Стив Бико

С Википедије, слободне енциклопедије

Стив Бико
Банту Степхен Бико
Пуно имеБанту Степхен Бико
Име по рођењуБанту Стивен Бико
Датум рођења18 децембар 1946(1946-12-18)
Место рођењаТаркастад, Источни Кејп
 Јужноафричка Унија
Датум смрти12. септембар 1977.(1977-09-12) (30 год.)
Место смртиПреторија
 Јужна Африка
ПребивалиштеЈужна Африка
Држављанствојужноафричко
Занимањеантиапартхејдни активиста
ОрганизацијаЈужноафричка студентска организација;
Конвенција црних народа

Банту Стивен Бико (18. децембар 1946 – 12. септембар 1977) био је јужноафрички антиапартхејдни активиста. Идеолошки афрички националиста и афрички социјалиста, он је био на челу широке кампање против апартхејда познате под називом Покрет црне свести током касних 1960-их и 1970-их. Његове идеје су артикулисане у низу чланака објављених под псеудонимом Frank Talk.

Одгајен у сиромашној коској породици, Бико је одрастао у месту Гинсберг на Источном Кејпу. Године 1966, он је почео да студира медицину на Универзитету у Наталу, где се придружио Националној унији студената Јужне Африке (енгл. National Union of South African Students, NUSAS). Снажно супротстављен апартхејдском систему расне сегрегације и владавине беле мањине у Јужној Африци, Бико је био фрустриран што су НУСАС-ом и другим групама против апартхејда доминирали бели либерали, а не црнци који су највише погођени апартхејдом. Он је сматрао да чак и када су добронамјерни, бели либерали нису успели да схвате црно искуство и често су се понашали на патерналистички начин. Он је развио гледиште да ради избегавања беле доминације, црнци морају да се самостално организују, и с тим циљем је постао водећа личност у стварању Јужноафричке студентске организације (енгл. South African Students' Organisation, SASO) 1968. године. Чланство је било отворено само за „црнце”, појам који је Бико користио не само за Африканце који говоре банту, већ и за Обојене и Индијце. Он је настојао да свој покрет држи независним од белих либерала, али се противио антибелом расизму и имао је разне беле пријатеље и љубавнице. Влада Националне странке беле мањине је у почетку давала подршку, сматрајући стварање САСО-а победом апартхејдовог етоса расног сепаратизма.

Под утицајем мартиничког филозофа Франца Фанона и афроамеричког Покрета црне силе, Бико и његови сународници развили су Црну свест као службену идеологију САСО-а. Покрет је залагао за крај апартхејда и транзицију Јужне Африке ка општем праву гласа и социјалистичкој економији. Организовао је програме црначке заједнице (енгл. Black Community Programmes, BCP) и фокусирао се на психолошко оснаживање црнаца. Бико је веровао да се црнци требају ослободити сваког осећаја расне инфериорности, што је идеја коју је изразио популаризирајући слоган „црно је лепо”. Године 1972. био је укључен у оснивање Конвенције црног народа (енгл. Black People's Convention, BPC) ради промовисања идеја црне свести међу широј популацијом. Влада је Бика схватила као субверзивну претњу и ставила га под забрану 1973. године, оштро ограничавајући његове активности. Остао је политички активан, помажући организовање програма црначке заједнице, као што су здравствени центар и јаслице на подручју Гинсберга. Током забране примио је поновљене анонимне претње, а државне службе безбедности су га у више наврата хапсиле. Након хапшења у августу 1977, Бика су озбиљно претукли припадници службе државне безбедности, што је резултирало његовом смрћу. Преко 20.000 људи је присуствовало његовој сахрани.

Слава Бикоа се посмртно ширила. Постао је предмет бројних песама и уметничких дела, док је биографија његовог пријатеља Доналда Вудса из 1978. пружила основу за филм из 1987. године Вапај за слободом. Током Биковог живота, влада је тврдила да је мрзео белце, разни активисти против апартхејда оптуживали су га за сексизам, а афрички расни националисти критиковали су његов уједињени фронт са Обојеним анд Индијцима. Упркос тога, Бико је постао једна од најранијих икона покрета против апартхејда, а сматра се политичким мучеником и „оцем црне свести”. Његова политичка заоставштина остаје предмет расправе.

Биографија[уреди | уреди извор]

Детињство и младост: 1946–1966[уреди | уреди извор]

Банту Стивен Бико је рођен 18. децембра 1946,[1] у кући своје баке у Таркастаду, Источни Кејп.[2] Као треће дете Мзингаје Метју Бико и Алис Мамсет Бико,[3] он је имао старију сестру, Букелву, старијег брата Каја, као и млађу сестру, Нобандилу.[4] Његови родитељи су се венчали у Витлсију, где је његов отац радио као полицајац. Мзингаје је прекомандован у Квинстаун, Порт Елизабет, Форт Кокс и коначно Кинг Вилијамс таун, где су се он и Алис настанили у општини Гинсберг.[5] То је било насеље од око 800 породица, а сваке четири породица делиле су водовод и тоалет.[6] Банту Африканци и обојени људи су живели у тој вароши,[7] где су се говорили коса, африканс и енглески.[8] Након напуштања полицијске службе, Мзингаје је радио као чиновник у уреду за домородачке послове Кинг Вилијамс тауна,[9] док је ванредно студирао на правном факултету Јужноафричког универзитета.[10] Алис је најпре била запослена у домаћем послу за локална бела домаћинства, а затим као куварица у Греј болници у Кинг Вилиамс тауну.[11] Према његовој сестри, управо је ово посматрање тешких услова рада његове мајке резултирало најранијом Биковом политизацијом.[12]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Wоодс 1978, стр. 49; Wилсон 2012, стр. 18; Хилл 2015, стр. xxи.
  2. ^ Wилсон 2012, стр. 18; Хилл 2015, стр. xxи.
  3. ^ Смит 1995, стр. 18; Wилсон 2012, стр. 18; Хилл 2015, стр. xxи.
  4. ^ Wилсон 2012, стр. 19; Мангцу 2014, стр. 89.
  5. ^ Wилсон 2012, стр. 19.
  6. ^ Wилсон 2012, стр. 20.
  7. ^ Мангцу 2014, стр. 235.
  8. ^ Wилсон 2012, стр. 20, 22.
  9. ^ Смит 1995, стр. 18; Мангцу 2014, стр. 88.
  10. ^ Wилсон 2012, стр. 19; Мангцу 2014, стр. 88.
  11. ^ Смит 1995, стр. 18; Wилсон 2012, стр. 20.
  12. ^ Цоцк 1989, стр. 3.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Ахлуwалиа, Пал; Зегеyе, Абебе (2001). „Франтз Фанон анд Стеве Бико: Тоwардс Либератион”. Социал Идентитиес. 7 (3): 455—469. дои:10.1080/13504630120087262. 
  • Броwн, Јулиан (2010). „САСО'с Релуцтант Ембраце оф Публиц Формс оф Протест, 1968–1972”. Соутх Африцан Хисторицал Јоурнал. 62 (4): 716—734. дои:10.1080/02582473.2010.519940. 
  • Буцхер, Јессе (2012). „Тхе Поссибилитy оф Царе: Медицал Етхицс анд тхе Деатх оф Стеве Бико”. Јоурнал оф Асиан анд Африцан Студиес. 47 (5): 567—579. дои:10.1177/0021909612452710. 
  • Денис, Пхилиппе (2010). „Семинарy Нетwоркс анд Блацк Цонсциоуснесс ин Соутх Африца ин тхе 1970с”. Соутх Африцан Хисторицал Јоурнал. 62 (1): 162—182. дои:10.1080/02582471003778417. 
  • де Wет, Јоханн (2013). „Стеве Бико ас Еxистентиалист Цоммуницатор”. Цоммуницатио. 39 (3): 293—304. дои:10.1080/02500167.2013.835524. 
  • Хадфиелд, Леслие (2010). „Бико, Блацк Цонсциоуснесс, анд ‘тхе Сyстем’ еЗинyока: Орал Хисторy анд Блацк Цонсциоуснесс ин Працтице ин а Рурал Цискеи Виллаге”. Соутх Африцан Хисторицал Јоурнал. 62 (1): 78—99. дои:10.1080/02582471003778342. 
  • Хилл, Сханнен L. (2015). Бико'с Гхост: Тхе Ицонограпхy оф Блацк Цонсциоуснесс. Миннеаполис: Университy оф Миннесота Пресс. ИСБН 978-0816676361. 
  • Камола, Исаац (2015). „Стеве Бико анд а Цритиqуе оф Глобал Говернанце ас Wхите Либералисм”. Африцан Идентитиес. 13 (1): 62—76. дои:10.1080/14725843.2014.961281. 
  • Мацqуеен, Иан (2013). „Ресонанцес оф Yоутх анд Тенсионс оф Раце: Либерал Студент Политицс, Wхите Радицалс анд Блацк Цонсциоуснесс, 1968–1973”. Соутх Африцан Хисторицал Јоурнал. 65 (3): 365—382. дои:10.1080/02582473.2013.770062. 
  • Мацqуеен, Иан (2014). „Блацк Цонсциоуснесс ин Диалогуе ин Соутх Африца: Стеве Бико, Рицхард Турнер анд тхе 'Дурбан Момент', 1970–1974”. Јоурнал оф Асиан анд Африцан Студиес. 49 (5): 511—525. дои:10.1177/0021909613493609. 
  • Мамдани, Махмоод (2012). „А Трибуте то Стеве Бико”. Трансформатион: Цритицал Перспецтивес он Соутхерн Африца. 80. стр. 76—79. 
  • Мандела, Нелсон (2014). „А Трибуте то Степхен Банту Бико”. Ур.: Xолела Мангцу. Бико: А Лифе. Лондон анд Неw Yорк: I. Б. Таурис. стр. 7—9. ИСБН 978-1-78076-785-7. 
  • Марабле, Маннинг; Јосепх, Пениел (2008). „Сериес Едиторс' Префаце: Стеве Бико анд тхе Интернатионал Цонтеxт оф Блацк Цонсциоуснесс”. Бико Ливес! Цонтестинг тхе Легациес оф Стеве Бико. Андиле Мнгxитама, Аманда Алеxандер, анд Нигел C. Гибсон (едс.). Неw Yорк анд Басингстоке: Палграве Мацмиллан. стр. вии—x. ИСБН 978-0-230-60519-0. 
  • Мнгxитама, Андиле; Алеxандер, Аманда; Гибсон, Нигел (2008). „Бико Ливес”. Бико Ливес! Цонтестинг тхе Легациес оф Стеве Бико. Андиле Мнгxитама, Аманда Алеxандер, анд Нигел C. Гибсон (едс.). Неw Yорк анд Басингстоке: Палграве Мацмиллан. стр. 1—20. ИСБН 978-0-230-60519-0. 
  • Смит, Б. Ф. (1995). „Бико, Банту Степхен (Стеве)”. Ур.: Е. Ј. Верwеy. Неw Дицтионарy оф Соутх Африцан Биограпхy. ХСРЦ Пресс. стр. 18—21. ИСБН 978-0-7969-1648-8. 
  • Wоодс, Доналд (1978). Бико. Неw Yорк анд Лондон: Паддингтон Пресс. ИСБН 0-8050-1899-9. 
  • Фаттон, Роберт (1986). Блацк Цонсциоуснесс ин Соутх Африца: Тхе Диалецтицс оф Идеологицал Ресистанце то Wхите Супремацy. Албанy: Стате Университy оф Неw Yорк Пресс. ИСБН 978-0887061295. 
  • Герхарт, Гаил M. (1999). Блацк Поwер ин Соутх Африца: Тхе Еволутион оф ан Идеологy. Лос Ангелес: Греенберг. ИСБН 978-0520039339. 
  • Лоббан, Мицхаел (1996). Wхите Ман'с Јустице: Соутх Африцан Политицал Триалс ин тхе Блацк Цонсциоуснесс Ера. Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0198258094. 
  • Магазинер, D. (2010). Тхе Лаw анд тхе Пропхетс: Блацк Цонсциоуснесс ин Соутх Африца, 1968–1977. Атхенс: Охио Университy Пресс. ИСБН 978-0821419175. 
  • Питyана, Б.; Рампхеле, M.; Мпумлwана, M.; Wилсон, L. (1991). Боундс оф Поссибилитy: Тхе Легацy оф Стеве Бико анд Блацк Цонсциоуснесс. Цапе Тоwн: Давид Пхилип. ИСБН 978-0864862105. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Стив Бико на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Stiv_Biko&oldid=27676054”