Триетил ортоацетат
| |||
| Називи | |||
|---|---|---|---|
| Преферисани IUPAC назив
1,1,1-Триетоксиетан | |||
| Идентификација | |||
3Д модел (Jmol)
|
|||
| ChemSpider | |||
| ECHA InfoCard | 100.001.012 | ||
| УНИИ | |||
| |||
| Својства | |||
| C8H18O3 | |||
| Моларна маса | 162,23 g·mol−1 | ||
| Густина | 0,885 g/mL | ||
| Тачка кључања | 142 °C (288 °F; 415 K) | ||
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |||
 верификуј (шта је   ?)
| |||
| Референце инфокутије | |||
Триетил ортоацетат је органско једињење са формулом ЦХ3C(ОЦ2Х5)3. То је етил ортоестар сирћетне киселине. Он је безбојна уљаста течност.
Триетил ортоацетат се користи у органској синтези за ацетилацију.[3] Такође се користи у Џонсон-Клејзеновом реаранжирању.[4]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ B. W. Howk, J. C. Sauer (1959). „Phenylpropargylaldehyde Diethyl Acetal”. Organic Syntheses. 39: 59. doi:10.15227/orgsyn.039.0059.
- ^ Fernandes, Rodney A.; Chowdhury, Asim K.; Kattanguru, Pullaiah (2014). „The Orthoester Johnson-Claisen Rearrangement in the Synthesis of Bioactive Molecules, Natural Products, and Synthetic Intermediates - Recent Advances”. European Journal of Organic Chemistry. 2014 (14): 2833—2871. doi:10.1002/ejoc.201301033.