Супоративна онкологија
Супортивна онкологија је област онкологије која обухвата лечење тумора или антинеопластично лечење и подршку болеснику и породици или супортивну терапију, како би се он и његова породица лакше носили са малигном болешћу.[1] Супортивна онкологија као дисциплина обухвата и палијативно збрињавање.[2] Палијативно збрињавање се типично односи на болеснике са одмаклом болешћу која се више не може излечити.[3]
Овај облик збрињавања заснована је на мултидисциплинарном, тимском приступу који започиње одмах по постављању дијагнозе малигне болести или патолошких стања која у знатној мери скраћују трајање и/или могу да угрозе живот оболеле особе.[4]
Дефиниције[уреди | уреди извор]
- Супортивна онкологија
Супортивна онкологија је област онкологије која има за циљ да подржи болесника и породицу и да им помогне да се суоче са дијагнозом, симптомима малигне болести, нежељеним дејствима њеног лечења и психолошким, социјалним и духовним тегобама које су пратилац малигне болести.[5]
- Палијативно збрињавање
Термин палијативно збрињавање означава лек или меру која отклања или ублажава спољашње знаке и симптоме болести, али не и њихов узрок.[2] Када се комбинује са лечењем тумора, палијативно збрињавање поправља контролу симптома, побољшава квалитет живота болесника, повећава задовољство здравственом услугом, а постоје докази да продужава и живот.[6]
Општа разматрања[уреди | уреди извор]
Лечење онколошких болести је једна од најзахтевнији области медицине како за лекаре тако и за оболеле и њихове породице.[7] Осим онколошких лекова и процедура, за успешност терапије, продужење живота и бригу о квалитету живота оболелих потребно је много више – интегративни приступ нези и терапији који укључује сарадњу здравствених радника различитих профила: лекара онколога, психолога, медицинских сестара, али и фармацеута, као најдоступнијег здравственог професионалца.[3]
Компоненте супортивне онколошке терапије и палијативне неге које се по први пут примењују у САД-у од 70-тих година 20. века, а у Србији од 1995. године, када је и основали одељење при Институту за онкологију и радиологију Клиничког центра Србије заснована је а савременом онколошком лечењу које обухвата две компоненте:[8]
- Лечење тумора (антинеопластично лечење)
- Подршку болеснику и породици (супортивна онкологија) да се носе са малигном болешћу.[2]
Након што се постави дијагноза малигне болести што пре треба помоћи болеснику да разуме своју болест, сагледа тежину и могућности савременог лечења и дефинисати и реалне циљеве лечења: да ли је циљ излечење или живот са хроничном малигном болешћу.
Бројне студије насталетоком вишедеценисјког праћења резултата супортивне онкологије имају званичне доказе да такав приступ онколошком болеснику не само да олакшава живот веч продужава и период преживљавања болесника.[2]
Задаци[уреди | уреди извор]
Имајужи у виду да савремена онкологија налаже не само борбу против тумора већ и очување квалитета живота болесника, задаци супортивна онкологија су, да:[9][10]
- Подржи болесника и породицу и помогне им да се суоче са дијагнозом, симптомима малигне болести, нежељеним дејствима њеног лечења и психолошким, социјалним и духовним тегобама које прате малигну болест.
- У тренутку када се постави дијагноза малигне болести помогне болеснику да разуме своју болест, сагледа тежину и могућности лечења.
- Да дефинише реалне циљеве лечења: да ли је циљ излечење или живот са хроничном малигном болешћу.
- У фази активног лечења супоративном терапијом спречи и отклони нежељена дејства антитуморских приступа.
- Када лечење тумора није могуће или је исцрпљено, очува квалитет живота и оствари контролу симптома болести како би се болеснику и породици омогућио пристојан живот до самог краја.
- Посебна подршка током жалости у случају смртног исхода онколошког болесника.
- Посебна подршка пацијентима који су успешно завршили лечење како би им супортивна онкологија пружила подршку да наставе свој нормалан живот.[2]
Циљеви супоративне терапије[уреди | уреди извор]
Супортивна терапија представља још једну димензију начина лечења малигних болести. Циљеви супортивне терапије су да:[4]
- олакша онколошком болеснику третман лијечења
- смањи и уклони бол,
- омогући контролу нежељених дејстава лекова (мучнина и повраћање, неутропенија…)
- побољша опште стање болесника,
- смањи осећај умора.[2]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ „Суппортиве Онцологy | СциенцеДирецт”. www.сциенцедирецт.цом. Приступљено 2021-02-01.
- ^ а б в г д ђ Левy, M. Х.; Росен, С. M.; Оттерy, Ф. D.; Херманн, Ј. (1992). „Суппортиве царе ин онцологy”. Цуррент Проблемс ин Цанцер. 16 (6): 329—418. ИССН 0147-0272. ПМИД 1282450.
- ^ а б Грегурек Р. Психосоцијални аспекти онколошких болести. У: Грегурек Р, Браш M. Психоонкологија. Осијек: Графика, 2008:45-50.
- ^ а б Wорлд Хеалтх Органисатион. (2002) Паллиативе царе. На :www.wхо.инт Приступљено: 23.6.2019.
- ^ Кидман, Антонy D.; Еделман, Сарах (Јануарy 1, 1997). „Девелопментс ин Псyцхо-Онцологy анд Цогнитиве Бехавиор Тхерапy ин Цанцер.”. Јоурнал оф Цогнитиве Псyцхотхерапy. 11 (1): 45—62. дои:10.1891/0889-8391.11.1.45. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|дате=(помоћ) - ^ Бригден, M. L. (2001). „Хематологиц анд онцологиц емергенциес. Доинг тхе мост гоод ин тхе леаст тиме.”. Постград Мед. 109 (3): 143—63. ПМИД 11265352. дои:10.3810/пгм.2001.03.880..
- ^ „Суппортиве Онцологy”. www.уцхицагомедицине.орг (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-01.
- ^ „Суппортиве Онцологy Фреqуентлy Аскед Qуестионс”. блогс (на језику: енглески). 2018-02-06. Приступљено 2021-02-01.
- ^ „Суппортиве Онцологy: Принциплес анд Працтице оф Суппортиве Онцологy”. ЈАМА (на језику: енглески). 280 (10): 938—939. 1998-09-09. ИССН 0098-7484. дои:10.1001/јама.280.10.938-ЈБК0909-6-1.
- ^ Уредба о Националном програму за палијативно збрињавање деце у Републици Србији. Сл. Гласник РС 22/2016.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
