Титанат
Титанати су неорганска једињења која се састоје од титан оксида. У неким случајевима, термин се користи у ширем смислу за означавање ањона титана, е.г. [TiCl6]2- и [Ti(CO)7]2-.
Знатан број врста оксида титана је познат. Неки од њих имају комерцијални значај. Ти материјали су типично бели, дијамагнетични, тешко-топљиви, и нерастворни у води. Они се припремају на високим температурама из титан диоксида. У скоро свим случајевима, титан има октаедралну координатну геометрију.[1]
Ортотитанати[уреди | уреди извор]
Ортотитанати имају формуле M2TiO4 где је M дивалентан. Пример таквог материјала је магнезијум титанат (Mg2TiO4), који поприма спинелну структуру. Li2TiO3 се не сматра титанатом пошто има структуру камене соли, и нема јон титана. Ортотитанати скоро никад немају TiO44- центре. Изузетак је Ba2TiO4.
Титанска киселина и естри[уреди | уреди извор]
Титанска киселина (ортотитанска киселина или титан хидроксид) је супстанца са формулом H4TiO4 (CASNo 20338-08-3). Овај материјал, који није добро дефинисан, се добија хидролизом TiCl4.[2] Титанска киселина је нестабилна у чврстом стању. Долази до губитка воде и формирања титан диоксида. Естри ортотитанске киселине су познати, нпр. титан изопропоксид. Естри изведени из мањих алкохола имају комплексне структуре у којима титан нема октаедралну координацију, е.г. Ti4(OCH3)16.[3]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Греенwоод, Норман Н.; Еарнсхаw, А. (1984). Цхемистрy оф тхе Елементс. Оxфорд: Пергамон. стр. 1121—23. ИСБН 0-08-022057-6. дои:10.1002/црат.2170200510..
- ^ Handbook of Preparative Inorganic Chemistry, 2nd Ed. Edited by G. Brauer, Academic Press, 1963, NY. Vol. 1. pp. 421.
- ^ D. A. Wright and D. A. Williams "The crystal and molecular structure of titanium tetramethoxide" Acta Cryst. 1968, volume B24, pp. 1107-1114. . doi:10.1107/S0567740868003766. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ).