Пређи на садржај

Типови криминала на интернету

С Википедије, слободне енциклопедије

Криминал на интернету се односи на коришћење рачунарске технологије за извршење незаконитих радњи. Рачунар или рачунарска мрежа су мета, место или извор криминалних активности.

Подела[уреди | уреди извор]

Зависно од типа почињених дела, интернет криминал може бити:

  • Политички:
  1. сајбер шпијунажа;
  2. хаковање;
  3. сајбер саботажа;
  4. сајбер тероризам;
  5. сајбер ратовање.
  • Економски:
  1. интернет преваре;
  2. хаковање;
  3. крађа интернет услуга и времена;
  4. пиратерија софтвера, микрочипова и база података;
  5. сајбер индустријска шпијунажа;
  6. преварне интернет аукције
  • Производња и дистрибуција недозвољених и штетних садржаја:
  1. дечја порнографија;
  2. педофилија;
  3. верске секте;
  4. ширење расистичких, нацистичких и сличних идеја и ставова;
  5. злоупотреба жена и деце.
  • Манипулација забрањеним производима, супстанцама и робама:
  1. дрогом;
  2. људским органима;
  3. оружјем.
  • Повреде приватности:
  1. надгледање е-поште;
  2. спам
  3. фишинг
  4. прислушкивање, снимање “причаоница”
  5. праћење е-конференција
  6. прикачињање и анализа „колачићи“ (енгл. cookies).[1]

Спам[уреди | уреди извор]

Спам се односи на слање исте поруке великом броју корисника интернета, у намери да порука стигне и до људи који сами не желе да је добију. Најчешће се користи за рекламирање производа и услуга. Углавном су то сумњиви производи или различити програми за „брзо богаћење“ који могу резултовати и финансијским губитком примаоца поруке.[2] Поред имејла, спамери користе и дискусионе групе, као и социјалне мреже како би поруке стигле до што већег броја корисника интернета. Аутоматски спам програми чак нападају и разговоре путем инстант порука, тако што насумично бирају корисничка имена и шаљу поруке надајући се да ће оне стићи до некога на другом крају.[3]

Напад одбијањем услуге (DoS напад)[уреди | уреди извор]

Напад одбијањем услуге (енгл. Denial-of-service attack) представља покушај да се неки рачунарски извор учини недоступним корисницима којима је намењен. Састоји се од усклађених покушаја једне или више особа да онемогуће нормално функционисање или да потпуно онеспособе за употребу неки Интернет сервис или страницу.[4]

Најчешће се ови напади врше „плављењем“ мреже информацијама. Укуцавањем URL адресе неког веб сајта у интернет претраживач, шаље се захтев серверу тог веб сајта за приступ жељеној страници. Пошто сервер може да прими ограничен број захтева, слањем великог броја захтева одједном, може да успори или чак потпуно онеспособи рад веб сервера, тако да га корисници не могу користити. У дистрибуираном ДоС нападу нападач контролише више извора са којих шаље захтеве или неке друге поруке мети напада коју покушава да онеспособи. Поред веб сервера мете напада су често и ДНС сервери, сервери за е-пошту, као и сервери неких важних установа.[5]

Интернет превара[уреди | уреди извор]

Интернет превара представља обману корисника интернета како би они урадили нешто на сопствену штету или штету неког другог, а у корист (имовинску, или неке друге природе) лица која чине превару.

Један од начина преваре јесте фишинг (енгл. phishing). Фишинг је крађа личних података као што су број кредитне картице, шифра, информације банковног рачуна, број социјалног осигурања итд. Обично се користи имејл како би се корисници усмерили на лажни веб сајт где се од њих тражи откривање личних информација које ће се користити за крађу идентитета и прибављања имовинске користи.

Интернет преваре представљају и друга дела која подразумевају повреду приватности, као што је и читање пакета , где се пресрећу и читају подаци као што су на пример бројеви кредитних картица. Овај начин преваре се користи ређе јер је потребно врло високо знање и вештина.

Често се користе и онлајн аукције које су наизглед легитимне, међутим нуде се производи које продавац не поседује, а када добије новац нестаје са њим.[6]

Такође постоје преваре са плаћањем унапред. Једна од најчешћих врста интернет преваре је позната као нигеријска или 419 превара. То је врста преваре где се путем мејла ступа у контакт са корисницима интернета и од њих тражи новчана помоћ уз обећање значајне финансијске добити. Преваранти се углавном представљају као владини званичници или претствници агенције и траже помоћ за обављање новчаних трансфера или помоћ у вези неког другог финансијског проблема. Овакве поруке углавном су слате из Нигерије, мада било је и оних који су дела чинили из других афричких земаља као и из Канаде и Велике Британије.[7]

Сајбер тероризам[уреди | уреди извор]

Сајбер тероризам обично подразумева нападе на компјутерске системе или мреже иза којих стоје неки политички циљеви. Често су намењени за застрашивање владе или грађана неке државе или изазивање економског губитка. Под сајбер тероризмом подразумевају се и физички напади и уништавање важних компјутерских система и инфраструктура.

Развојем рачунарске технологије, терористичке организације су добиле ново оружје за остваривање својих циљева. Терористичке групе користе рачунаре и Интернет за ширење својих идеја. Они користе веб сајтове за регрутовање нових чланова као и за прикупљање средстава. Криминалци чак помоћу својих техничких вештина краду информације са кредитних картица, како би финансирали терористичке активности. Врло је тешко борити се против сајбер тероризма, јер нови , напредни алати за сајбер криминал онемогућавају идентификацију терориста током њихових напада.[8]

Малвер[уреди | уреди извор]

Малвер или „злоћудни“ софтвер у својим различитим облицима представља једну од највећих претњи по кориснике интернета. Малициозни софтвер се може поделити у више различитих категорија и укључује рачунарске вирусе, црве, тројанце, спајвер и адвер. Малвер има способност да запоседне веб браузер, преусмери захтеве ка интернет претраживачу, преплави екран са „pop-up“ рекламама и чак надгледа активности корисника. Такодје може проузроквати да рачунар постане спор и нестабилан. Ако се одмах не уклони, вирус може временом проузроковати да оперативни систем постане нефункционалан. Зато је неопходно имати адекватну заштиту од вируса.

Већина „злоћудних“ софтвера ће се реинсталирати чак и пошто корисник помисли да су уклоњени. Они се често крију дубоко у виндоуз регистру што их чини тешким за ручно уклањање. Када се ово деси, рачунар може постати толико нестабилан да инсталација софтвера за уклањање малвера мозе бити онемогућена.[9]

Хаковање[уреди | уреди извор]

Хаковање је неовлашћено коришћење рачунара и мрежних ресурса.[10] Најпопуларнији облици хаковања мреже су напад одбијањем услуге и мејл бомбе. Хакери мрежа покушавају да се пробију у обезбедјене делове како би пронашли осетљиве податаке. Када је мрежа хакована, фајлови могу бити уклоњени, украдени или избрисани. Разлози за хаковање могу бити разни: придобијање материјалне користи, крађа битних информација, саботажа сајтова, а понекад то може бити и самодоказивање или чисто из забаве хакера.

Сајбер ухођење[уреди | уреди извор]

Сајбер ухођење је врста интернет криминала која је посебно значајна за малолетне особе. Сајтови друштвених мрежа као што су Фејсбук или Мајспејс омогућавају да се врло лако сазнају детаљи о приватном животу жртве. Лако се сазнају подаци о њеним хобијима, интересовањима, пријатељима, породици и дневним активностима. Злочин сајбер ухођења може довести до праћења, претњи, крађе идентитета као и до сексуалног напада уколико починилац успе да убеди жртву да се појави на састанку.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Мирјана Дракулић, Ратимир Дракулић. „Цyбер криминал” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 04. 07. 2009. г. Приступљено 5. 5. 2011. 
  2. ^ Сцотт Хазен Муеллер. „Wхат ис спам?”. Архивирано из оригинала 09. 05. 2011. г. Приступљено 10. 5. 2011. 
  3. ^ Дан Флетцхер. „А бриеф хисторy оф Интернет спам”. Архивирано из оригинала 22. 02. 2011. г. Приступљено 17. 5. 2011. 
  4. ^ Боже Токић. „Криминал на Интернету”. Архивирано из оригинала 22. 02. 2011. г. Приступљено 17. 5. 2011. 
  5. ^ Минди МцДоwелл. „Ундерстандинг Дениал-оф-Сервице Аттацкс”. Приступљено 10. 5. 2011. 
  6. ^ Рогер Дарлингтон. „Цриме он тхе нет”. Приступљено 9. 5. 2011. 
  7. ^ Милош Бабовић. „Рачунарска превара и интернет превара” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 22. 02. 2016. г. Приступљено 5. 5. 2011. 
  8. ^ Дханасхрее Нагре,Приyанка Wараде. „ЦYБЕР ТЕРРОРИСМ, Вулнерабилитиес анд Полицy Иссуес “Фацтс Бехинд Тхе Мyтх”” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 27. 06. 2011. г. Приступљено 9. 5. 2011. 
  9. ^ „Wхат ис малwаре, Спам Лаwс”. Приступљено 14. 5. 2011. 
  10. ^ „Wхат ис хацкинг, Цомпутер Цриме Ресеарцх Центер”. Приступљено 14. 5. 2011. 

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Tipovi_kriminala_na_internetu&oldid=27793594”