Тарту-московска школа семиотике

Тарту-московска школа семиотике је семиотичка школа коју је 1964. године основао и водио Јуриј Лотман. Међу познатим члановим ове школе су Борис Успенски, Вјачеслав Иванов, Владимир Топоров, Михаил Гаспаров, Александер Пјатигорски, Исак I. Ревзин, Јури Левин и други. Као резултат заједничког рада, створили су теоријски оквир за семиотику културе.

Тарту-московска школа семиотике развила је оригинални метод мултидимензионалне културне анализе. Културни језици се интерпретирају као секундарни систем за моделовање, у односу на вербални језик. Овај метод омогућава продуктивно разумевање коришћења различитих културолошких језика. Школа је позната по свом журналу Sign System Studies (Студије знаковних система, раније објављиван на руском као Труды по знаковым системам), који издаје Универзитет у Тартуу. То је најстарији семиотички часопис на свету, основан 1964. године.

У првом периоду, 1960. и 1970, ТМШС је пратила структуралистички приступ и била је под јаким утицајем руског формализма. Од 1980, приступ се може окарактерисати као пост-структуралистички, и повезан је са концептом семиосфере, који је Јуриј Лотман увео у теоријску мисао, и који је повезан са органицистичким теоријама.

Од 1990, ТМШС је наследила Тарту Семиотичка Школа, која се налази у Департману за семиотику на Универзитету у Тартуу. Данас је воде Калеви Кул, Петер Тороп, Михаил Лотман, Андреас Вентсел, Тимо Маран и други.

Историја

Тарту-московска школа семиотике утемељена је током раних 60-их година као заједнички пројекат научника из различитих средина окупљених на летњим школама семиотике које је иницирао Јури Лотман.

Историја Тарту-московске школе може се оквирно поделити на неколико периода, а почетни период трајао је од раних 60-их до краја 70-их гоидина. Теоријски приступ Тарту-московске школе током овог периоида могао би се окарактерисати као структуралистички. Радови чланова Тарту-московске школе надовезивли су се на принципе структуралне лингвистике Фердинанда де Сосира, онако како је касније развијена од стране Николаја Трубецкоја и Лева Хјемслева. Ипак, већ у почетној фази, рад Тарту-московске школе семиотике разликовао се од других струкуралистичких школа мисли, захваљујући специфичном контексту у коме је настала, као и чињеници да су њени чланови долазили из различитих научних средина, доносећи са собом разноврсна интересовања и приступе проучавању културе.

Почеци Тарту-московске школе могу се повезати са раним покушајима неких московских лингвиста, као што су Вјаћеслав Иванов и Владимир Успенски да устануве структуралну лингвистику, информатику, и машинско превођење као легитимна поља истраживања. Тако је 1959. основан Савет за кибернетику на, а 1960 отворена јединица за структуралну типологију словенских језика на Институту за словенске и балканске студије на Руској академији наука. Ове две организације организовале су 1962. Симпозијум о структуралним студијама знаковних система у Москви се први пут помиње семиотика као аутономна дисциплина, барем у Совјетском савезу. Међутим, идеја појединих научника да се отвори инситут за семиотику показала се као идеолошки неподобна за политичку климу тога времена.

Из овог разлгоа, посебну улогу у развоју Тарту-Московске школе играла су окупљања у месту Карику у Естонији, названа Летње школе семиотике. Наиме, Јури Лотман, који је тада предавао на Универзитету у Тартуу и почињао да се интересује за струкуралну поетику, дошао је на идеју да организује неформална окупљања семиотичара у Тартуу уместо у Москви, где је то тада било немогуће.

Прва Летња школа одржана је 1964 годие. Теме којима су се бавили учесници овог окупљања биле су разнолике, крећући се оф митова и ритуала, преко уметности, до филмског језика. Ипак, оно што их је све повезивало био је интерес за структуралне и семиотичке методе анализе. Друга Летња школа одржана је 2 године касније, 1966, а присуствовао је, између осталих, и Роман Јакобсон.Трећа Летња школа у Карикуу одржана је 1968., а четврто окупљање 1970., након чега је уследила пауза дуга скоро двадесет година услед политичких и других прилика.

Четврта Летња школа семиотике била је можда и најважнија јер је тада већ установљен оригиналан приступ Тарту-московксе школе назван семиотика културе. Ово поље истраживања званично је утемељено програмски документом Тарту-московске школе названим Тезе о семиотичком проучавању култура који је објављен први пут 1973. године.

Семиотика Културе

Вероватно најважније достигнуће Тарту-московске школе јесте чињеница да су њени чланови развили нов и оригинал метод за анализу културе. Иако рани утицаји на теорије Тарту-московске школе укључују руски формализам, лингвистику Фердинанда де Сосира, као и Прашки лингивстички кружок, приступ ове школе ипак значајно одступа од свих њених претеча.

Мултидимензионални метод за проучавање културе развијен у оквиру Тарту-московске школе посматра културу као скуп језика или система моделовања. Кључни термини су текст, језик, и систем моделовања. Текст и језик се користе у ширем семиотичком смислу, па се тако говори о култури као тексту и језицима културе. Језици културе посматрају се као секундарни систем моделовања, док је вербални језик примарни систем. Овакав приступ омогућава да се култура и њени артефакти посматрају као производ интеракције различитих система моделовања.

Литература

• Grishakova, M.; Salupere, S. 2015. A School in the Woods: Tartu-Moscow Semiotics. In: Grishakova, M., Salupere, S. (eds.). Theoretical Schools and Circles in the Twentieth-Century Humanities: Literary Theory, History, Philosophy. (173—195). London-New York: Routledge
• Levchenko, Jan; Salupere, Silvi (eds.) 1999. Conceptual Dictionary of the Tartu-Moscow Semiotic School. (Tartu Semiotics Library, vol 2.) Tartu: Tartu University Press.
• Paterson, Janet M. 2000 (1993). Tartu School. In: Makaryk, Irena Rima (ed.), Encyclopedia of Contemporary Literary Theory: Approaches, Scholars, Terms. Toronto: Toronto University Press, 208—211.
• Salupere, Silvi; Peeter Torop; Kalevi Kull (eds.) 2013. Beginnings of the Semiotics of Culture. (Tartu Semiotics Library, vol 13.) Tartu: University of Tartu Press.
• Rudy, Stephen 1986. Semiotics in the U.S.S.R. in : T. A. Sebeok et al (eds) The Semiotic Sphere, 555—582.
• Waldstein, Maxim 2008. The Soviet Empire of Signs: A History of the Tartu School of Semiotics. VDM Verlag Dr. Muller.