Пређи на садржај

Први индокинески рат

С Википедије, слободне енциклопедије
Први индокинески рат
Део Индокинеских ратова током Хладног рата

Јединица Француске легије странаца патролира облашћу под контролом комуниста.
Време19. децембар 19461. август 1954.
Место
УзрокИнцидент Хаи Понг 23. новембра, 1946.
Исход Победа Вијетмина
Женевска конференција
Одлазак Француза из Индокине
Територијалне
промене
Подела Вијетнама
Сукобљене стране
Француска Француска Унија
Француска Француска (1945—1954)
 Француска Индокина (1946—1953)
Јужни Вијетнам Држава Вијетнам (1949—1954)
Камбоџа Камбоџа (1953—1954)
Лаос Лаос
(1949—1954)
Уз подршку:
 Сједињене Државе[1] (1950—1954)

Северни Вијетнам Северни Вијетнам
Лаос Патет Лао[2]
Камбоџа Кмер Исарак[3]

Уз подршку:[4]
 Народна Република Кина
Совјетски Савез
Команданти и вође
Француски експедициони корпус
Француска Филип Леклер де Отклок (1945—1946)
Француска Жан Етјен Вали (1946—1948)
Француска Роже Блезо (1948—1949)
Француска Марсел Карпентије (1949—1950)
Француска Жан де Латр де Тасињи (1950—1951)
Француска Раул Салан (1952—1953)
Француска Анри Навар (1953—1954)
Вијетнамска народна армија
Јужни Вијетнам Нгујен Ван Хинх (1950—1954)
Северни Вијетнам Хо Ши Мин
Северни Вијетнам Во Нгујен Ђап
Лаос Суфанувонг
Јачина
Француска Унија: 190.000
Локалне помоћне снаге: 55.000
Држава Вијетнам: 150.000[5]
Укупно: ~400.000
125.000 редовни,
75.000 регионални,
250.000 народне снаге/нередовни[6]
Укупно: 450.000
Жртве и губици
Француска Унија: 75.581 мртвих,
64.127 рањених,
40.000 заробљених
Држава Вијетнам: 419.000 мртвих, рањених или заробљених[7]
Укупно: ~560.000+ мртвих, рањених или заробљених
Комбиновано укупно:
300.000+ мртвих,
500.000+ рањених,
100.000+ заробљених
Укупно: 900.000+ мртвих, рањених или заробљених
150.000+ цивила убијено[8]

Први индокинески рат (познат и као Француско-индокинески рат) је трајао од 1946. до 1954. у југоисточној Азији између Француске и покрета отпора Вијетмин под вођством Хо Ши Мина.

Позадина

[уреди | уреди извор]

Почетак двадесетог века Вијетнам је дочекао као колонија Републике Француске (такозвана Француска Индокина). Француска је поред свог језика и културе донела и католичку религију, која се касније испоставила као велики проблем. Током четрдесетих година двадесетог века Јапан је заузео Вијетнам, протерао Французе али и завео још већи терор над Вијетнамцима. У том периоду је основан покрет отпора који је предводио Хо Ши Мин, шеф Комунистичке партије Вијетнама. Парадоксално, Вијетконгу су оружје и опрему допремали Американци. Након пораза Јапанске царевине, 2. септембра 1945. Вијетнам је прогласио независност али га је Француска поново окупирала. Новембра 1946, Хо Ши Мин је отишао у Париз на разговоре о француском повлачењу из Вијетнама, али је Француска одбила било какво повлачење, тако да је почео рат.

У прво време Вијетмин је вршио саботаже и организовао штрајкове који су онемогућавали нормалан живот окупаторима из Европе. Након победе кинеске револуције 1949. уз подршку коју је пружио Мао Це Дунг, створили су се услови за несметано снабдевање оружјем из земаља социјалистичког света тако да је Вијетмин постао права војска која је 1952. у децембру заузела долину Дијен Бијен Фу, чиме се француска војска у Вијетнаму нашла одсечена од остатка својих трупа у Индокини. Французи су без већих проблема вратили долину у своје руке и изградили тамо базу. Тиме су Французи упали у клопку јер је Вијетмин у децембру 1952. припремио а 13. марта 1954. започео акцију уништавања француске базе. Борбе које су том приликом вођене су познате под именом битка за Дијен Бијен Фу. До 17. марта у бази је погиниуло 2.500 Француза. Аеродром у долини потпуно је онеспособљен 28. марта 1954. а 30. марта база је остала без веза са спољашњим светом. 7. маја у 17:30 база Дијен Бијен Фу је пала у руке Вијетмина. Овај пораз је имао снажан утицај на Французе, који су се на крају повукли из Индокине.

Независност Вијетнама

[уреди | уреди извор]

У таквим условима омогућено је и потпуно осамостаљење па је Хо Ши Мин 11. октобра 1954. године у Ханоју прогласио Демократску Републику Вијетнам а на југу је исте године проглашена Република Вијетнам. Ово је довело до грађанског рата у који су се опет умешали спољни фактори што је довело до присилне деобе земље. 8. маја 1957. договором између САД, Уједињеног Краљевства, Француске и Совјетског Савеза Вијетнам је подељен 17. паралелом на Северни и Јужни Вијетнам. Председник Јужног Вијетнама се исте године сусрео са америчким председником Двајтом Ајзенхауером тражећи заштиту и гранције САД да ће режим у Сајгону опстати.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Француска одаје почаст пилотима ЦИА, Приступљено 24. 4. 2013.
  2. ^ Dalloz 1987, стр. 129–130, 206.
  3. ^ Dalloz 1987, стр. 129–130.
  4. ^ Амерички државни секретар Џон Фостер Дулс о паду Дијен Бијен Фуа, Приступљено 24. 4. 2013.
  5. ^ Windrow 1998, стр. 11
  6. ^ Windrow 1998, стр. 23.
  7. ^ France's world newspaper, 15-7-1954
  8. ^ Smedberg 2008, стр. 88.

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]