Тест оптерећења амонијум хлоридом
| Тест оптерећења амонијум хлоридом | |
|---|---|
| Класификација и спољашњи ресурси | |
| Специјалност | урологија нефрологија |
Тест оптерећења амонијум хлоридом је неинвазивни тест који се корсити у склопу утврђивања поремећаја ацидобазнбе равнотеже — метаболичке ацидозе, када се пХ вредност урина не снижавају испод 5,8. Тест се изводи амбулантно, а пХ вредност урина се одређује искључиво пХ-метром, непосредно по сакупљању сваког узорка урина.[1]
Индикације[уреди | уреди извор]
Индикација за спровођење овог теста је сумња на постојање реналне тубуларне ацидозе, или стања неадекватне секреције водоникових јона на нивоу дисталних тубула. Сумња на постојање овог облика метаболичке ацидозе постоји у случајевима када се пХ вредност урина не сни`авају испод 5,8 у току неколико узастопних одре|ивања дневног профила пХ.[1]
Начин извођења[уреди | уреди извор]
Тест се изводи на следећи начин:
- 08х — доручак + 0,1г НХ4Цл/кг тт + 150 мЛ воћног чаја
- 09х — сакупљање I узорка урина и унос 150 мЛ воћног чаја
- 10х — сакупљање II узорка урина и унос 150 мЛ воћног чаја
- 11х — сакупљање III узорка урина и унос 150 мЛ воћног чаја
- 12х — сакупљање IV узорка урина и унос 150 мЛ воћног чаја
- 13х — сакупљање V узорка урина
Тумачење резултата[уреди | уреди извор]
- Уколико се пХ вредности урина снизе до 5,4 искључује се постојање реналне тубуларне ацидозе
- Уколико нису испод 5,4 да би се доказао тип реналне тубуларне ацидозе треба урадити гасне анализе крви.
- Ниске вредности бикарбоната (испод 22 ммол/L) и пХ крви (испод 7,35 22 ммол/L) указују на комплетну, док нормалне вредности указују на инкомплетну реналну тубуларну ацидозу, што се види на овој табели:
Диференцијална дијагноза реналне тубуларне ацидозе
| Биохемијски параметрипХ крви | Комплетна ацидоза | Инкомплетна ацидоза |
|---|---|---|
| пХ крви | снижен | нормалан |
| Бикарбонати плазме | снижен | нормалан |
| Калијум | снижен | нормалан |
| Хлориди | повишени | нормалан |
| Ца и фосфор у урину | повишени | нормалан |
| Цитрат у урину | снижен | снижен |
Извори[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Цалдас А, Броyер M, Децхауx M, Клеинкнецхт C. Примарy дистал тубулар ацидосис ин цхилдхоод: цлиницал студy анд лонгтерм фоллоw-уп оф 28 патиентс. Ј Педиатр 1992;121:233-241.
- Олеескy D, Пеннy MD. Ренал тубулар ацидосис. Анн Цлин Биоцхем 1998 ин пресс
- Ааннен РЛ. Тхе респонсе оф нормал субјецтс то тхе схорт аммониум цхлориде тест. Цлин Сци 1971;41:583-95.
- Таннен РЛ, Фаллс WФ Јр, Брацкетт НЦ Јр. Инцомплете ренал тубулар ацидосис: соме цлиницал анд пхyсиологицал феатурес. Непхрон 1975;15:111-123
- Wронг О, Давиес ХЕФ. Тхе еxцретион оф ацид ин ренал дисеасе. Q Ј Мед 1959;28:259-313
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
