Транспортно инжењерство

С Википедије, слободне енциклопедије
Инжењерско решење овог кружног тока у Бристолу у Енглеској покушава да омогући несметани промет

Транспортно инжењерство или транспортни инжењеринг је примена технологије и научних начела на планирање, функционални дизајн, рад и управљање објектима за било који вид превоза како би се омогућило сигурно, ефикасно, брзо, комфорно, прикладно, економично и еколошки компатибилно кретање људи и робе.

Плански аспекти транспортног инжењерства односе се на елементе урбанистичког планирања и укључују техничке одлуке о предвиђању и политичке факторе. Техничко предвиђање путовања путника обично укључује модел планирања градског превоза, који захтева процену броја генерираних путовања (број наменских путовања), расподелу путовања (избор дестинације, куда путник путује), избор мода (транспортног мода на који се предузима) и доделе рута (улице или руте које се користе). Софистицираније предвиђање може укључивати и друге аспекте одлука путника, укључујући ауто власништво, ланац путовања (одлука да се појединачна путовања повежу у виду туре) и избор стамбене или пословне локације (што је познате као предвиђање употребе земљишта). Путовања путника су фокус саобраћајног инжењеринга, јер често представљају врхунац потражње у било ком превозном систему.

Преглед описа опсега различитих одбора указује на то да иако планирање и пројектовање објеката и даље представљају језгро области транспортног инжењеринга, важне су и области као што су планирање операција, логистика, анализа мреже, финансирање и анализа политике, посебно за оне који раде на аутопутевима и градском превозу. Национално веће испитивача за инжењерство и геодетске радове (НЦЕЕС) онлајн наводи безбедносне протоколе, захтеве за геометријски дизајн и синхронизацију сигнала.

Транспортни инжењеринг, пре свега, укључује планирање, пројектовање, изградњу, одржавање и рад транспортних објеката. Обухваћени објекти подржавају ваздушни саобраћај, аутопутеве, железнице, цевоводе, водени, па чак и свемирски превоз. Дизајнерски аспекти транспортног инжењеринга укључују димензионирање транспортних објеката (колико трака или колики капацитет има објект), одређивање материјала и дебљине која се користи у коловозном пројектовању геометрије (вертикално и хоризонтално поравнање) коловоза (или стазе).

Пре било каквог планирања инжењер мора извршити оно што је познато као попис подручја или, ако је прикладно, претходни постојећи систем. Овај инвентар или база података мора да садржи информације о становништву, коришћењу земљишта, економској активности, транспортним објектима и услугама, обрасцима и обиму путовања, законима и уредбама, регионалним финансијским ресурсима, и вредностима и очекивањима заједнице. Ове залихе помажу инжењеру да створи пословне моделе како би испунио тачне прогнозе будућих стања система.

Операција и управљање укључују саобраћајни инжењеринг, тако да се возила несметано крећу цестом или стазом.[1][2][3] Старије технике укључују знакове, сигнале, ознаке и путарину. Новије технологије укључују интелигентне транспортне системе, укључујући напредне информационе системе за путнике (попут знакова са променљивом поруком), напредне системе за контролу саобраћаја (попут прилазних бројача) и интеграцију возне инфраструктуре.[4][5][6] Људски фактори су аспект саобраћајног инжењерства, посебно у погледу сучеља возач-возило и корисничког сучеља путних знакова, сигнала и ознака.[7][8]

Железничко инжењерство[уреди | уреди извор]

Железнички инжењери се баве дизајном, конструкцијом и радом пруга и система масовног превоза који користе фиксни возни пут (као што је лаки шински систем или моножелезница).[9][10][11][12][13] Типични задаци укључују одређивање хоризонталног и вертикалног дизајна поравнања, локацију и дизајн станице и процену трошкова изградње. Железнички инжењери такође могу да се баве специјализованим пољем отпреме возова које је усмерено на контролу кретања возова.

Железнички инжењери раде на изградњи чистије и сигурније саобраћајне мреже, реинвестирајући и ревитализујући железнички систем у складу са будућим захтевима. У Сједињеним Државама, железнички инжењери раде са изабраним званичницима у Вашингтону на питањима железничког саобраћаја како би осигурали да жељезнички систем испуњава саобраћајне потребе земље.[14]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Роад Сафетy Фундаменталс. Итхаца, НY: Цорнелл Лоцал Роадс Програм. септембар 2009. 
  2. ^ Хомбургер, Келл анд Перкинс, Фундаменталс оф Траффиц Енгинееринг, 13тх Едитион, Институте оф Транспортатион Студиес, Университy оф Цалифорниа (Беркелеy [1]), 1992.
  3. ^ Дас, Схантану анд Левинсон, D. (2004) А Qуеуинг анд Статистицал Аналyсис оф Фрееwаy Боттленецк Форматион. АСЦЕ Јоурнал оф Транспортатион Енгинееринг Вол. 130, Но. 6, Новембер/Децембер 2004, пп. 787–795
  4. ^ Јосхи, V., Рајамани, Н., Такаyуки, К., Пратхапанени, Н., Субраманиам, L. V. (2013). Информатион Фусион Басед Леарнинг фор Фругал Траффиц Стате Сенсинг. Процеедингс оф тхе Тwентy-Тхирд Интернатионал Јоинт Цонференце он Артифициал Интеллигенце. 
  5. ^ Кеатинг, Даве. „Алл Царс Ин Еуропе Цан Ноw Цалл Тхе Полице Тхемселвес”. Форбес (на језику: енглески). Приступљено 2019-09-25. 
  6. ^ Глеесон, Цолин. „Неw царс то аутоматицаллy информ аутхоритиес оф црасхес”. Тхе Ирисх Тимес (на језику: енглески). Приступљено 2019-09-25. 
  7. ^ Репорт (ХЦ 15, 2004–05): Тацклинг цонгестион бy макинг беттер усе оф Енгланд'с моторwаyс анд трунк роадс (Фулл Репорт) (ПДФ), Натионал Аудит Оффице, 26. 11. 2004, Архивирано (ПДФ) из оригинала 2005-03-11. г., Приступљено 2009-09-17 
  8. ^ Тренд ин Роад Аццидентс, Јапан Архивирано 2009-05-21 на сајту Wayback Machine. nilim.go.jp
  9. ^ „Fact Book Glossary – Mode of Service Definitions”. American Public Transportation Association. 2015. Архивирано из оригинала 25. 2. 2018. г. Приступљено 2015-01-06. 
  10. ^ „National Transit Database Glossary”. U.S. Department of Transportation Federal Transit Administration. 18. 10. 2013. Архивирано из оригинала 13. 11. 2013. г. Приступљено 2015-01-06. 
  11. ^ „What is light rail?”. Public transport A-Z. International Association of Public Transport. 2008. Архивирано из оригинала 13. 10. 2008. г. Приступљено 2015-07-29. 
  12. ^ „This Is Light Rail Transit” (PDF). Transportation Research Board. стр. 7—9. Архивирано из оригинала (PDF) 17. 4. 2018. г. Приступљено 2015-01-06. 
  13. ^ „What is Light Rail?”. Light Rail Transit Association (LRTA). Архивирано из оригинала 5. 6. 2016. г. Приступљено 2015-01-06. 
  14. ^ „Association of American Railroads”. AAR. Приступљено 30. 6. 2011. 

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]