Trozupka
| Danthonia decumbens (L.) DC. | |
|---|---|
| |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| Поддивизија: | |
| Класа: | |
| Надред: | |
| Ред: | |
| Породица: | Poaceae Barnhart
|
| Племе: | Danthonieae (Beck) C. E. Hubb.
|
| Род: | Danthonia DC
|
| Врста: | D. decumbens |
| Синоними | |
| |
Трозупка или лежећа трава (лат. Дантхониа децумбенс (L.) DC) је врста рода Дантхониа DC.
Опште карактеристике[уреди | уреди извор]
Трозупка је вишегодишња зељаста, густо бусенаста биљка, висине до 60 цм. Стабло је глатко, мало круто, у почетку положено, а касније устајуће или усправно. Листови су равни, а лиске су мало круте, на лицу сивозелене, а на наличју сјајно зелене. Широке су око 2 мм, храпаве по ободу, с ретким трепавичавим длакама. Рукавци су већином глатки, по ободу с дугим трепавичавим длакама. Лигуле нема. Уместо ње се налази венац длака. Метлица је стегнута, дуга преко 6 цм, са до 12 класића на усправним гранама. Класићи су дугуљасто јајасти, са по три до пет цветова, скоро 1 цм дуги, светлозелени, ретко за љубичастим нијансама. Осовина класића је испод цветова длакава. Плеве су мало дуже од цветова, обе затварају цео класић, имају три до пет нерава, а средњи нерв је истакнут. Доња плевица има више нерава, врло је крута, а на врху има три зупца. Лодикуле су мало меснате. Плод је дугуљаст, до 3 мм дуг, са леђне стране стиснут, затворен у плевицама. Цвета од јуна до августа. Утврђен је број хромозома 2н = 24, 36, 124.[2] [3]
Станиште и распрострањеност[уреди | уреди извор]
Трозупка насељава суве ливаде, пашњаке, борове шуме, шибљаке, а јавља се и на влажнијим местима у шуми, на земљиштима сиромашним у карбонатима и хумусу, од низијског до субалпијског појаса. Значајан је елемент ацидофилних ливада и пашњака класе Нардо-Цаллунетеа, а карактеристична врста асоцијације Нардетум стрицтае монтанум босниацум. Често се налази и у фитоценозама свезе Аррхенатхерион, Молинион цоерулеае и Бромион ерецти.
Распрострањена је у Европи, Азији и северној Африци. [4]
Употреба[уреди | уреди извор]
Скромне је крмне вредности, док је у младом стању. Стабљике брзо отврдну, па је као сено безвредна.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Дантхониа”. Тхе Плант Лист. Версион 1. Приступљено 14. 10. 2018.
- ^ Тутин, Т. Г.; et al. Флора Еуропаеа. Цамбридге Университy Пресс.
- ^ Јосифовић, M. (1976). Флора СР Србије. Београд: Српска академија наука и уметности.
- ^ Шилић, Чедомил (1990). Ливадске биљке. ИП СВЈЕТЛОСТ, Завод за уџбенике и наставна средства, Сарајево. Завод за уџбенике и наставна средства Београд. ИСБН 978-86-01-02501-1.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
