Сулфонилурејни рецептор

С Википедије, слободне енциклопедије
АТП-везујућа касета, потфамилија C (ЦФТР/МРП), члан 8
Идентификатори
СимболАБЦЦ8
Алт. симболиСУР1
Ентрез6833
ХУГО59
ОМИМ600509
РефСеqНМ_000352
УниПротQ09428
Остали подаци
ЛокусХромозом 11 п15.1
АТП-везујућа касета, потфамилија C (ЦФТР/МРП), члан 9
Идентификатори
СимболАБЦЦ9
Алт. симболиСУР2А, СУР2Б
Ентрез10060
ХУГО60
ОМИМ601439
РефСеqНМ_005691
УниПротО60706
Остали подаци
ЛокусХромозом 12 п12.1

У пољу молекуларне биологије, сулфонилурејни рецептори (СУР) су мембрански протеини који су молекулске мете сулфонилурејне класе антидијабетичких лекова, чији механизам дејства је да поспешују ослобађање инсулина из панкреасних бета ћелија. Специфичније, СУР протеини су подјединице унутрашње-исправљајућих калијумских јонских канала Кир6.x (6.1 и 6.2).[1] Асоцијацијом четири Кир6.x и четири СУР подјединице се формира јонско проводни канал, који се обично назива КАТП канал.

Постоје три форме сулфонилурејног рецептора, СУР1 кодиран АБЦЦ8 геном и СУР2А и СУР2Б који су сплајсне варијанте једног АБЦЦ9 гена.[2]

Функција[уреди | уреди извор]

Примарна функција сулфонилурејног рецептора је да је сензор интрацелуларних нивоа нуклеотида АТП и АДП. Он у респонсу на њихове промене посредује отварање или затварање асоцираног Кир6.x калијумског канала. Стога КАТП канал прати енергетски баланс унутар ћелије.[3]

У зависноти од ткива у коме је КАТП канал изражен, промена мембранског потенцијала може да иницира низ различитих ћелијских промена. На пример, у панкреасним бета ћелијама, високи нивои глукозе доводе до повишене продукције АТП, који се затим везује за КАТП канал, што доводи до затварања канала. Повишење мембранског потенцијала отвара калцијумске канале зависне од напона, чиме се повишава интрацелуларна концентрација калцијума, што доводи до ексоцитозе инсулина.

Под церебралним исхемијским условима СУР1, регулаторна подјединица КАТП- и НЦЦа-АТП-канала, је изражена у неуронима, астроцитима, олигодендроцитима, ендотелијалним ћелијама[4] и реактивним микроглијама.[5] СУР1 доприноси побољшаном исходу животињских модела можданог удара путем превенције можданог отицања[6] и побољшане неурозаштите.[5]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Цампбелл ЈД, Сансом МС, Асхцрофт ФМ (2003). „Потассиум цханнел регулатион”. ЕМБО Реп. 4 (11): 1038—42. ПМЦ 1326373Слободан приступ. ПМИД 14593442. дои:10.1038/сј.ембор.7400003. 
  2. ^ Агуилар-Брyан L, Цлемент ЈП 4тх, Гонзалез Г, Куњилwар К, Бабенко А, Брyан Ј (1. 1. 1998). „Тоwард ундерстандинг тхе ассемблy анд струцтуре оф КАТП цханнелс”. Пхyсиол Рев. 78 (1): 227—45. ПМИД 9457174. 
  3. ^ Ницхолс ЦГ (2006). „КАТП цханнелс ас молецулар сенсорс оф целлулар метаболисм”. Натуре. 440 (7083): 470—6. ПМИД 16554807. дои:10.1038/натуре04711. 
  4. ^ Симард ЈМ, Wоо СК, Сцхwартзбауер ГТ, Герзаницх V (2012). „Сулфонyлуреа рецептор 1 ин централ нервоус сyстем ињурy: А фоцусед ревиеw”. Ј Цереб Блоод Флоw Метаб. 32 (9): 1699—1717. ПМЦ 3434627Слободан приступ. ПМИД 22714048. дои:10.1038/јцбфм.2012.91. 
  5. ^ а б Ортега ФЈ, Гимено-Баyон Ј, Еспиноса-Паррилла ЈФ, Царрасцо ЈЛ, Батлле M, Пуглиесе M, Махy Н, Родрíгуез МЈ (2012). „АТП-депендент потассиум цханнел блоцкаде стренгтхенс мицроглиал неуропротецтион афтер хyпоxиа-исцхемиа ин ратс”. Еxп Неурол. 235 (1): 282—96. ПМИД 22387180. дои:10.1016/ј.еxпнеурол.2012.02.010. 
  6. ^ Симард ЈМ, Цхен M, Тарасов КВ, Бхатта С, Иванова С, Мелнитцхенко L, Тсyмбалyук Н, Wест ГА, Герзаницх V (2006). „Неwлy еxпрессед СУР1-регулатед НЦ(Ца-АТП) цханнел медиатес церебрал едема афтер исцхемиц строке”. Нат Мед. 12 (4): 433—40. ПМЦ 2740734Слободан приступ. ПМИД 16550187. дои:10.1038/нм1390. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]