Том Брокау

С Википедије, слободне енциклопедије

Том Брокау
Брокаw ин 2015
Брокау 2015. године
Пуно имеТомас Џон Брокау
Име по рођењуТхомас Јохн Брокаw
Датум рођења(1940-02-06)6. фебруар 1940.
Место рођењаВебстер (Јужна Дакота)
 САД
ПребивалиштеЛивингстон (Монтана), САД
Држављанствоамеричко
ОбразовањеЈанктон средња школа
УниверзитетУниверзитет Јужне Дакоте (Б.А.), Универзите Ајове (Litterarum humanarum doctor)
Занимањетелевизијски новинар, аутор
Активни период1960–садашњост
ПослодавацНБЦ (1966–садашњост)
ДеловањеToday ководитељ
(1976–1981)
NBC Nightly News водитељ
(1982–2004)
NBC News специјални кореспондент
(2004–садашњост)
Meet the Press модератор
(2008)[1]
Зарада$8 милиона[2]
СупружникМередит Лин Олд (в. 1962)
Деца3

Томас Џон Брокау (/ˈброʊкɔː/; рођен 6. фебруар 1940)[3] амерички је телевизијски новинар и аутор. Он је био водитељ и извршни уредник NBC Nightly News током 22 године (1982–2004).[4] Он је једина особа која је била водитељ на сва три главна NBC News програма: The Today Show, NBC Nightly News, и накратко Meet the Press. Сада служи као специјални дописник за NBC News и ради на документарним филмовима за остале пословнице.[5]

Упоредо са својим конкурентима Питером Џенингсом у ABC News и Даном Радером у CBS News, Брокау је био један од „великих троје” у вестима Сједињених Држава током 1980-их, 1990-их и почетком 2000-их. Њих тројица су били домаћини водећих ноћних информативних емисија својих мрежа током више од 20 година, а сва тројица су започела и пензионисала се са водитељске столице (или умрла, у случају Џенингса). Дан Радер је смењен са ЦБС-а због лажних извештаја емитованих у емисији 60 минута II. Њихови одласци са сцене су се одвили у току једне године.[6]

Брокау је написао и неколико књига о америчкој историји и друштву у 20. веку. Он је аутор књиге „Највећа генерација” (1998) и неколико других, добитник је бројних награда и почасти, укључујући Председничку медаљу за слободу који му је 2014. године доделио председник Барак Обама.[7]

Детињство и младост[уреди | уреди извор]

Брокау (лево) поздравља 20.000. посетиоца Гавинс Појнт бране 1958. године; Брокау је тамо радио као водич

Брокау је рођен у Вебстеру у Јужној Дакоти, као син Еугеније „Џин” (девојачки Конли; 1917–2011),[8] која је радила у малопродаји и као поштански службеник, и Ентонија Орвила „Ред” Брокау (1912–1982).[9] Он је био најстарији од њихова три сина (Дан и Ричард), а именован је по његовом прадеди са мајчине стране, Томасу Конлију.

Његов отац је био потомак хугунотских имиграната Бургон и Катрин (девојачки Ле Февр) Брукард, а његова мајка је била ирско-америчког порекла,[10] мада је порекло презимена Брокау спорно.[11] Његов прадеда са очеве стране, Ричард П. Брокау, основао је варош Бристол у Јужној Дакоти, и Брокау кућу, мали хотел и прву структуру у Бристолу.[12]

Брокаов отац је био грађевински надзорник за Армијски инжењерски корпус. Он је радио у Блек Хилс складишту муниције (БХОД) и помагао је у изградњи бране Форт Рандал; због његовог посла било је неопходно да се породица пресели у Јужну Дакоту током Брокаувог раног детињства.[13] Породица Брокау је кратко време обитавала у Бристолу, Иглу (малој армијској стамбеној заједници), и у Пикстауну, пре него што су се настанили у Јанктону, где је Том похађао средњу школу.[10][13]

Као средњошколац који је похађао Јанктонску сениорску средњу школу,[14] Брокау је био гувернер Америчке легије за дечаке државе Јужне Дакоте, и у том својству је заједно са тадашњим гувернером Јужне Дакоте Џо Фосом посетио у Њујорк сити ради заједничког наступа на ТВ игри. То је био почетак дуге сарадње са Фосом, кога ће Брокау касније представио у својој књизи о ветеранима Другог светског рата, Највећа генерација. Брокау је такође постао члан саветодавног одбора Института Џо Фос.[15]

Брокау се уписао на Универзитет Ајове у Ајова Ситију, у држави Ајова, али је одустао након годину дана, пошто није редовно похађао наставу. По његовим речима, ангажовао се на смеру „пиво и забава”.[16] Године 2010, тај универзитет му је доделио почасни докторат, и он је касније донирао своје радове библиотекама Универзитета Ајове. Он се шалио да је „почасни степен посебно пожељан јер помаже у надокнађивању неравномерне (благо речено) перформансе моје бруцошке године”. Он је дипломирао политичке науке на Универзитету Јужна Дакота 1964. године.[14]

Током неколико година Брокау се бавио планинарењем са групом „Do Boys”, чији су чланови исто тако били Ивон Шуина и Даглас Томпкинс.[17][18]

Радиодифузна каријера[уреди | уреди извор]

1966–1981: Ране године[уреди | уреди извор]

Брокау интервјуише председника Џералда Форда 1976.

Брокауова телевизијска каријера почела је у КТИВ-у у Сијукс Ситију, Ајова, након чега је уследио рад на КМТВ-у у Омахи, Небраска, и WСБ-ТВ-у у Атланти.[19] Године 1966, придружио се НБЦ Њузу, извештавајући из Лос Анђелеса и водећи у 23:00. вести за КНБЦ. Године 1973, НБЦ је поставио Брокауа за дописника Беле куће, који је покривао скандал Вотергејт, и водитеља суботњих издања Ноћних вести. Он је постао ко-водитељ (са Џејн Поли) емисије НБЦ Тодаy Схоw 1976. и остао на том послу до 1981. године, када га је наследио Брајант Гамбел.

Он је чувао је пажљиво скривену тајну дуги низ година. Године 2017, Брокау је писао да му је понуђено – и да је одмах одбио – место секретара за штампу у Никсоновој Белој кући 1969. Док је живео у Калифорнији пре него што се Никсон вратио у политику, Брокау је упознао Х. Р. 'Боба' Халдемана (шеф особља Беле куће и иницијатор понуде), као и Никсоновог секретара за штампу, Рона Зиглера, и друге чланове особља Беле куће.[20]

Године 2019, Брокау је написао књигу под насловом „Пад Ричарда Никсона: Репортер памти Вотергејт“, о свом искуству рада као репортер и искуству члана новинарског корпуса Беле куће.

1982–2004: НБЦ вечерње вести[уреди | уреди извор]

Брокау са Ненси Реган на Републичкој националној конвенцији у августу 1984.

Дана 5. априла 1982, Брокау је почео да води НБЦ Нигхтлy Неwс из Њујорка са Роџером Мадом у Вашингтону, наследивши Џона Ченселора. После годину дана, председник НБЦ вести Рувен Франк је закључио да програм са двоструким водитељем не функционише и одабрао је Брокау за јединог водитеља.[21] НБЦ Најтли вести са Томом Брокауом су почеле са емитовањем 5. септембра 1983. Између осталих вести, покривао је катастрофу Челенџера,[22] ЕДСА револуцију, јунску борбу, земљотрес Лома Приета,[23] пад Берлинског зида[24] и ураган Ендру.[25]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Том Брокаw – Цоунцил он Фореигн Релатионс”. Архивирано из оригинала 7. 2. 2008. г. Приступљено 7. 2. 2008. 
  2. ^ „Анцхор'с Паy Пацкаге Маy Цханге Стандардс – Тхе Неw Yорк Тимес”. Тхе Неw Yорк Тимес. 20. 12. 2001. 
  3. ^ „Том Брокаw Биограпхy: Неwс Анцхор, Јоурналист (1940–)”. Биограпхy.цом (А&Е Нетwоркс). Архивирано из оригинала 15. 05. 2013. г. Приступљено 25. 6. 2013. 
  4. ^ Брокаw, Том. „Том Брокаw Рефлецтс Он Цанцер, 'Нигхтлy Неwс' Анд Хис 'Луцкy Лифе'”. НПР.орг. Приступљено 21. 1. 2016. 
  5. ^ „Јохн Гленн Цоллеге оф Публиц Аффаирс | Том Брокаw”. гленн.осу.еду. Архивирано из оригинала 30. 1. 2016. г. Приступљено 21. 1. 2016. 
  6. ^ „Анцхорс цоулд бринг неw ера оф нетwорк стабилитy”. НY Даилy Неwс. Приступљено 21. 1. 2016. 
  7. ^ Пресидент Обама Намес Реципиентс оф тхе Пресидентиал Медал оф Фреедом
  8. ^ „Еугениа Цонлеy Брокаw Обитуарy”. 
  9. ^ „Том Брокаw Биограпхy (1940–)”. Филмреференце.цом. Приступљено 27. 11. 2011. 
  10. ^ а б МцГуире, Јохн M. (Новембер 6, 2002). "Фром Yанктон то Yанкее Тоwн". Ст. Лоуис Пост-Диспатцх, п. Е1.
  11. ^ „Еуропеан Оригинс оф тхе Брокаw - Генеалогy.цом”. www.генеалогy.цом. 
  12. ^ Брокаw, Том. (2003). А Лонг Wаy фром Хоме: Гроwинг Уп ин тхе Америцан Хеартланд ин тхе Фортиес анд Фифтиес, п. 9. Неw Yорк: Рандом Хоусе.
  13. ^ а б Јордан, Ларрy (Фебруарy 1995). "Том Брокаw: А Хеавywеигхт ин а Wорлд оф Лигхтwеигхтс Архивирано 2016-03-03 на сајту Wayback Machine". Midwest Today.
  14. ^ а б „Tom Brokaw – Biography”. Yahoo! TV. Архивирано из оригинала 15. 6. 2011. г. Приступљено 20. 8. 2018. 
  15. ^ „Our Leadership”. Joe Foss Institute. Архивирано из оригинала 16. 07. 2014. г. Приступљено 21. 7. 2014. 
  16. ^ Munson, Kyle (10. 4. 2017). „Tom Brokaw's 'stuff' in Iowa is a window into his life”. The Des Moines Register. Приступљено 19. 3. 2018. 
  17. ^ Roberts, Michael (1. 12. 2004). „Anchor's Away”. Outside. Приступљено 19. 3. 2018. 
  18. ^ „Lions in Winter: Tom Brokaw Goes to Patagonia”. Men's Journal. decembar 2005. Приступљено 19. 3. 2018. 
  19. ^ Wishart, David J. (2004). Encyclopedia of the Great Plains. University of Nebraska Press. стр. 507. ISBN 9780803247871. 
  20. ^ Brokaw, Tom, "The Offer From Nixon I Refused" (opinion), Op-ed, The New York Times, February 17, 2017. Retrieved February 18, 2017.
  21. ^ Frank, Reuven. Out of Thin Air: The Brief Wonderful Life of Network News (New York: Simon & Schuster, 1991), pp. 383–84.
  22. ^ Zak, Dan. „Thirty years ago, a TV critic watched the Challenger explosion. This is what he saw.”. washingtonpost.com. WP Company, LLC. Приступљено 31. 8. 2019. 
  23. ^ Bhattacharjee, Riya. „"It Sounded Like A Bomb Went Off" — The 1989 Loma Prieta Earthquake in Pictures”. nbcbayarea.com. NBC Universal Media, LLC. Приступљено 31. 8. 2019. 
  24. ^ Wheatley, Bill. „How NBC got its '89 Berlin Wall Scoop”. nbcnews.com. NBC Universal. Приступљено 31. 8. 2019. 
  25. ^ „Acclaimed Journalist Tom Brokaw Reports his Own "Big Ideas" at UT Lecture”. news.utk.edu. Приступљено 31. 8. 2019. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Tom Brokau na Vikimedijinoj ostavi.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Tom_Brokau&oldid=27614807”