Тонометрија

С Википедије, слободне енциклопедије
Тонометрија
Специјалностоптометрy
ИЦД-9-CM89.11
МеСХД014065
МедлинеПлус003447

Тонометрија је неинвазивна метода мерење очног или интраокуларног притиска (ИОП), која се примењује у склопу стандардног офтамолошког прегледа или код сумње на развој одређених очних болести, попут глаукома, код којих је дошло нарушавања динамичке равнотеже стварања и отицања очне водице. У клиничким условима за мерење ИОП користе се искључиво индиректне методе. Овим методама ИОП се одређује на основу интензитета силе који је потребан да се изврши одређена деформација рожњаче.[1][2]

Интраокуларни притисак[уреди | уреди извор]

Из физиологије ока познато је да је интраокуларни притисак (ИОП) резултат динамичке равнотеже стварања и отицања очне водице. Условљен је хомеостатски регулисаним односом између продукције и елиминације очне водице.

Из патофизиологије је познато да повишени ИОП представља најзначајнији фактор ризика од настанка глаукома, а дуго се сматрало да је он и једини узрок настанка оштећења код глаукома. Повишен ИОП је значајан фактор

  • ризика од конверзије окуларне хипертензије у примарни глауком отвореног угла,
  • важан параметар у прогресији испада у видном пољу у глаукому отвореног угла и
  • неопходан параметар у дијагнози окуларне хипертензије и нормотензивног глаукома.

Све ово указује на велики значај утврђивања (мерења) тачних вредности ИОП, применом тонометрије.

Врсте тонометара[уреди | уреди извор]

Индентациона тонометрија — Шиаоцова тонометрија

На принципу индентационе тонометрије, код које клип на који је већ окачен тег, индентира рожњачу, заснива се на примени Шиаоцове тонометарије. Величина индентације мери се скалом, а очитане вредности се претварају у милиметре живиног стуба помоћу посебне табеле.

Овај апарат се за сада ретко употребљава, јер има ману да при мерењу са њим настају грешака у самим инструментима, грешке услед контракције екстраокуларних мишића узроковане акомодацијом, окуларном ригидношћу, варијацијом запремине очне јабучице као и грешке у очитавању скале.[2][3][4] У нормалним условима, опсег грешке доброг Сцхиотз-овог тонометра је ± 2 ммХг код нормалних вредности и ± 4 ммХг код повећаних вредности.

Голдманов апланациони тонометар
Голдманн-ов апланациони тонометар

Ханс Голдманн и Тхео Сцхмидт 1957. године, увели су у офталмолошку дијагнстику Голдманн-ову апланациону тонометрију (ГАТ), као методу апланационе тонометрија засноване на на Иммберт-Фицк-овом принципу, по којем је за идеално суву сферу танког зида притисак у сфери (П) једнак сили (Ф) потребној да се заравни део површине сфере, подељеној површином (А) заравњеног дела, по обрасцу.

П = Ф/А

Интраокуларни притисак је пропорционалан притиску који се врши на булбус (у пракси – на рожњачу) и дебљини зидова булбуса (тј. дебљини рожњаче која је варијабилна).

Људско око, међутим, није идеална сфера, а рожњача је крута и противи се заравњивању. Капиларно привлачење менискуса суза, с друге стране, показује склоност ка повлачењу главе тонометра према рожњачи. Корнеална крутост и капиларно повлачење међусобно се поништавају када изравнати део површине рожњаче (7,35 мм²) има пречник од 3,06 мм, као сто је случај код ГАТ.[3][5]

Голдманов тонометар је врло прецизан тонометар са променљивом силом, чија употреба захтева примену локалног анестетик и флуоресцеина, који се укапава у коњуктивални сакус.

Пасцал-ов динамички контурни тонометар

Пасцал-ов динамички контурни тонометар (ДЦТ) први пут се појавио се 2002. године, а комерцијално је био доступан од 2004. године. Његов настанак везан је за идеју да се осмисли апарат за неинвазивно мерење ИОП које би било релативно независно од интериндивидуалних варијација корнеалне биомеханике чиме би се можда требал превазићи проблем дебљине рожњаче.[3][6][7]

По својој конструкцији тонометар је неапланирајући, биомикроскопски контактни тонометар, чији се принцип рада заснива се на контурном слагању које не мери ИОП силом која делује на фиксну површину, већ директно израчунава динамичке пулсативне флуктуације у ИОП користећи пизоелектрични сензор за притисак уграђен у врх инструмента.

Пасцалов динамички контурни тонометар има контурисани тонометријски врх који служи за поклапање са контуром рожњаче. Радијус закривљености врха је 10,5 мм, а контактна површина је пречник око 7 мм. Пиорезистивни сензор за притисак приближног пречник 1,2 мм интегрисан је у површину контуре, омогућујући транскорнеално мерење притиска у предњој очној комори. Врх инструмента је накачен на кућиште, слично оном у ГАТ, које производи константну апликациону силу од једног грама. Сензор за притисак генерише електрични сигнал чија се волтажа дигитизује аналогно-дигиталним конвертером са динамичким опсегом од 12 бита. Мерења ИОП су у 100 Хз, а онда се ти подаци компјутеризују у резолуцији од 0,1 ммХг.[8]

За мерење, потребно је претходно анестезирати рожњачу, а навлака која се ставља на главу тонометра мења се за сваког новог болесника. Потребно је да се за адекватно мерење уради најмање 5 кардијалних циклуса (5–8 циклуса). Када се уради адекватно мерење, на дисплеју се појављује вредност ИОП (дијастолни притисак) и вредности амплитуде окуларног пулса (ОПА) у ммХг.

Вредности ОПА виде се на екрану као разлике у врховима средњег систолног ИОП и средњег дијастолног ИОП у ммХг. Ако се вредност ОПА дода дијастолном интраокуларном притиску, добијена сума је систолни ИОП. Иако је значај ОПА нејасан, постоје претпоставке да ниске вредности корелирају са слабом окуларном перфузијом што је могући фактор ризика од прогресије оштећења видног поља. Насупрот томе, показано је да се ОПА смањује након трабекулектомије, што може бити користан прогностички параметар за успешну дугорочну контролу ИОП.

Пасцал-ов динамички контурни тонометар
Пасцал-ов тонометер у контакту са пацијентовом рожњачом

Коначно очитавање на ДЦТ дигиталном екрану представља Q-вредност, број од 1–5 који показује квалитет података. Један је оптимално, 2 и 3 су прихватљиви, а 4 и 5 су неприхватљиви и морају бити одбачени. Према искуству, потребно је дуго време обучавања за уједначено добијање Qвредности мањих од 4 и најбоље је вежбати на болесницима који су способни да седе мирно и фиксирају поглед.

У односу на ГАТ, ДЦТ нема предности за нормалне или дебље рожњаче, али је прецизан код болесника са танком рожњачом или код болесника код којих је рађена корнеална рефрактивна хирургија.[3][6][7] Мерење ИОП помоћу ДЦТ траје дуже у односу на мерење помоћу ГАТ и ДЦТ је скупљи за употребу јер је навлака за једнократну употребу (мора се бацити после сваког коришћења).

Пасцал-ов динамички контурни тонометар је корисна као допуна за ГАТ зато што можда превазилази проблем дебљине рожњаче, посебно код кератоконуса, кератоглобуса, код рожњача са високим астигматизмом, при мерењу ИОП након рефрактивне хирургије рожњаче, као и код рожњаче измењене различитим врстама повреда (хемијска, термичка или механичка), што чини ДЦТ веома обећавајућом технологијом. Остаје да се види да ли ће ДЦТ превазићи ГАТ као метод избора за мерење ИОП.[8]

Тоно-Пен тонометар
Тоно-Пен тонометар

Тоно-Пен је ручни, преносиви контактни тонометар који се напаја батеријама. Апарат се састоји од:

  • Централног клипа пречника 1,02 мм који је покретан.
  • Врха сонде која садржи претварач којим се мери примењена сила (претварањем у одговарајући електрични напон).
  • Микропроцесора који анализира криву односа напона који генерише претварач током индентације рожњаче према времену да би се израчунао ИОП.

Примена овог инструмента добро корелира са ГАТ, мада он мало прецењује ниске ИОП, а потцењује високе ИОП. Главна предност је способност да мери ИОП код очију са дисторзијом и едемом рожњаче као и кроз бандажно контактно сочиво.[9]

Примењује се тако што се, након анестезије рожњаче, Тоно-Пен апарат поставља сна централни део рожњаче. Притискивањем врха инструмента на рожњачу активира се мерач силе која се јавља да би се извршила апланација централне рожњаче. Када се апарат постави правилно, јави се звучни клик који означава мерење. Током мерења потребно је благо померати апарат по рожњачи док се не добије 6–10 мерења, чија се средња вредност израчунава аутоматски и очитавају на дигиталном дисплеју. Такође, на дисплеју се приказују варијабле између највећег и најмањег мерења. Врх апарата у циљу спречавања инфекције ока мења се за сваког новог болесника.

Безконтактни тонометар

Безконтактни тонометар – „дувач ваздуха“ (аир пуфф), раних 70-их година 20. века у офталмолошку дијагностику увео је Гролман. Овај тонометар ради по принципу апланације предње површине рожњаче, али уместо да се у ту сврху употреби призма, централни део рожњаче се заравњује млазом ваздуха. Време потребно да се довољно заравни рожњача директно је повезано са нивоом ИОП.

Када се на рожњачу усмери млаз ваздуха, он је деформише, апланира и рожњача се у том тренутку понаша као равно огледало, рефлектујући зраке ка детектору. Када се постигне максимална детекције светлости,а рожњача постаје потпуно апланирана, инструмент сам искључује ваздушни млаз. Инструмент се једноставно и лако користи, а приликом употребе нема потребе за локалном анестезијом, те је нарочито користан за скрининг који сада могу изводити и особе које нису офталмолози.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Контић Ђ. Тонометрy. Ин: Цветковиц D, Контић Ђ, Хентова-СенћанићП, едитиорс. Глауцома. Белграде: Завод за уџбенике и наставнасрества; 1996. п. 43–71.
  2. ^ а б Wаллаце ЛМ Алwард. Тонометрy анд томограпхy. Ин: КрацхмерЈХ, едитор. Глауцома тхе реqуиситес ин опхтхалмологy. Департментсоф Опхтхалмологy. Тхе Университy оф лоwа Цоллегеоф Медицине лоwа Цитy, ИА. 2000. п. 19–25.
  3. ^ а б в г Гараwаy-Хеатх Т, Котецха А, Лернер Ф. Меасурмент оф интраоцуларпрессуре.Ин: Wеинреб РН, Брандт Ј, Гарwаy-Хеатх Т, МедеиросФА едиторс. Интраоцулар Прессуре. Амстердам: Куглер Публицатионс.2007.
  4. ^ Кански ЈЈ. Цлиницал Опхтхалмологy: А Сyстематиц Аппроацх5тх ед. Буттерwортхс: 2003. п. 196–98
  5. ^ Кански ЈЈ. Цлиницал Опхтхалмологy: А Сyстематиц Аппроацх5тх ед. Буттерwортхс: 2003. п. 196–98.
  6. ^ а б Wеизер ЈС, Асрани С, Стиннетт СС, Херндон ЛW. Тхе цлиницал утилитyоф дyнамиц цонтоур тонометрy анд оцулар пулсе амплитуде. ЈГлауцома 2007; 16(8): 700–3.
  7. ^ а б Котецха А. Wхат биомецханицал пропертиес оф тхе цорнеа аререлевант фор тхе цлинициан?. Сурв Опхтхалмол 2007; 52 Суппл 2:С109–14.
  8. ^ а б Вујица Марковић, Иван Марјановић, Вера Крстић, Драгана Ковачевић, Нада Радовић, Алиса Гвојић, Светлана Јовановић, Мост цоммон мистакес ин меасуринг интраоцулар прессуре, л. Војносанит Прегл 2009; 66(7): 577–582
  9. ^ Кански ЈЈ. Цлиницал Опхтхалмологy: А Сyстематиц Аппроацх 5тх ед. Буттерwортхс: 2003. п. 196–98.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).