивају склоније конформизму од мушкараца услед чешће појаве група и потребе за прихваћеношћу и блискошћу.

3. Степен нејасноће ситуације

Уколико је ситуација нејаснија, конформирање је веће. Ово значи да је лако пасти под утицај групе и без критичког размишљања и осврта, оберучке прихватити став већине. Ово се дешава када се ради о темама са којима појединац није у потпуности упознат, када се налази у експерименталној ситуацији која је и околини подједнако непозната и нова, када се налази у друштву или насумичном окружењу које не познаје довоњно, али му је стало да буде прихваћен итд.

4. Степен јединствености групе

Што је група јединственија, конформирање је веће. Ово се, донекле, и само намеће приликом дефинисања саме појаве конформизма. Потреба особе да буде део групе и да буде њен равноправни члан је већа уколико се она опажа као кохерентна и сложна.

5. Одређене црте личности

Самосталне особе, са изграђеним границама према спољашњости, идентитетом и интегритетом личности, као и интелигентније особе, мање су склоне конформизму. Такође, људи са вишим самопоуздањем и самопоштовањем, као они који себе сматрају компетентним, са мањом ће вероватноћом постати конформисти.

6. Привлачност групе за појединца

Што се група опажа привлачнијом, то је конформирање веће.

7. Јавно или приватно изјашњавање

Конформирање је веће у ситуацијама када особа јавно и у групи треба да изнесе своје мишљење, или да потврди став групе, него у случајевима када разговара са блиском особом, родитељима или размишља у себи.

Како се одупрети конформизму?[уреди]

1. Информишите се

Потребно је сагледати групни арсенал ставова и вредности са свих страна, колико год је могуће објективно и информисати се о разлозима за њих.

2. Сузбити страх од иступања из гомиле


Литература[уреди]

  • Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада” уз одобрење аутора.