Тест неутрализације
| Тест неутрализације | |
|---|---|
 | |
| МеСХ | Д004797 |
Тест неутрализације једна је веома специфична, али компликована, скупа и технички захтевна метода, у серологији, која је због наведених недостатака углавном замењена савременијим техникама.[1] Заснован је на сазнању да вирус-специфична антитела, уколико су присутна у серуму, неутралишу вирус, тако да он не може да расте у култури.[2] Пошто се у реакцији користе двострука серијска разблажења серума или изолованог вируса, тест је квантитативан и њиме се мозе одредити количина неутралишућих антитела или изолованог вируса.[3][4]
Опште информације[уреди | уреди извор]
Пошто су вируси примарно интрацелуларни (унутарчелијски) паразити, они се не могу изоловати на вештачким хранљивим подлогама, већ само у живим ћелијама домаћина.[5] Културе ћелија су веома осетљиве, па се најчешће користе за откривање и култивисање вируса.[6] Поред култивисања у ћелијским културама, анимални вируси се култивишу и у експерименталним животињама (ређе се користи) и у ембрионисаном кокошијем јајету (за производњу вирусних антигена и вакцина).[7][8][9]
Код анималних вируса, културе ћелија су заправо размножене животињске ћелије у вештачкој подлози. Када се у ћелијску културу унесе материјал који садржи вирус, вирус ће инфицирати ћелије и формирати плаке – видљива места, прозирне зоне, унутар ћелијске културе где је вирус лизирао (разорио) ћелију.[10]
Вирусна инфекција може довести и до других морфолошких промена (облика и грађе) као што су гигантске ћелије, групе ћелија у гомилице итд. Ове промене ћелијске културе називају се – цитопатогени ефекат (акроним ЦПЕ). ЦПЕ се може посматрати применом обичног светлосног микроскопа.[11]
Намена[уреди | уреди извор]
Тест неутрализације се користи за детекцију специфичних неутралишућих антитела или за идентификацију изолованог вируса.[12][13][14]
Начин извођења[уреди | уреди извор]
Тест неутрализације се може изводити на:[15]
- култури ћелија,
- пилећем ембриону,
- експерименталним зивотињама.[16]
Неутралисана антитела се везују за површинске антигене који учествују у припајању вируса на рецептор осјетљиве ћелије чиме се неутралише инфективност вируса.[17]
Када се тест неутрализације користи за доказивање неутралишућих антитела мешају се серијска разблажења инактивисаног испитиваног серума и константна количина познатог вируса.[18]
Када се тест неутрализације користи за идентификацију изолованог вируса узимају се једнаке количине познатог дијагностичког серума и мешају са двоструким серијским разређењима изолованог вируса.[19]
У инокулисаној култури ћелија посматра се цитопатогени ефект (ЦПЕ). Титар неутралишућих антитела је највеће разблажење серума које спечава цитопатогени ефект.[11]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ „СЕРОЛОСКА ДИЈАГНОСТИКА ВИРУСНИХ ИНФЕКЦИЈА-Везбе-Микробиологија-Медицина - Доцситy”. www.доцситy.цом (на језику: српски). Приступљено 19. 1. 2021.
- ^ Сторцх ГА. Диагностиц Вирологy. Ин: Книпе ДМ, Хоwлеy ПМ. Фиелдс Вирологy. 4тх ед. Липпинцотт Wиллиамс & Wилкинс, 2001: 493-531.
- ^ Кудесиа Г, Wрегхитт. Цлиницал анд Диагностиц Вирологy. Цамбридге Университy Пресс, 2009.
- ^ Мурраy ПР, Wитебскy ФГ. Тхе Цлинициан анд тхе Мицробиологy Лабораторy. Ин: Манделл, Доуглас анд Беннетт´с принциплес анд працтице оф инфецтиоус дисеасес, едс. Гералд L. Манделл, Јохн Е. Беннетт, Рапхаел Долин. 7тх ед., Цхурцхилл Ливингстоне Елсевиер, 2010: 233-65
- ^ Крстић Љ, Медицинска вирусологија, друго издање, 2000.
- ^ Wинн W, Аллен С, Јанда W, Конеман Е, Процоп Г, Сцхрецкенбергер П, Wоодс Г. Конеман'с Цолор Атлас анд Теxтбоок оф Диагностиц Мицробиологy. 6тх ед. Липпинцотт Wиллиамс & Wилкинс, 2006.
- ^ Нестер ЕW, Андерсон ДГ, Робертс ЦЕ, Нестер МТ. Мицробиологy а хуман перспецтиве. 5тх ед. МцГраw-Хилл Цомпаниес, Неw Yорк 2007
- ^ „Микробиолошкиња: Коронавирус се не мења, испитивањима до вакцине”. Н1 (на језику: српски). 6. 11. 2020. Приступљено 19. 1. 2021.
- ^ V. Пресечки и сур: Вирологија, Медицинска наклада, Загреб, 2002
- ^ Арсеновић Ранин Н, Стојић Вуканић З, Буфан Б. Приручник за практичну наставу из имунологије и имунохемије, Фармацеутски факултет у Београду 2007.
- ^ а б Рабенау ХФ, Кесслер ХХ, Кортенбусцх M, Стеинхорст А, Раггам РБ, Бергер А. Верифицатион анд валидатион оф диагностиц лабораторy тестс ин цлиницал вирологy. Ј Цлин Вирол 2007; 40(2): 93 - 8.
- ^ Сторцх ГА. Диагностиц вирологy. Цлин Инфецт Дис 2000; 31: 739-51.
- ^ Блацк ЈГ. Мицробиологy. 7тх ед. Јохн Wилеy & Сонс, ИНЦ 2008.
- ^ Станков С. Развој и значај компаративне секвенцијске анализе у медицинској вирусологији. Мед Прегл 2006; LIX (3-4): 138-42.
- ^ Тортора ГЈ, Функе БР,Цасе CL. Мицробиологy, ан интродуцтион. 8тх ед. Сан Франциско ЦА, 2004.
- ^ Арсеновић Ранин Н, Стојић Вуканић З, Буфан Б. Приручник за практичну наставу из имунологије и имунохемије, Фармацеутски факултет у Београду 2007.
- ^ Дељо, Дервис (2012-01-14). „Тест неутрализације”. Здравље (на језику: хрватски). Приступљено 2021-01-19.
- ^ Млинарић-Галиновић, Г., Рамљак-Шешо, M. и сур.: Специјална медицинска микробиологија и параситологија, Меркур А. Б. D., Загреб, 2003
- ^ С. Каленић, Е. Млинарић-Миссони : Медицинска бактериологија и микологија., Меркур А. Б. D., Загреб, 2001.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Медицинска бактериологија и вирологија (2) Архивирано на сајту Wayback Machine (27. јануар 2021) (језик: хрватски)
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
