Пређи на садржај

Trente Glorieuses

С Википедије, слободне енциклопедије

Лес Тренте Глориеусес (на француском дословно „Славних тридесет”) је израз који се користи за период француске историје који је оквирно трајао од 1945. до 1973. године, а кога је карактерисао изузетно високи и континуирани раст економије, а који се одразио кроз високу запосленост, високе плате, као и високе приходе државе која га је искористила за многе спектакуларне инфраструктурне пројекте, као и јачање социјалне државе, а што је за последицу имало континуирани пораст општег животног стандарда.[1] Први пут га је искористио демограф Жан Фурастие као наслов своје књиге „Лес Тренте Глориеусес, оу ла рéволутион инвисибле де 1946 à 1975” (срп. „Славних тридесет, или невидљива револуција од 1946. до 1975.”) објављене 1979. године, при чему је инспирацију пронашао у изразу „Славна три” који се користио за три дана Јулске револуције (27.— 29. јул 1830).

Као почетак периода се обично наводи примена Маршаловог плана, односно кориштење америчке финансијске помоћи у сврху обнове земље разорене и економски уназађене Другим светским ратом. Од 1947. па надаље се у Француској бележио стални пораст економске активности, а који се одразио не само кроз општи пораст благостања, него и кроз трендове наставка индустријализације и урбанизације, односно смањење броја становника руралних департмана науштрб великих градова, посебно Париза, као и увођење дотада луксузних уређаја као што су телефони, телевизори, фрижидери, машине за прање веша и сл. у готово свако француско домаћинство[2], те начелно значајно повећање власништва и погодности,[3][4][5] изразито за француску радничку класу.[6] Према различитим истраживањима, стварна куповна моћ просечне француске радничке плате је порасла за 170% између 1950. и 1975. године, док је свеукупна приватна потрошња порасла за 174% у периоду 1950—1974. године.[7]

Ти су процеси у много чему били одраз опшег економског бума који је карактерисао западни свет у две и по деценије након Другог светског рата, односно у одређеној мери били еквивалент њемачког, јапанског и италијанског економског чуда; с друге стране израз „економско чудо” није кориштен у Француској, јер она, за разлику од наведених земаља, није била поражена у рату нити после њега окупирана, али и због тога што су првих поратних година економска збивања била у сенци акутне политичке нестабилности тзв. Четврте републике, као и скупих и неуспелих колонијалних ратова у Индокини и Алжиру.[8] Позитивне економске трендове је 1958. наставила новоуспостављена Пета република под де Голом[9] и касније другима.[10] Тренте Глориусес су, слично као и исти трендови код већине западних држава, оквирно окончани са избијањем нафтне кризе 1973. године, премда је француска економија карактеристичним темпом још расла све до средине 1970-их година, када се бомбастични темпо раста смањује.

У својој утицајној књизи „Капитал у XXI веку”, француски економиста Тома Пикети описује „Тренте Глориеусес” као период изузетног (ефекта) „сустизања” (енг. цатцх уп еффецт) након два светска рата. У подацима које износи у књизи, нормални годишњи раст у богатим земљама Северне Америке је између 1.5-2% у периоду 1820—2012, док је у западној Европи која је била знатно погођенија двема светским ратовима, раст у периоду 1913—1950. пао на 0.5%, да би у периоду 1950—1970 „сустигао” северноамерички са годишњим растом од високих 4%[а], да би од 70-их година на даље драматично пао на 1.5% до 2% „сустигнувши” тачно амерички ниво.[11]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ За континенталну западну Европу, без Велике Британије, овај раст је још већи са 5%, што је потпуно изван сваког искуства богатих земаља у последњим столећима.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Ханлеy, Н. Х.; Керр & Wаитес (1984). Цонтемпорарy Франце: Политицс анд Социетy Синце 1945 (2 изд.). Роутледге. ИСБН 978-0-415-02522-5.  (на енглеском) ..Приступљено 8. децембра 2015.
  2. ^ Васовић 2012, стр. 557.
  3. ^ The Pompidou years, 1969–1974 – Serge Berstein, Jean-Pierre Rioux – Google Books. Books.google.co.uk. Pristupljeno 8. 12. 2015. 
  4. ^ French welfare state reform: idealism versus Swedish, New Zealand and Dutch ... – James Angresano – Google Books. Books.google.co.uk. Pristupljeno 8. 12. 2015. 
  5. ^ Forsé, M.; Jaslin, J. P. (1993). Recent Social Trends in France, 1960–1990. MQUP. ISBN 9780773563230. Pristupljeno 8. 12. 2015. 
  6. ^ Цонтемпорарy Франце: политицс, социетy, анд институтионс бy Јеан Блондел анд Доналд Геоффреy Цхарлтон; (на енглеском) ..Приступљено 8. децембра 2015.
  7. ^ Тхе Неw Франце: А Социетy ин Транситион 1945-1977 (Тхирд Едитион) бy Јохн Ардагх; (на енглеском) ..Приступљено 8. децембра 2015.
  8. ^ Лакер 1999, стр. 454.
  9. ^ Лакер 1999, стр. 458.
  10. ^ Васовић 2012, стр. 477.
  11. ^ Пикети 2015.

Литература

[уреди | уреди извор]

Види још

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Trente_Glorieuses&oldid=27673046”