Fitohemija

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Fitohemija se bavi izučavanjem jedinjenja izvedenih iz biljki, i.e. fitohemikalija. Ova oblast istraživanja nastoji da opiše strukture velikog broja sekundarnih metaboličkih jedinjenja prisutnih u biljkama, funkcije tih jedinjenja u ljudskoj i biljnoj biologiji, i biosintezu tih jedinjenja. Biljke sintetišu fitohemikalije iz mnoštva razloga, uključujući sopstvenu zaštitu protiv napada insekata i od biljnih bolesti. Fitohemikalije u prehrambenim biljkama su često aktivne u ljudskoj biologiji, i u mnogim slučajevima su zdravstveno korisne.[1] U biljkama je prisutno mnoštvo različitih tipova jedinjenja. Četiri najvažnije biohemijske klase su alkaloidi, glikozidi, polifenoli, i terpeni.

Fitohemija se može smatrati potpoljem botanike ili hemije. Aktivnosti se mogu sprovoditi u botaničkim baštama ili u divljini uz pomoć etnobotanike. Ova disciplina nalazi primenu u farmakognoziji, ili otkrivanju novih lekova, a koristi se i u raznim studijama biljne fiziologije.

Reference[уреди]

  1. ^ Arnason, John T.; Mata, Rachel; Romeo, John T. (11. 11. 2013). „Phytochemistry of Medicinal Plants”. Springer Science & Business Media. ISBN 9781489917782. 

Literatura[уреди]