Секта

Из Википедије, слободне енциклопедије

Секта (лат. secta и лат. sequi и под утицајем лат. secare) је издвојена или затворена група људи која чврсто следи своја начела. Најчешће се секта формира насупрот основној групи из које је потекла, развијајући учење, које је по уверењу чланова секте, исправније у односу на учење основне групе. За све чланове секте карактеристично је да имају чврсту организацију и јединствене обавезне ритуале. У једном броју монотеистичких религија свако одступање од прокламованих догми, проглашава се сектом[1].

У почетку секта је била неутралан појам за једну мањинску групу која би долазила у конфликт са већином. Тај појам се најчешће користио у античким филозофским круговима, описујући мање филозофске групе. У том смислу и рано хришћанство може да се разуме као секта унутар јудаизма. У средњем веку појмом секте су описиване јеретичке групе које су се одвајале од већинске Цркве. У модерно доба се под сектама најчешће подразумевају затворене верске групе, односно култови.

Подела[уреди]

• Псеудохришћанске секте, секте које су се одвојиле од званичног учења цркве.

• Псеудохиндуистичке и далекоисточне секте, основа ових секти су будизам и хиндуизам.

• Синкретистичке секте, ове секте представљају мешавину разних религијских праваца, као и окултизма и магије.

• Сатанистичке секте, секте које заговарају Сатану као врховног Бога.

Дефиниције[уреди]

По немачком социологу Максу Веберу (нем. Max Weber), секте се од Цркве разликују по механизмима примања чланства у своје редове. Док се по правилу, након личне одлуке кандидата а пре пуноправног учлањивања у секту, мора проћи одређена процедура провере услова за пријем, верници Цркве су већ као такви рођени.[2]

Америчко-аустријски социолог Петер Бергер (нем. Peter Ludwig Berger) у сектама види организациони модел самозаштите колективних мањина.[3]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Делови чланка су преузети из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада“, уз одобрење аутора.
  2. ^ Weber, Max: (1916) „Die Wirtschaftsethik der Weltreligionen, Hinduismus und Buddhismus“, Archiv für Sozialwissenschaft und Sozialpolitik 41 (3): 613-744, S. 619.
  3. ^ Peter L. Berger, Zur Dialektik von Religion und Gesellschaft. Elemente einer soziologischen Theorie Frankfurt 1988, cit. bei: Philipp Flammer, Die Auseinandersetzung um das Phänomen der „Sekten“, Lizenziatsarbeit am Soziologischen Institut der Universität Zürich 1994, Kap.5

Литература[уреди]

  • Зоран Д. Луковић: Верске секте, Треће измењено и допуњено издање, издавачка кућа „Драганић“, Православна мисионарска школа

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Секта