Пређи на садржај

Сwифт

С Википедије, слободне енциклопедије
Лого СWИФТ.

SWIFT (Society for Worldwide Interbank Financial Telecommunication) – Удружење за међународне, међубанкарске финансијске телекомуникације, је међународна банкарска мрежа и софтвер за размену порука, који данас употребљава више од 10.500 финансијских институција, из 215 земаља. SWIFT омогућава размену стандаризованих порука код међународних финансијских институција, а саме поруке се односе на плаћања, трговину, хартије од вредности и остало. Седиште SWIFT-а је у Белгији.[1]

Историја

[уреди | уреди извор]

SWIFT је 1973. године основало 239 банака из 15 земаља са циљем креирања заједничке светске мреже за обраду података и комуникацију уз проналажење заједничког језика за интернационалне финансијске трансакције.[2]

Концепција и функционисање

[уреди | уреди извор]

Концепција SWIFT мреже се састоји од различитих системских целина, односно технолошких нивоа мреже, чија хијерархија условљава хардвер, софтвер, комуникациону структуру мрезе и међусобне контроле релације и везе. Свака од појединих систематских целина спроводи одређени део функција.

SWIFT поруке

[уреди | уреди извор]

SWIFT поруке су структуралне поруке типски разврстане. За сваки тип поруке одређена поља су различито дефинисана. По правилу, СWИФТ порука се састоји од пет блокова, сваки блок има своје име:

  1. Основно заглавље
  2. Апликативно заглавље
  3. Заглавље корисника
  4. Текст поруке
  5. Крај поруке

Прва три блока чине заглавље поруке. Свака порука мора имати блок основног заглавља, док је писање осталих блокова опционално.

SCP (System Control Processor) се налази на средишту SWIFT система. У оквиру ове мреже постоје два SCP-а у Америци и два у Холандији, али увек је активан само један од њих. Задатак му је да контролише све приступе систему и обавља мониторинг целе мреже, њених сервиса, дистрибуцију новог софтвера, контролу поновљеног успостављања везе и стања после прекида у мрежи и сл.

SP (Slice Processor) представља део SWIFT система који комуницира са корисничким логичким терминалом (ЛТ). Задатак му је да усмерава поруке између појединих корисника SWIFT-а, преко регионалних процесора, да чува копије свих емитованих порука, итд.

RP (Regional Processor) логички представља улазну и излазну тачку из СWИФТ система. Сваку унету и емитовану поруку проверава регионални процесор, пре него што настави даље.

САП су мрежни конекциони чворови који подржавају портове кроз које омогућавају корисницима физички приступ SWIFT мрежи.

Стандарди

[уреди | уреди извор]

SWIFT стандарди[3] су стриктно дефинисана правила и формати попуњавања поља у оквиру стандардизованих SWIFT порука, односно описи одговарајућих процедура које се морају до детаља спровести да би се омогућило нормално функционисање SWIFT система и размена порука у оквиру мреже. Поштовањем стандард порука могуће је креирати, меморисати и емитовати поруке уз одговарајућу валидацију и ауторизацију. Ти стандарди су:

Размена SWIFT порука је подведена под строга правила стандарда (међународно признатих стандарда), а структура порука је у корелацији са врстом и типом банкарског интрумента, који се у суштини мапира. Стандарди над порукама значе јединствена правила интерпретације порука, односно све чланице SWIFT мреже на исти начин тумаче садржај порука које размењују са циљем извршавања плаћања/наплата у пословима са иностранством.

Стандардизована SWIFT технологија рада, има за крајњи циљ већу ефикасност управљања средствима. У свом развоју SWIFT се ограничио на трансфер средстава између банака, што је само по себи изузетно значајно за ефикаснији развој банке. Унифицираност језика комуникације и поступака односи се на успостављање СWИФТ стандарда за комуницирање и утврђивање категорија порука за банкарске финанскијске трансакције. СWИФТ стандарди за комуницирање се односе на:

  • Приоритетне кодове:
    • 00- системске поруке
    • 01- хитне поруке, уз обавештење уколико се не испоручи за 15 минута
    • 02- нормални приоритет поруке
    • 03- нормални приоритет, са обавештењем о испоруци
  • банкарске кодове- додељују се свакој банци. Има 4 појединачна кода: банка, држава, место и назив филијале
  • валутне кодове- усаглешени су са међународном организацијом за стандард (два прва слова означавају државу, треће слово назив валуте)
  • текстуалне кодове- припремају се унапред или се припремају од стране СWИФТ-а

Принцип размене поруке на SWIFT мрежи и логика конекције доводе у везу банку пошиљаоца и банке примаоца, све банке су у ланцу плаћања, које се наводе у структури поруке/налога које су обавезне да би се плаћање реализовало.

Језгро система

[уреди | уреди извор]

Језгро SWIFT-овог система порука је Финнанциал Апплицатион Сервице или ФИН Сервице. ФИН је СWИФТ апликација у оквиру које се све корисник ка кориснику поруке обрађују, односно ФИН Сервице је средство помоћу којег се корисник ка кориснику поруке шаљу и примају путем СWИФТ мреже. ФИН је сигуран, поуздан, еластичан стуктуиран систем порука са контролисаним приступом. Функционише преко X.25 протокола.

Платформа за размену порука

[уреди | уреди извор]

SWIFTNet је усавршена ИП платформа за размену порука која укључује низ производа и сервиса који омугућавају сигурну и поуздану комуникацију поверљим финансијским информацијама и пословним подацима. То је нова технологија која задовољава кључне захтеве за интерактивним порукама, филе трансфером и претраживањем података у безбедној средини. Омогућава финансијским институцијама приступ у оквиру једне апликације, тј целоукупном финанскијском свету.

Систем порука је омогућен путем „Secure IP Network“, односно сигурне мреже засноване на Интернет Протоколу. То је сигурна и изузетно поуздана мрежа са усавршеним механизмом за поправљање. Постоји висе ИП мрежних партнера, сваки са стандардним ИП услугама. Финансијске институције су у могућности да се конектују путем једног или више мрежних партнера, који снадбевају и инсталирају потребну опрему.

Сервиси за размену порука SWIFTNet-а

[уреди | уреди извор]

Три комплементарна сервиса за размену порука садржана у оквиру СWИФТНет-а испуњавају све захтеве данашњих финансијских институција у домену сигурности, поузданости, доступности и приступачности, а ти захтеви су:

  • интерактивни сторе-анд-форwард систем размене порука
  • филе трансфер
  • сигурне броwсинг способности

Системи заштите

[уреди | уреди извор]

Систем заштите се заснивана комбинацији хардверских и софтверских решења. Стандардна процедура подразумева да кад се једна банка укључи у систем, добија хардверски уређај који представља комуникациони контролер са комплетним системом са криптозаштитом. Уз овај уређај иде и смарт картица која служи за идентификацију, а може да се користи само на том уређују. Сваког јутра, на почетку радног дана, оператер покреће процес размене кључева, који се користе само тог дана. Сигурност је обезбеђена на комуникационим каналима, криптографским механизмима, и остварује се кроз више нивоа криптографије. Размена кључева је обавезна за све размене финансијских порука, али на исти начин размену одређених категорија порука не обавезује размена кључева. Процес размене кључева је подведен под технологију размене кључева (Б.К.Е и механизам/ РСА АЛГОРИТАМ), али банкарски пословни однос између два банке које размењују финансијске поруке, дефинисан је у смислу давања инструкција за извршење дознаке, врстом модела исте, при чему је та размена подведена под строге оквире стандарда о размени финансијских порука.

SWIFT корисници

[уреди | уреди извор]

Постоје три врсте SWIFT корисника које се разликују:

  • чланови, односно акционари- то су кфалификоване организације које поседују власништво над акцијама SWIFT-а, укључујући банке, овлашћене брокере- дилере хартијама од вредности и инвестиционе институције
  • подчланови- то су организације које су више од 50% у директном или 100% индиректном власништву члана (акционара) и које испуњавају критеријуме дефинисане статуом SWIFT-а. Подчлан мора бити под потпуном контролом члана.
  • учесници[4]- учесницима је дозвољено да користе специфиерс сервице компаније, уколико испуњавају критеријуме која су дефинисана од генералне скупштине, тј борда директора. То су следеће институције:
    • брокери и дилери хартијама од вредности и сродним финансијским инструментима
    • централне депозитарне и цлеаринг институције
    • фонд администратор
    • инвестиционе институције
    • брокери тржишта новца
    • финансијске институције кој немају у власништу акције SWIFT-а
    • учесници система плаћања
    • берзе за хартије од вредности и друге релеватне финансијске инструменте
    • регистар и трансфер агенти
    • берзе
    • издаваоци путничких чекова

Предности

[уреди | уреди извор]

Предности су широка распрострањеност, што је довело до тога да је велики број учесника условило да SWIFT добије примат над осталим телекомуникационим средствима, тако да су дошле до изражаја многобројне предности коришћења SWIFT-а.

Са аспекта трошковне ефикасности предности су:

  • SWIFT омогућава јединствен приступ разним финансијским институцијама и системима
  • временски рок пријема- кружење порука је максимално скраћен
  • Платформа за креирање порука се може вишеструко употребљавати
  • широка скала услуга по приступачним ценама
  • стандарди који се користе подржавају аутоматизацију и брзу обраду порука
  • смањени трошкови преноса порука у односу на телекс и пошту
  • побољшан цасх манагемент, јер информације које се добијају су ажурне, што омогућава боље искоришћење средстава

Могућности које нуди корисницима

[уреди | уреди извор]
  • потпуну аутоматизацију платних процеса, применом стандардног језика комуникације
  • смањење ризика код плаћања, повећање предности и трајности поруке између примаоца и пошиљаоца
  • промптни пренос поруке
  • повезаност са банкама широм света
  • аутоматске системе размене шифара и одговарајућих кључева
  • ефикасније управљање средствима
  • аутоматску обраду података и дневно поравњање прометних трансакција и дневну контролу стања

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Сwифт Цомпанy Информатион”. Архивирано из оригинала 22. 12. 2008. г. Приступљено 14. 05. 2015. 
  2. ^ „Историја СWИФТ-а”. Архивирано из оригинала 03. 05. 2015. г. Приступљено 14. 05. 2015. 
  3. ^ „Стандарди”. Архивирано из оригинала 06. 05. 2015. г. Приступљено 14. 05. 2015. 
  4. ^ „Учесници”. Архивирано из оригинала 03. 05. 2015. г. Приступљено 14. 05. 2015. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]