Стилбеноид
Стилбеноиди су хидроксилисани деривати стилбена. Они имају Ц6-Ц2-Ц6 структуру. У биохемијском смислу, они припадају фамилији фенилпропаноида и деле највећи део биосинтезног пута са халконима.[1] Стилбеноиде могу да произведу биљке и бактерије.
Типови[уреди | уреди извор]
- Агликони
- Пицеатанол у корену Норвешке оморике
- Пиносилвин фунгални токсин који штити дрво од фунгалне инфекције, присутан у стаблима фамилије бора
- Птеростилбен у бадему, бору и вацциниум бобицама
- Ресвератрол у грожђу
- Гликозиди
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ V. С. Соболев; Б. W. Хорн; Т. L. Поттер; С. Т. Деyруп; Ј. Б. Глоер (2006). „Продуцтион оф Стилбеноидс анд Пхенолиц Ацидс бy тхе Пеанут Плант ат Еарлy Стагес оф Гроwтх”. Ј. Агриц. Фоод Цхем. 54 (10): 3505—11. ПМИД 19127717. дои:10.1021/јф0602673.
Литература[уреди | уреди извор]
- Хиллис, W.Е. (1987). Хеартwоод анд Трее Еxудатес. Берлин, Хеиделберг: Спрингер Берлин Хеиделберг. ИСБН 978-3-642-72534-0.
- YАМАДА, Тосхихиро; ИТО, Схин-ицхиро (1993). „Цхемицал Дефенсе Респонсес оф Wилт-Ресистант Пине Специес, Пинус стробус анд П. таеда, агаинст Бурсапхеленцхус xyлопхилус Инфецтион.”. Јапанесе Јоурнал оф Пхyтопатхологy. 59 (6): 666—672. дои:10.3186/јјпхyтопатх.59.666.