Татјана Радовановић
| Татјана Радовановић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 25. јануар 1933 |
| Место рођења | Гдињ, Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 22. октобар 2019 |
| Место смрти | Гдињ, Хрватска |
| Уметнички рад | |
| Поље | песништво, сликарство, графика |
Татјана Радовановић (Гдињ, 25. јануар 1933 — 22. октобар 2019, Гдињ) је хрватска сликарица, графичарка и песникиња која пише песме на чакавском нарјечју хрватског језика и на француском језику. Живи и ради у Паризу.
Живот и каријера[уреди | уреди извор]
Рођена је 1933. у Гдињу на Хвару, од оца проф. Ивка Радовановића заслужног хрватског хуманисте, сликара, песника и друштвеног радника и Геновеве рођене Висковић, као друго дете од њих петеро.[1] Сестра је ликовног умтника Иве Радовановића.
Основну школу је учила у родном Гдињу, а средњу школу Школу примијењене умјетности у Сплиту. У Загребу је завршила уметничку школу.
Једно је вријеме је радила у основним школама у Гдињу и Богомољу као наставница ликовног образовања.
Године 1960. је започела је студије на загребачкој Академији ликовних умјетности, на тек основаном Педагошком одјелу. На факултету је напредовала до статуса асистентице (код проф. Бераковића).
Године 1965. је отишла у Париз, у коме је наставила живети и радити. На почетку ради кућне послове и чува децу, а живи у собици на Монпарнасу који јој пружа поглед на најславније париске кровове па их тада почиње цртати.[2] Из тог раздобља насто је н јен значајан циклус слика које је излагала 1972. у Слону УЛУХ-а у Загребу, на својој првој самосталној. У Паризу се први пут представља 1973. године, у Галерие Раyмонд Дунцан.[2] Потом је одржала десетак ликовних изложби, у неким од париских салона и била награђивана као добра сликарица.[2]
Учествовала је својим песмама и на неким од Сусрета чакавских пјесникиња отока Хвара (2008., 2009.).
Преминула је 28. октобра 2019. у 87. години живота. Сахрањена је на месном гробљу у Гдињу на Хвару.[1]
Ликовно стваралаштво[уреди | уреди извор]
Сликајући на Монпарнаса његове кровове Татјане Радовановић у својим делима открива структурну, грађу редукованих и сведене површина кроовова са мноштвом троуглова, сабијених, испресецаних и укрштених, које надвисују суморне вертикале правокугаоних гражевина. У широком пастозном намазу, са крајња суздржаним тонова, почев од црно-белих, преко осетљивих изнијансираних сивих, Татјане ствара осећај узвишене озбиљности… а њена интерпретација ликова иде до амблематичних знакова живота у његовим изворним поривима.[1]
Књижевно стваралаштво[уреди | уреди извор]
Татјана пише стихове од ране младости. Прву збирку „Живо стиње“ објавила је 1999. у едицији Тин Ујевић у Сплиту, на чакавском нарјечју, за коју је на сусрету песника у Селцима на Браћу „Цроатиа редивива“ 2005. добила Маслинов вијенац.[1]
Татјане Радовановић такоже пише и објављује стихове на француском. Две песме су јој уврштене у „Антхологие де Поéсие ду Поинт ду јоур“ које су објављене 2004. и 2005. године
Године 2009. издала је следећа два дела на два хрватска нарјечја у издању хрватског културног друштва ‘’Напредак’’ у Сплиту:[1]
- на чакавском дијалекту с 5 песама на француском, под насловом “Трагом залуталих јека”.
- на чакавско-икавском нарјечју под насловом “У стињу никле, викле и обикле”.
Дела[уреди | уреди извор]
- Песничка дела
- Живо стиње , збирка пјесама, 1999.[3]
- Трагом залуталих јека: (од јеке до гласа), медитација у стиху, 2009.[4]
- Пјесме са Сусрета чакавских пјесникиња, објављене у зборнику Јазик наших материх.
За неке песме музику је написао познати хрватски композитор Динко Фио, а неке су изведене на омишком Фестивалу далматинских клапских пјесама.
- Графичка дела
Као графичарка израђује листове у акватинти и цинкопису.
- Сликарска дела
Сликарска дела ствара у техници уље на платну.
Признања[уреди | уреди извор]
- 2005. Награда Овјенчаног пјесника (поета оливатус) на манифестацији Цроатиа редивива: Ча, Кај, Што - баштински дани,[5]
- 1985. Плакету за најбољу изведбу нове складбе, Пјесму је углазбио Динко Фио, а извео ју је КУД Филип Девић.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д „Преминула Татјана Радовановић”. дхк.хр. Приступљено 2023-02-27.
- ^ а б в „„Хоммаге завичајном стињу и паришким годишћима“ Татјане Радовановић у Студију Модерне галерије”. Зихер.хр (на језику: хрватски). 2015-04-19. Приступљено 2021-03-08.
- ^ Ј. Лис а ц, Хрватска збирка из Гдиња ( 179-180) Цакавска риц XXВИлл (2000) бр. 1-2 Сплит, сијецањ - просинац
- ^ Радовановић, Татјана (2009). Трагом залуталих јека: (од јеке до гласа) : медитације у стиху (на језику: енглески). Хрватско културно друштво Напредак. ИСБН 978-953-6541-64-5.
- ^ Беговић, Сеад (25 Септембер 2008), "Раскош хрватског језика у Селцима на Брачу - 18. свехрватска пјесничка манифестација Цроатиа редивива", Вијенац (ин Цроатиан), Загреб: Матица хрватска (380)
