Сингапур

Из Википедије, слободне енциклопедије
Република Сингапур
Republik Singapura
新加坡共和国
Republic of Singapore
சிங்கப்பூர குடியரசு
Flag of Singapore.svg
Coat of arms of Singapore (blazon).svg

Крилатица:
Majulah Singapura
(Напред Сингапуре)

Химна:
Majulah Singapura
{{{alt}}}
Главни град Сингапур ¹
Службени језик малајски, кинески, енглески и тамилски
Владавина
Председник Тони Тан Кенг Јам
Председник Владе Ли Сјенлунг
Историја
Независност Од Малезије
9. августа 1965.
Географија
Површина
 — укупно 718.3 km2(189)
 — вода (%) 1.444
Становништво
 — 2013. 5.399.200 [1]
(Сингапурски држављани: 3.257.000)
 — густина 7.315/km2
Економија
Валута Сингапурски долар
 — стоти део валуте ‍SGD‍
Остале информације
Временска зона UTC +8
Интернет домен ‍.sg‍
Позивни број +65

¹ Сигнапур је град-држава

Сингапур, званично Република Сингапур (енгл. Republic of Singapore; манд. 新加坡; там. சிங்கப்பூர் குடியரசு), је острвска град-држава у југоисточној Азији[2] на југу Малајског полуострва (на врху полуострва Малаке). Налази се на 137 km северно од екватора, јужно од Малежанске државе Џохор и северно од Индонезије. Са својих 710 km², то је једна од неколико преосталих градова-држава на свету и најмања држава у Југоисточној Азији, такође га ради његовог стратешки важног положаја зову „Азијски Гибралтар“, Сингапуре значи лављи град.

Британска источноиндијска компанија је основала трговачку постају на острву 1819. године. Главно насеље до тог момента је било Малајско рибарско село на ушћу сингапурске реке. Неколико стотина урођеника из племена Оранг Лаут су такође живели и дуж обале, река и на мањим острвима. Британци су користили Сингапур као стратешку постају дуж пута зачина. Он је постао један од најважнијих комерцијалних и војних центара Британске Империје. Када су га окупирали Јапанци током Другог светског рата, Винстон Черчил је то назвао „Највећим поразом Британије“. Сингапур се вратио под Британску управу 1945. године. 1963. ујединио се са Малајском Федерацијом, Сабахом и Сараваком да би формирао Малезију. Мање од две године касније влада на челу са Ли Куан Јуом прогласила је независност, одвојио се од федерације и постао независна република 9. августа 1965. године. Сингапур је постао члан Уједињених нација 21. септембра исте године.

Етимологија[уреди]

Име „Сингапура“ потиче од Санскритског „синга“ ("лав") и „пура“ ("град").[3] Према Малајским Аналима, ово име је острву дао Суматрански принц из 14. века Санг Нила Утама, који је, након што се искрцао на острво због олује, приметио чудну звер на обали. Његов главни помоћник је погрешно идентификовао као „синга“ или лав.[4] Међутим, најновија истраживања Сингапура показују да лавови никада нису живели тамо (чак ни азијски лав), а звер коју је видео Санг Нила Утама је вероватно био тигар, највероватније Малајски тигар.[5][6]

Историја[уреди]

Прве насеобине[уреди]

Први записи о насеобини у Сингапуру су из 2. века нове ере.[7] острво је било испостава Суматранске Шривиђаја империје и у почетку је имало Јаванско име „Темасек“ (морски град). Темасек (Тумасек) је брзо постао значајно трговачко насеље, али је пропадао током касног 14. века. Мало је остатака старог Темасека у Сингапуру али су археолози пронашли остатке тог и других насеобина. Између 16. и раног 19. века, острво Сингапур је било део Јохорског Султаната. Током Малајско-Португалског рата 1613, насеље је запалила Португалска војска.[8] Португалци су након тога контролисали насеље у том веку а Холанђани у 17. али већим делом тог времена острвску популацију су чинили углавном рибари.

Град је основан 1160. године и постао важан трговачки центар југоисточне Азије, али га је 1377. године разрушила војска јаванске државе Мадјапахит. Након тога је служио искључиво као уточиште пиратима.

Колонијална управа[уреди]

Статуа Томаса Стамфорд Рефлса од Томаса Вулнера, подигнута је на месту где се први пут искрцао у Сингапуру. Он је признат као оснивач модерног Сингапура

29. јануара 1819, Сер Томас Стамфорд Рефлс искрцао се на главно острво. Уочивши његов стратешки географски потенцијал за трговачку постају у Југоисточној Азији, Рефлс је потписао споразум са султаном Хусеином Шахом од Јохора а у име Британске источноиндијске компаније да развија Сингапур као Британску трговачку постају и насеље, што је обележило почетак модерног доба острва. Рефлсов заменик Вилијам Фаркуар је надзирао период раста и етничке миграције, која је углавном била подстакнута имиграционом политиком без рестрикција. Канцеларија Британске Индије је управљала острвом од 1858, али је Сингапур постао Британска прекоморска територија 1867. године, одговоран директно Круни. До 1869. године 100.000 становника је живело на острву.[9]

Рано планирање града се одвијало углавном по принципу „подијели па владај“ где су различите етничке групе насељаване у различитим крајевима јужног дела острва. Сингапурска река је већим делом била комерцијална област у којој су доминирали трговци и банкари из различитих етничких групација са углавном кинеским и индијским најамницима који су утоваривали и истоваривали робу из бродова. Малајци, пореклом локални Оранг Лаути који су углавном радили као рибари, и арапски трговци и учењаци су се углавном могли наћи у јого-источном делу ушћа реке, где се данас налази крај града који се зове Кампонг Глам. Европски насељеници, којих је тада било мало, настанили су се око тврђаве Канинг Хил и даље узводно уз Сингапурску реку. Као и Европљани, и индијски мигранти такође су се населили више у унутрашњости, где се и данас налази Мала Индија. Веома мало се зна о руралним приватним насељима из тог времена (званих „кампонг"), осим да су вршена велика исељавања становника из тих насеља које је вршила Сингапурска влада након стицања независности крајем 1960-их.

Други светски рат[уреди]

Победничке Јапанске трупе марширају кроз Сингапур након капитулације Британаца у бици за Сингапур

Током Другог светског рата Царска Јапанска Армија окупирала је Малају, што је довело до битке за Сингапур. Лоше припремљени Британци су били поражени након шест дана, и предали су наводно неосвојиву тврђаву Генералу Томојуки Јамашити 15. фебруара 1942. Предају је Британски премијер Сер Винстон Черчил описао као „најгору катастрофу и највећу капитулацију у Британској историји“.[10] Јапанци су преименовали Сингапур у "Шонанто (Shōnantō)" (昭南島?), изведено од Јапанске реченице "Shōwa no jidai ni eta minami no shima" ("和の時代に得た"?) или „острво на југу освојено у доба Шове (Shōwa)", и Јапанци су га држали под окупацијом све док га Британци нису повратили 12. септембра 1945, месец дана након Јапанске предаје.[11]

Име Шонанто је у то време било романизовано као "Syonan-to" или "Syonan", што значи „Светлост Југа“.

Независност[уреди]

Центар града, грађанска и пословна четврт Сингапура.

Сингапур је 1959. постао држава са самоуправом у оквиру Британске Империје са Јусуф ибн Ишаком као првим „Yang di-Pertuan Negara“ (у буквалном преводу „Неко ко је изванредан господар државе“) и Ли Куан Јуом као првим премијером. Једнострано је прогласио независност од Британије у августу 1963, пре него што се прикључио Малезијској Федерацији у септембру заједно са Малајом, Сабахом и Сараваком чему је претходио Сингапурски референдум о уједињењу из 1962. године. Сингапур је напустио федерацију две године касније након усијаног идеолошког конфликта између државне ПАП владе и федералне владе из Куала Лумпура. Сингапур је званично добио независност 9. августа 1965.[12] Јусуф ибн Ишак се заклео као први председник Сингапура а Ли Куан Ју је остао премијер.

Покушавајући да буду довољни сами себи, млада нација се суочила са многим проблемима као што су масовна незапосленост, недостатак стамбеног простора, и оскудица у земљишту и природним ресурсима. Током Ли Куан Јуовог мандата на премијерском месту од 1959. до 1990, његова администрација се бавила решавања проблема опште незапослености, повећањем животног стандарда, и спровођењем јавног стамбеног програма широких размера. У том периоду су развијени темељи економске инфраструктуре, зауздана опасност од расних тензија, и креиран независни национални одбрамбени систем заснован на обавезном служењу војног рока за мушкарце.

Године 1990. Го Чок Тонг је наследио Лија на премијерском месту. Током свог службовања, земља се суочила са Азијском финансијском кризом из 1997. године, са епидемијом САРС-а 2003, и терористичким претњама од стране Џема Исламије након напада 11. септембра 2001. 2004. Ли Сјенлунг, најстарији син Ли Куан Јуа, постао је трећи премијер.[13] Међу његовим најзапаженијим одлукама је план да се отворе казина да би се привукло више страних туриста.

Географија[уреди]

Положај[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Геологија и рељеф[уреди]

Мапа Сингапура
Поподневни пљускови су честе појаве у Сингапуру, који има тропску климу

Територију државе Сингапур чине 63 острва, укључујући и главно острво Сингапур. Постоје две направљене конекције са Јохором у Малезији — насип Јохор-Сингапур на северу, и мост Малезија-Сингапур на западу. Острва Јуронг, Пулау Теконг, Пулау Убин и Сентоса су највећа од многих мањих острва. Највиша природна тачка у Сингапуру је Букит Тима брдо са својих 166 метара.

Јужни део Сингапура, у околини ушћа Сингапурске реке и дела који је данас пословни центар града, је некада био једина насељена урбана средина, док је остатак острва био или неразвијена тропска кишна шума или је коришћен за пољопривреду. Од 1960-их година, влада је изградила нова насељена места у приградским областима, што је произвело потпуно изграђени урбани пејзаж. Руководство за Урбани Развој је основано 1. априла 1974. године, које је одговорно за урбано планирање.

Сингапур има више пројеката рекултивације коришћењем земље из сопствених брда, са дна мора, и из суседних држава, као и насипањем отпада. Као резултат, површина Сингапура се повећала са 581,5 km² 1960-их на 704 km² данас, а могла би се повећати за још 100 km² до 2030. године.[14] Овај пројекат је у неким случајевима резултовао спајањем мањих острва путем рекултивације да би се формирала већа, функционалнија острва, као што је случај са Јуронг острвом.

Клима[уреди]

Према систему Копенове класификације климе, Сингапур има тропску климу без разлике у сезонама. Његову климу карактерише истоветна температура и притисак, висока влажност ваздуха, и обилне кише. Температура се креће од 22 °C до 34 °C. у просеку релативна влажност је око 90 процената изјутра и 60 процената после подне. Током дужих пљускова, релативна влажност често достиже и 100 процената.[15] Највиша и најнижа забележена температура су 18,5 °C и 37,8 °C. Највећа забележена брзина ветра била је 150 км/ч 26. маја 2007. године. Јун и Јул су најтоплији месеци, док новембар и децембар чине влажнију монсунску сезону. Од августа до октобра често је измаглица, понекад и довољно велика да изазове здравствено упозорење јавности, која настаје због шумских пожара у суседној Индонезији. Сингапур не примењује летње рачунање времена. Дужина дана је готово идентична током целе године због тога што се налази близу екватора (137 km северно од екватора).

Око 23 процената Сингапурске површине сачињавају шуме и природни резервати.[16] Урбанизација је елиминисала многе области под кишним шумама, при чему је једина преостала кишна шума Букит Тима природни резерват. Разноврсни паркови, као што је Сингапурска Ботаничка Башта, вештачки се одржавају.

Клима (Сингапур)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Средњи максимум, °C (°F) 29,9
(85,8)
31,0
(87,8)
31,4
(88,5)
31,7
(89,1)
31,6
(88,9)
31,2
(88,2)
30,8
(87,4)
30,8
(87,4)
30,7
(87,3)
31,1
(88)
30,5
(86,9)
29,6
(85,3)
31
(88)
Средњи минимум, °C (°F) 23
(73)
24
(75)
24
(75)
24
(75)
25
(77)
25
(77)
25
(77)
24
(75)
24
(75)
24
(75)
24
(75)
23
(73)
24
(75)
Количина падавина, mm (in) 239
(94,1)
173
(68,1)
187
(73,6)
183
(72)
172
(67,7)
168
(66,1)
159
(62,6)
180
(70,9)
172
(67,7)
201
(79,1)
253
(99,6)
281
(110,6)
2,368
(932,3)
[тражи се извор]

Политика[уреди]

Спорови[уреди]

Сингапур има више дуготрајних спорова са Малезијом око разних питања:

  • испорука воде у Сингапур
  • међудржавне поморске границе
  • ваздушне путање између међународног Сингапур Чанги аеродрома и куала лумпурског Међународног аеродрома

Привреда[уреди]

Сингапур има високо развијену привреду, која се историјски посматрано базирана на бесцаринској трговини. Поред Хонгконга, Јужне Кореје и Тајвана, Сингапур је један од Четири Азијска Тигра. Привреда се зависи од извоза прерађених увозних производа. Производња је чинила 26 процената Сингапурског БДП 2005. године.[17] Производња је прилично разнолика и чине је електронска индустрија, прерада нафте, хемијска индустрија, машинска индустрија и биохемијска производња. 2006. године Сингапур је производио око 10 процената светске производњне електронских подложака за електронска кола.[18] Сингапур је и најпрометнија лука на свету по питању утоварене тонаже[19], и четврта је највећа девизна берза на свету после Лондона, Њујорка и Токија.[20]

Сингапур је оцењен као као најпријатељскија за пословање привреда на свету,[21][22] у којој ради на хиљаде страних радника из средње класе у мултинационалним корпорацијама. Град-држава такође запошљава и десетине хиљада припадника радничке класе из иностранства.

Сингапурска лука са острвом Сентоса у позадини.

Као последица глобалне рецесије и пад у технолошком сектору, БДП се смањио за 2.2 процената 2001. године. Комитет за Економско Преиспитивање је основан у децембру 2001. и препоручио је промену економске политике са циљем освежавања привреде. Сингапур се од тада опоравио од рецесије, већим делом због побољшања светске привреде, док је сама Сингапурска привреда порасла за 8.3 процената у 2004., 6.4 процената у 2005.[23] и 7.9 процената у 2006. години.[24] У првој половини 2007. економски раст је износио 7.6 процената. Процена је да ће раст за целу годину изноисити између 7 и 8 процената, што је више од првобитно процењених 5 до 7 процената.[25] 19. августа 2007. године Премијер Ли Хсиен Лунг је на скупу поводом Националног Дана најавио да се очекује да ће Сингапурска привреда расти по стопи од најмање 4 до 6 процената годишње наредних 5 до 10 година.

БДП по становнику 2006. године је износио 29.474 US$[26] Од септембра 2007. стопа незапослености је 1.7 процената, што је најниже током задње деценије, чеме се вратила на ниво од пре Азијске кризе.[27] Запосленост је наставила снажно да расте с обзиром да је привреда одржала брзо ширење. У прва три тромесечја 2007. 171.500 нових послова је створено, наспрам 176.000 током целе 2006. године.[27] За целу 2007. годину Сингапурска привреда је остварила раст 7.5 процената и привукла 16 милијарди S$ у инвестицијама у производњи, генеришући 3 милијарде S$ у укупној пословној потрошњи у услужном сектору.[28] Влада очекује да Сингапурска привреда настави раст за 4.5 до 6.5 процената у 2008. години.[28]

Орчард Роуд декорисан за Божић 2005. године.

Сингапур је увео Таксу за Робу и Услуге (Goods and Services Tax - GST) са почетном стопом од 3 процената 1. априла 1994., што је значајно увећало државне приходе за 1.6 милијарди S$ и стабилизовало финансирање државе.[29] Такса је повећана на 4 процената 2003., на 5 процената 2004. и на 7 процената 1. јула 2007. године.[30]

Сингапур је и популарна дестинација за туристе, што чини туризам једном од његових највећих индустрија. Око 9.7 милиона туриста посетило је град 2006. године.[31] Орчард Роуд трговачка област је једна од најпознатијих и популарни је магнет за туристе. Да би привукли још туриста влада је одлучила да легализује коцкање и одобрила је изградњу два казина 2005. године, једног у Марина Саут и другог на Сентоси.[32] Да би се такмичили са регионалним ривалским градовима попут Хонгконга, Токија и Шангаја, влада је најавила да ће градска област бити претворена у узбудљивије место осветљавањем стамбених и пословних зграда.[33] Кулинарство је такође пуно промовисано као атракција за туристе, и Сингапурски Фестивал Хране се одржава сваке године у Јулу да би прославио Сингапурски кухињу.

Сингапур се брзо позиционира и као центар медицинског туризма. Око 200.000 странаца тражи здравствену помоћ сваке године, а Сингапурски здравствени центри желе да услуже милион страних пацијената годишње до 2012 и остваре приход од 3 милијарде US$.[34] Влада очекује да би ова иницијатива могла да створи 13.000 нових радних места у оквиру здравственог сектора.

Споразуми о слободној трговини[уреди]

Сингапур има 14 билатералних и мултилатералних тргавинских споразума:[35]

Саобраћај[уреди]

Сингапур је мало острво са високом густином насељенсти, стога постоји потреба да се ограничи број возила у приватном власништву на путевима. Купци аутомобила морају да плате царину у висини од једне и по тржишне цене аутомобила и да се надмећу на аукцији за Сингапурску саобраћајну дозволу. Ова дозвола омогућује да се возило користи десет година. Само цена саобраћајне дозволе често прелази цену новог Поршеа Бокстер у САД. Цене аутомобила су генерално значајно више у Сингапуру у односу на остале земље Енглеског говорног подручја. Из тог разлога само 1 од 10 породица поседује аутомобил.[36]

ЕРП конзола на путу

Већина Сингапурских становника путује пешице, бициклом, аутобусом, таксијем и возом. Две компаније нуде услуге аутобуског превоза: СБС Транзит (енгл. SBS Transit) и СМРТ Корпорација (енгл. Singapore Mass Rapid Transit - SMRT Corporation). СМРТ такође управља и системом градских возова. Постоји и десетак такси компанија у Сингапуру које заједно имају 25.000 такси возила. Такси је популаран вид јавног превоза јер су вожње релативно јефтине у поређењу са другим развијеним земљама.[37]

Синагпур има путну инфраструктуру у дужини од 3356 km, рачунајући и 161 km ауто-путева.[тражи се извор од 12. 2013.] Сингапурски план за наплату загушења у саобраћају, који је уведен 1975. године, је први такав план на свету, и подразумева мере као што су строге власничке квоте за аутомобиле и побољшања у јавном превозу.[38][39] Унапређен је 1998. године и преименован у Електронска наплата путева (енгл. Electronic Road Pricing - ERP)у систем је уведена електронска наплата путарине, електронско препознавање возила и технологију видео надзора.

Сингапур је један од главних транспортних чворишта у Азији, због своје позиције која се налази на многим поморским и ваздушним рутама. Сингапурска лука којом управљају ПСА Интернешнал (енгл. PSA International и Џуронг Порт (енгл. Jurong Port била је друга у свету 2005. године по обрађеној бруто тонажи, са 1.15 милијарди бруто тона робе, или у транспортованим контејнерима, 23.2 милиона ТЕУ контејнера. Такође је била и друга у свету иза Шангајске луке по обрађеној тонажи робе, са 423 милиона тона робе. Уз то, лука је највећа светска међу-лука као и највећи светски центар за допуну бродова горивом.[40]

Сингапур је авио чвориште за Југоисточну Азију и међустаница за Кенгурску руту између Сиднеја и Лондона.[41] Постоји укупно осам аеродрома на острву а Сингапурски Чанги Аеродром је домаћин мрежи од 80 авио-компанија које повезују Сингапур са 200 градова и 68 земаља. Оцењен је као један од најбољих међународних аеродрома од стране међународних туристичких часописа, као и за најбољи аеродром 2006. године од стране Скајтрекса (енгл. Skytrax)[42] Национални авио-превозник је Сингапур ерлајнс.[43]

Бродови на океану са Сингапуром видљивим у позадини

Војска[уреди]

Сингапурска ратна морнарица.

Сингапурска војска је неоспорно технолошки најразвијенија у југоисточној азији.[44] Њу сачињавају армија, морнарица и ратно ваздухопловство. Она је гарант Сингапурске независности.[45] Национална стратегија одбране је у дипломатија и одвраћању.[46] Овај принцип се рефлектује на општу културу, и подразумева да су сви грађани у служби одбране.[47] Влада троши 4,9 % државног БДП-а на војску и један од четири долара државних издатака се троши на одбрану.[48]

У време стицања независности, Сингапур је имао два пешадијска пука којим су командовали Британски официри. Сматрало се да је ова војска сувише мала да би пружила ефикасну заштиту новој држави тако да је развој војске постао приоритет. Британија је повукла своју војску из Сингапура у октобру 1971, остављајући из себе само мале Британске, Аустралијске и Новозеландске снаге као симбол страног војног присуства. Последњи Британски војници су напустили Сингапур у марту 1976. Новозеландске трупе су последње отишле 1989.[49][50]

Сингапурска армија је иницијално успостављена уз помоћ Британије и Израела, државе која није призната од стране суседних исламских држава, Малезије, Индонезије и Брунеја.[51][52][53] Након стицања независности главни страх је био од инвазије од стране Малезије и/или Индонезије. Командири Израелских одбранбених снага су били задужени за креирање Сингапурске оружаних снага од нуле и Израелски инструктори су доведени да би обучавали Сингапурске војнике. Обука је обављана према стандарима Израелских одбрамбених снага и Сингапур је усвојио систем регрутације и резевних јединица заснованог на Израелском и Швајцарском моделу, који је још увек у употреби.[50] Данас, Сингапур и даље одржава јаке безбедносне везе са Израелом и један је од највећих купаца Израелског наоружања.[54] Ручни против оклопни систем МАТАДОР је један од примера скорашње сингапурско-израелске сарадње.

Сингапурска војска је развијена да одговори на широк спектар задатака, и у конвенционалном и у неконвенционалном ратовању. Одбрамбено-научна и технолошка агенција је одговорна за набавку ресурса за војску.[46] Географска ограничења Сингапура чине да Сингапурска војска мора да планира потпуно одбијање напада, јер не могу да се повуку и регрупишу. Мала популација је такође имала утицај на начин како је војска дизајнирана, са малим активним снагама и великим резервним саставом.[47]

Ф-15СГ Сингапурског ратног ваздухопловства.

Сингапур има систем регрутације који важи за све способне мушкарце од 18. године, са изузетком оних који имају кривични досије или могућност да докажу да би њихов губитак произвео велику потешкоћу њиховим породицама. Уз то, мушкарци који тек треба да заврше пред-универзитетско образовање или којима је додељена стипендија Комисије Јавних Служби могу да се одлуче да одложе своју регрутацију. Број жена у војси се повећава иако се од њих не очекује да обаве војну службу, од када је 1989. године омогућено да се запосле у војсци. Пре обуке за специфичан род војске, регрути пролазе кроз основну војну обуку барем 9 недеља.[55]

Због мале површине земљишта на главном острву, обука која подразумева активности као шти су бојево гађање и амфибијско искрцавање се обично обавља на мањим острвима, на којима је забрањен приступ цивилима. Са друге стране, вежбе великих размера се сматрају преопасним да би се обављале у том крају, и од 1975 се обављају у Тајвану[55] Обаука се такође обавља и у другим земљама. Војне вежбе се одржавају са страним војскама једном или два пута недељно.[47]

Обзиром на ограничења ваздушног и земаљског простора, Ваздушне снаге Републике Сингапур (енгл. RSAF) воде један број ваздухопловних база у Аустралији, Сједињеним Америчким Државамам и Француској. РСАФ-ова 130 ескадрила је базирана у бази Пирс у Западној Аустралији,[56] а 126 ескадрила је базирана у Океј војном ваздухопловном центру у Квинсленду.[57] РСАФ-ова 150 ескадрила је базирна у ваздухопловној бази у Казоуна југу Француске.[58][59] РСАФ такође поседује и неколико адреда у Сједињеним Америчким Државама, и то у Сан Дијегоу у Калифорнији, Марана у Аризони, Гранд Прери у Тексасу и Лук ваздухопловној бази у Аризони.[60][61]

Сингапурске оружане снаге су слале своје јединице да помогну у операцијама ван земље у областима као што је Ирак[62] и Авганистан,[63] и у војној и у цивилној улози. У региону помагале су у стабилизацији Источног Тимора и обезбеђивале су помоћ у Аћеу у Инонезији након земљотреса и цунамија 2004. године. Сингапурске оружане снаге су такође пружале помоћ током урагана Катрина.[64] Сингапор је чланица војне алијансе са Аустралијом, Малезијом, Новим Зеландом и Уједињеним Краљевством.[47]

Становништво[уреди]

Према званичној статистици, број становника у Сингапуру 2011. био је 5.18 милиона, од чега су 3.25 милиона (63%) Сингапурски држављани док су остали (37%) стални резиденти (који се зову „Сингапурски резиденти") и страни радници.[65] 23 % Сингапурских држављана је рођено ван Сингапура (натурализовани грађани). 2011. године је било преко пола милиона страних резидената у Сингапуру. Кинези чине 74,2 % Сингапурских резидената, Малајци 13,4 %, Индијци 9,2 %, док Евроазијци и остале групе чине 3,2 %. Пре 2010. године свака особа је могла да се региструје само као припадник једне расе, по правилу по очевом пореклу. Зато су особе из мешаних бракова сврставане по очевом пореклу у једну групу приликом пописа. Од 2010 становништво се може двојако изјаснити, тако што бирају по једну примарну и по једну секундарну расу.

2006. године стопа наталитета је била 10.1 на 1000 становника, што је веома низак ниво који се приписује политици контроле рађања, стопа смртности је такође једна од најнижих на свету са 4.3 на 1000 становника. Природни прираштај је био 4,4 % од чега је раст Сингапурских резидената био 1,8 %. Већи проценат раста настао је због имиграната, али и због повећања очекиваног трајања живота. Сингапур је друга најнасељенија независна држава на свету после Монака, нерачунајући Макау и Хонгконг који су специјални административни региони Народне Републике Кине. 1957. године Сингапурска популација је износила 1.45 милиона, а постојао је релативно висок природни прираштај. Свесна веома ограничених природних ресурса и мале територије, влада је увела политику контроле рађања крајем 1960-их. Крајем 1990-их популација је остарјела, а све мањи број људи је учествовао на тржишту рада и постојало је помањкање квалификоване радне снаге. У драматичној промени политике, Сингапурска влада је увела „беби бонус“ шему 2001. године (повећан је 2004.) која охрабрује парове да имају више деце.[66]

2006. године стопа укупног фертилитета је износила 1.26 деце по жени, што је трећа најнижа стопа на свету и далеко ниже од 2.10 колико је потребно за просту репродукцију.[67] 2006. године 38.317 беба је рођено у поређењу са око 37.600 2005. Овај број ипак није довољан да одржи раст становништва. Да би превазишли овај проблем, влада охрабрује странце да имигрирају у Сингапур. Овај велики број имиграната спречава смањење Сингапурске популације.[68]

Религија[уреди]

Религија у Сингапуру‍
религија проценат
Будисти
  
0 33 %
Хришћани
  
0 18 %
Атеисти
  
0 17 %
Муслимани
  
0 15 %
Таоисти
  
0 11 %
Хинду
  
0 5,1 %
Остали
  
0 0,9 %
Катедрала Светог Андреје

Сингапур је вишерелигијска држава. Према „Статистичком заводу Сингапура“, око 44 проценат становништва (не рачунајући значајан број посетиоца и привремених радника) практикује будизам и Таоизам. Око 18 процената, углавном Кинеза, Евроазијаца и Индијаца практикује хришћанство - шира класификација обухвата Католицизам, Протестантизам и остале. Муслимана има 15 процената, од чега Малајци чине већину са значајним бројем Индијских муслимана и Кинеских муслимана. Мањи број мањина практикује сикизам, хиндуизам, Бахаизам и остале, према попису из 2000. године.[69]

Поједине религијске праксе су забрањене у Сингапуру. Јеховиним сведоцима, на пример, је забрањено да дистрибуирају религијски материјал[70] и понекад их хапсе због свог пацифистичког одбијања да служе у Сингапурској војсци.[71]

Око 17 процената становништва није се религијски изјаснило.

Образовање[уреди]

Ученици на скупу у сали Сингапурске средње школе.

Енглески је први језик који половина деце учи до предшколског доба и главни је језик за школовање у основној школи, али се уче и матерњи језици. Многа деца похађају приватна обданишта све до основне школе која почиње када наврше шест година.

Енглески је језик едукације за математику и природне науке. За Кинеску заједницу, постоје специјалне школе које добијају додатна финансијска средства да би обуку вршили на мандаринском. Неке школе комбинују језичке предмете са математиком и природним наукама, користећи и Енглески и други језик.

Образовни програм одређује Министарство Образовања Сингапура а примењује се и у приватним и у јавним школама. Не постоји стриктна различитост између приватних и јавних школа. Степен аутономије по питању програма и школарине, висина државног финансирања и висина финансијског оптерећења студента се класификује на „државне“, „државно помогнуте“, „аутономне“, „независне“ и „приватно финансиране“.[72] Постоје и међународне школе које су обезбеђене за странце и за по неког локалног ученика уз дозволу министарства образовања.

Постоје четири државна универзитета у Сингапуру: Национални Сингапурски универзитет, Нанјанг Технички универзитет, Сингапурски Пословни универзитет у СИМ универитет. Разматра се отварање још универзитета, пошто влада жели да обезбеди више образовање за 30 процената сваке етничке групе.[73] Постоји такође и пет политехничких школа: Темасек политехничка, Сингапурска политехничка, Нџи Ан политехничка, Нанјанг политехничка и Републик политехничка. За разлику од сличних институција у многим земљама, Сингапурске политехничке школе издају само дипломе.

Образовни систем садржи необавезно обданиште које траје три године, а затим следи шестогодишње основно образовање које се завршава Завршним Испитом за Основну Школу (енгл. Primary School Leaving Examination - PSLE). Следи четири до пет година средњег образовања, што води до Н нивоа или Сингапурског цертификата општег образовања - О ниво (енгл. Singaporean GCE 'O' Level) испита којима се оцењује ниво знања ученика и одређује коју врсту вишег образовања могу да наставе.

Нижи колеџ као што је Тампинес Нижи Колеџ обезбеђују две или три године пред универзитетског образовања на путу ка универзитету. Политехничке школе нуде курсеве који воде до диплома, док тарцијарне установе нуде различите бечелор, мастер и докторске дипломе (степене) и друге високе дипломе.

Одбор за Економски Развој (енгл. Economic Development Board - EDB) активно је ангажовао стране школе на отварању кампуса у Сингапуру под програмом „Глобална Школа“ чиј је циљ да привуче 150000 страних студената до 2015. године.[74] ИНСЕАД, водећа пословна школа је отворила свој први кампус у иностранству у Сингапуру 2001., док ЕССЕЦ Пословна Школа, један век стара Париска пословна школа, обезбеђује курсеве специфичне за Азију. Пословна школа Универзитета у Чикагу такође овде има свој кампус. ТИШ Уметничка Школа (енгл. Tisch School of the Arts) је задња која је отворила свој огранак овде 2007. године. Ипак, ЕДБ није успео да привуче и задржи Варвик Универзитет (енгл. Warwick University) и Универзитет Новог Јужног Велса због, како су навели, недостатка академских слобода[75] и финансијске забринутости [76].

1999. године, Министарство Образовања започело је „Програм за обнову и побољшање постојећих школа“ чији је циљ да унапреди постојеће зграде, од којих су многе направљене пре више од 20 или 30 година, у више фаза по цени од 4.5 милијарди Сингапурских Долара (S$).[77] Овај програм успева да обезбеди боље школско окружење за ученике путем унапређења школских зграда према најновијим стандардима. У 2005-ој години оквир назван „Флексибилна Школска Инфраструктура“ (ФлекСИ) је коришћен за изградњу модуларних учионица које могу бити отворене за већа предавања, и које омогућују школском особљу да обликују распоред учионица тако да одговарају јединственим идентитетима и култури тих школа. У исто време, затворена спортска дворана ће бити обезбеђена свакој школи тако да школе могу да спроводе физичко васпитање и по лошем времену.[78]

Језици[уреди]

Језици који се говоре у Сингапуру‍
језик проценат
Мандарински
  
0 49,9 %
Енглески
  
0 32,3 %
Малајски
  
0 12,2 %
Тамилски
  
0 3,3 %
Јавни знак који је исписан на четири Сингапурска службена језика: Енглески, Мандарински, Тамилски и Малајски.

Национални језик Сингапура је Малајски из историјских разлога, и користи се у химни „Мајулах Сингапура“. Службени језици су енглески, малајски, мандарински и тамилски. Енглески је уведен као језик администрације још од проглашења независности. Јавна предузећа у сингапуру обављају своје послове на Енглеском, а званични документи која су написана на остала три званична језика морају се преводити на Енглески да би били прихваћени. Сингапурски устав и сви закони су написани на Енглеском, а уколико неко жели да се обрати у Сингапурским Судовима на неком другом званичном језику обавезан је преводилац за Енглески. Па ипак Енглески је матерњи језик за само једну трећину Сингапураца, отприлике трећина Сингапурских Кинеза, четвртина Сингапурских Малајаца и око половина Сингапурских Индијаца га користи као матерњи језик. Двадесет процената Сингапураца (сваки пети грађанин) не говори Енглески.

Енглески који се користи је базиран на британском енглеском, уз утицај америчког енглеског. Употреба енглеског је постала широко распрострањена у Сингапуру након што је уведен као први језик у образовном систему, енглески је уједно најраспрострањенији језик у сингапурској литератури. Деца у школама обавезно уче енглески и један од три остала службена језика. Јавни знаци и званичне публикације су на енглеском, али обично постоје и преведене верзије у осталим службеним језицима. Већина Сингапураца говори локалним хибридним обликом енглеског који се зове синглиш „сингапурски енглески“ (енгл. Singlish "Singapore English"), који има многе креолске карактеристике, мешајући вокабулар и граматику стандардног енглеског, Кинеских дијалеката, малајског и индијског језика. Други најчешћи језик у Сингапуру је мандарински, и преко седамдесет процената становништва га користи као други језик.

Здравство[уреди]

Сингапур има ефикасан здравствени систем, иако су издвајанја за здравство релативно ниска за развијену земљу.[79] Светска здравствена организација ранигира Сингапурски здравствени систем на 6 месту на свету у свом извештају о здрвству у свету.[80] Уопштено, Сингапур има најнижу стопу смртности код новорођенчади на свету задње две деценије. Очекивани животни век у Сингапуру је 79 година за мушкарце и 83 године за жене, што поставља земљу на 15 место на свету по очекиваном животном веку. Скоро сва популација има приступ напредним воденим и санитарним постројењима. Смртност од ХИВ-а је мања од 10 на 100.000 људи на годишњем нивоу. Гојазност код одраслих је испод 10%.[81]

Државни програм здравствене заштите је заснован на три принципа: Финансирање оних који нису способни да приуште здравствено осигурање, обавезно здравствена штедња која покрива 85% популације, и здрваствено осигурање које финансира држава.[79] Јавне болнице имају аутономију у управљачком одлучивању, и надмећу се за пацијенте. Субвенције постоје за људе са малим приходима.[82] 2008. године 31,9 % здравствене заштите је финансирала држава. То је чинило отприлике 3,5 % Сингапурског БДП-а.[83]

Ресурси[уреди]

Без природних слатководних река и језера, главни домаћи извор водоснабдевања у Сингапуру је кишница, која се сакупља у резервоарима или колекторима. Око половине сингапурске воде долази од кише сакупљене у тим резервоарима, док већина остале воде долази из Малезије. Две земље дуже времена воде спор око споразума који је потписан током колонијалног доба а односи се на коришћење воде.

Тренутно се гради још колектора, погона за рециклажу воде и фабрике за десалинизацију воде. Ова стратегија „четири славине“ има за циљ да смањи зависност од иностраног снабдевања и да повећа разноликост извора пијаће воде.

Сингапур има мрежу резервоара и колектора. До 2001. године постојало је 19 резервоара непречишћене воде, 9 постројења за прераду и 14 резервоара за складиштење пијаће воде који служе за подмирење домаћих потреба. Марина Бараж је брана која се гради око рукавца три Сингапурске реке, и која ће до 2009. године створити велики резервоар свеже воде.[84] Када се изгради, овај резервоар ће повећати капацитет прикупљања кишнице на две трећине површине државе.

Историјски посматрано, за половину потрошње воде Сингапур се увек ослањао на увоз из Малезије. Међутим, два споразума о води по којима је Сингапур био снабдеван истичу 2011. и 2061. године и две државе су у спору око цене воде. Без решења овог спора на видику, Сингапурска влада је одлучила да повећа потрошњу сопственим залихама.[85] Гради се или је предложена изградња још погона за рециклажу воде као и фабрика за десалинизацију да би се смањио увоз воде.[85]

Референце[уреди]

  1. Национална агенција за статистику [1]
  2. United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
  3. „Singapore”. bartleby.com. Приступљено 14. 4. 2006. 
  4. „Early History”. Ministry of Information, Communications and the Arts, Singapore. Приступљено 14. 4. 2006. 
  5. „Studying In Singapore”. Search Singapore Pte Ltd. Приступљено 14. 4. 2006. 
  6. „Sang Nila Utama” (PDF). 24hr Art. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 19. 8. 2006. Приступљено 14. 4. 2006. 
  7. „Country Studies”. Library of Congress. Приступљено 1. 5. 2007. 
  8. „Singapore - Precolonial Era”. U.S. Library of Congress. Приступљено 18. 6. 2006. 
  9. „Founding of Modern Singapore”. Ministry of Information, Communications and the Arts, Singapore. Приступљено 14. 4. 2006. 
  10. „BBC On This Day - 1942: Singapore forced to surrender”. BBC. Приступљено 1. 5. 2007. 
  11. Ron Taylor. „Fall of Malaya and Singapore”. Приступљено 10. 7. 2007. 
  12. „Road to Independence”. U.S. Library of Congress. Приступљено 14. 4. 2006. 
  13. „Country profile: Singapore”. BBC News. Приступљено 14. 4. 2006. 
  14. „Towards Environmental Sustainability, State of the Environment 2005 Report (PDF)”. Ministry of the Environment and Water Resources, Singapore. Приступљено 14. 4. 2006. 
  15. „Climate of Singapore”. National Environment Agency, Singapore. Приступљено 14. 4. 2006. 
  16. „Earthtrends country profile” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 1. 6. 2005. 
  17. „Gross Domestic Product by Industry” (PDF) (на језику: English). Singapore Department of Statistics. 2007. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 1. 8. 2007. Приступљено 13. 9. 2007. 
  18. „Xilinx Underscores Commitment To Asia Pacific Market At Official Opening Of New Regional Headquarters Building In Singapore” (саопштење за јавност). Xilinx. 14 Sep 2007. Приступљено 21. 11. 2007. 
  19. „2006 shipping figures”. Архивирано из оригинала на датум 11. 7. 2012. 
  20. „MAS Annual Report 2005/2006”. Monetary Authority of Singapore. 
  21. Wong Choon Mei (6. 9. 2006). „Singapore the most business-friendly economy in the world: World Bank”. Singapore News. Singapore: Channel NewsAsia. Приступљено 31. 1. 2008. »Singapore has been rated as the most business-friendly economy in the world. According to a World Bank-IFC report, Singapore beats previous winner New Zealand for the top spot in the 2005/2006 rankings while the United States came in third.« 
  22. „Singapore top paradise for business: World Bank”. Washington: AFP. 26. 9. 2007. Приступљено 31. 1. 2008. »SINGAPORE once again topped the World Bank's ranks for the best place in the world to do business, and Egypt is the leader in reforms to invite more business, the World Bank said on Tuesday. 'For the second year running, Singapore tops the aggregate rankings on the ease of doing business' in 2006 to 2007, the World Bank said in releasing its 'Doing Business 2008' report. www.Singaporeian.com« 
  23. „Performance of the Singapore Economy in 2005, Ministry of Trade and Industry” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 23. 8. 2006. Приступљено 14. 4. 2006. 
  24. Dominique Loh (31. 12. 2006). „Singapore's economy grows by 7.7 percent in 2006”. Channel NewsAsia. 
  25. „PM Lee calls on Singaporeans to make country a special home”. Приступљено 9. 8. 2007. 
  26. „Per Capita GDP at Current Market Prices”. Singapore Department of Statistics. 16. 2. 2006. 
  27. 27,0 27,1 Manpower Research and Statistics Department. „Employment Situation In Third Quarter 2007: Unemployment rate dropped to pre-Asian crisis level amid continued strong employment creation” (PDF). Singapore Ministry of Manpower. Приступљено 30. 12. 2007. 
  28. 28,0 28,1 Ramesh, S. „Singapore's economy grows 7,5 % in 2007: PM Lee”. Channel NewsAsia. 
  29. „FY 1996 Budget, Revenue And Tax Changes”. Приступљено 1. 5. 2006. 
  30. „GST rate to rise to 7 percent from July 1”. Приступљено 15. 2. 2007. 
  31. „Record Year As Tourism Exceeds 2006 Targets With S$12.4 Billion Tourism Receipts And 9.7 Million Visitor Arrivals”. Singapore Tourism Board. Приступљено 21. 4. 2007. 
  32. „Proposal to develop Integrated Resorts - Ministerial Statement by Prime Minister Lee Hsien Loong on 18 April 2005” (PDF) (саопштење за јавност). Ministry of Trade and Industry (Singapore). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 27. 11. 2007. 
  33. „URA News Releases: Let Bright Ideas Light Up Singapore”. Urban Renewal Authority. Приступљено 29. 12. 2007. 
  34. Dogra, Sapna. „Medical tourism boom takes Singapore by storm”. India: Express Healthcare Management. Приступљено 29. 12. 2007. 
  35. „Singapore Free Trade Agreements”. International Enterprise Singapore. Приступљено 23. 9. 2007. 
  36. Aquino, Kristine (17. 2. 2011). „BMW Costing $260,000 Means Cars Only for Rich in Singapore as Taxes Climb”. Bloomberg. Приступљено 2 July 2011. 
  37. „Taxi fares in S'pore”. LTA. 2010. Приступљено 2 July 2011. 
  38. Small & Verhoef (2007). стр. 148.
  39. Cervero (1998). стр. 169.
  40. „Singapore remains world's busiest port”. China View. Beijing. Xinhuanet. 12. 1. 2006. Приступљено 22. 4. 2010. 
  41. Marks, Kathy (30 November 2007). „Qantas celebrates 60 years of the 'Kangaroo Route'. The Independent. London. 
  42. „2006 Airport of the Year result”. World Airport Awards. Архивирано из оригинала на датум 31. 12. 2006. Приступљено 1. 6. 2006. 
  43. Yap, Jimmy (30. 1. 2004). „Turbulence ahead for Singapore flag carrier”. BrandRepublic. London: Haymarket Business Media. 
  44. Moss, Trefor (18. 1. 2010). „Buying an advantage”. Jane's Defence Review. London. 
  45. „SAF remains final guarantor of Singapore's independence”. Channel NewsAsia. Singapore. 1. 7. 2007. Приступљено 19. 2. 2011. 
  46. 46,0 46,1 „Resources – Speech by Minister for Manpower and Second Minister for Defence Dr Ng Eng Hen, at The International Defence Procurement Conference 2008 (18 February 08)” (саопштење за јавност). Ministry of Defence. 18. 2. 2008. Приступљено 19. 2. 2011. 
  47. 47,0 47,1 47,2 47,3 „Lunch Talk on "Defending Singapore: Strategies for a Small State" by Minister for Defence Teo Chee Hean” (саопштење за јавност). Ministry of Defence. 21. 4. 2005. Приступљено 19. 2. 2011. 
  48. „S'pore to boost expenditure, raise defence spending”. AsiaOne. 13. 10. 2011. Приступљено 13. 10. 2011. 
  49. „British withdrawal from Singapore” (саопштење за јавност). NLB. Приступљено 13. 10. 2011. 
  50. 50,0 50,1 Barzilai, Amnon. „A Deep, Dark, Secret Love Affair”. University of Wisconsin (originally published by Haaretz, July 2004). Приступљено 19. 2. 2011. 
  51. „Israel alarm at UN force members”. BBC. 18. 8. 2006. Приступљено 12. 10. 2011. 
  52. „Diplomatic and Foreign Relations of Israel”. Matt Rosenberg. Приступљено 12. 10. 2011. 
  53. „Malaysian FA apologises to Benayoun over racist abuse”. BBC. 29. 7. 2011. Приступљено 12. 10. 2011. 
  54. „Singapore” (саопштење за јавност). Jewish Library. Приступљено 13. 10. 2011. 
  55. 55,0 55,1 „Singapore – Recruitment and Training of Personnel”. Country-data.com. 1989. Приступљено 19. 2. 2011. 
  56. „RAAF Base Pearce”. 2011. Приступљено 12. 10. 2011. 
  57. „Opening Ceremony of the RSAF Helicopter Detachment in Oakey, Australia”. 2011. Приступљено 12. 10. 2011. 
  58. „Beyond Limits – Jet Training in France”. 2011. Приступљено 12. 10. 2011. 
  59. „Equipment – Republic of Singapore Air Force”. 2011. Приступљено 12. 10. 2011. 
  60. „Singapore celebrates Peace Carvin V partnership with U.S. Air Force”. 2011. Приступљено 12. 10. 2011. 
  61. „PM gets feel of RSAF's new jet at US base”. 2011. Приступљено 12. 10. 2011. 
  62. „Singapore to send 192 military personnel to Iraq”. Singapore Window. Agence France-Presse. 7. 10. 2003. Приступљено 19. 2. 2011. 
  63. „SAF to provide medical aid, set up dental clinic in Afghanistan”. Channel NewsAsia. Singapore. 16. 5. 2007. Приступљено 19. 2. 2011. 
  64. „Katrina Relief Operations”. 2011. Приступљено 12. 10. 2011. 
  65. „Singapore Statistic”. Singapore Statistic. Приступљено 29. 9. 2007. 
  66. „Baby Bonus”. Ministry of Community Development, Youth and Sports. Приступљено 1. 11. 2006. 
  67. CIA - Singapore, Приступљено 17. 4. 2013.
  68. „Singapore's birth trend outlook remains dismal”. Channel NewsAsia. 
  69. „Census of Population 2000 by religion, ethnic group, and gender” (PDF). Statistics Singapore. Singapore Department of Statistics. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 28. 6. 2007. Приступљено 12. 3. 2007. 
  70. International Religious Freedom Report 2002: Singapore, Приступљено 17. 4. 2013.
  71. Singapore: CONCODOC 1998 report, Приступљено 17. 4. 2013.
  72. „Education System:Secondary”. Архивирано из оригинала на датум 11. 11. 2006. Приступљено 1. 5. 2006. 
  73. Hoe Yeen Nie (18. 12. 2007). „More tertiary options in 2008 and beyond”. Channel News Asia. Приступљено 18. 12. 2007. 
  74. Singapore Economic Development Board (1. 2. 2006). „Singapore: The Global Schoolhouse”. Приступљено 14. 12. 2007. 
  75. Burton, John (20. 10. 2005). „Warwick’s decision disrupts Singapore’s plans”. Financial Times. Приступљено 14. 12. 2007. 
  76. Derrick A Paulo (24. 5. 2007). „Shock closure of UNSW in Singapore”. ChannelNewsAsia. Приступљено 14. 12. 2007. 
  77. „Programme For Rebuilding and Improving Existing schools (PRIME)”. MOE-PRIME, Ministry of Education. Архивирано из оригинала на датум 23. 8. 2007. Приступљено 15. 5. 2007. 
  78. „Eight More Schools to Benefit from Upgrading”. Ministry of Education Press Releases. Приступљено 15. 5. 2007. 
  79. 79,0 79,1 Tucci, John (2010). „The Singapore health system – achieving positive health outcomes with low expenditure”. Towers Watson. Приступљено 16. 3. 2011. 
  80. „World Health Organization Assesses the World's Health Systems” (саопштење за јавност). Geneva: World Health Organization. 21. 6. 2000. Приступљено 2 November 2011. 
  81. „Singapore: Health Profile” (PDF). World Health Organization. 13. 8. 2010. Приступљено 16. 3. 2011. 
  82. „The World Health Report” (PDF). World Health Organization. 2000. стр. 66. Приступљено 16. 3. 2011. 
  83. „Core Health Indicators Singapore”. World Health Organisation. 2008. Приступљено 16. 3. 2011. 
  84. „Marina Barrage”. PUB. 23. 9. 2007. 
  85. 85,0 85,1 „Clean Water”. Ministry of the Environment and Water Resources, Singapore. Приступљено 14. 4. 2006. 

Литература[уреди]

  • Small, Kenneth A.; Verhoef, Erik T. (2007). The Economics of Urban Transportation. Routledge, England. стр. 148. ISBN 978-0-415-28515-5. 
  • Cervero, Robert (1998). The Transit Metropolis. Island Press, Washington, D.C. стр. 169. ISBN 978-1-55963-591-2. Chapter 6/The Master Planned Transit Metropolis: Singapore. 

Спољашње везе[уреди]