Тумори јајника

С Википедије, слободне енциклопедије

Тумори јајника су бенигне, малигне или цистичне форме различитих израслина које потичу од хистолошке грађе јајника и функције коју он има у организму. У физиолошким условима, током генеративног периода жене, јајник произведе велики број фоликула који у ствари представљању цисте малих димензија – функционалне цисте, које током овулацијског периода прскају и ослобађају јајну ћелију, углавном када достигну величину од 20-25 милиметара. Ове у суштини физиолошке формације у јанику могу из било којег разлога, ако изостане прскање фоликула да настави свој раст и досегни више од 70 милиметара у пречанику, и даље се развијају као патолошка промена.

Епидемиологија[уреди | уреди извор]

По учесталости зависно од земље до земље тумори јајника заузимају треће или пето место по учесталости.[1]

У укупној смртности жена од тумора репродуктивних органа тумор јајника је на првом месту. Иако се тумор грлића материце и тумор тела материце појављују чешће од тумора јајника, више жена умире од тумора јајника. Разлози за то су касније дијагностификовање због недостатка симптома у раним фазама болести и брже ширење малигних ћелија по телу, што се због природе туморског процес код више од половине жена тумор јајника открије тек у узнапредованој фази болести.

Етиологија[уреди | уреди извор]

Етиологија бројних тумора јајника је недовољно позната, јер су порекло и патогенеза тумора јајника слабо познати, а и све је већи број истраживача који сматрају погрешним уобичајено гледиште да карцином јајника почиње на јајнику, пролази кроз прогресивну „дедиференцијацију“ од добре до слабе диференцираности, и потом се шири на карличен и трбушне органе пре појаве удаљених метастаза.

С почетка 21. века све више се етиопатогенеза тумора јајника заснива на „дуалистичком“ моделу тзрансформације, по коме серозни тумори потичу од епителних имплантата (бенигних или малигних) са јајовода.

Према истраживањима у молекуларној биологији, велики број тумора (75%) развија се независно од јајника, прецизније у перитонеума и јајоводу, а потом се шиири у јајник, тако да се у моменту постављања дијагнозе тумор углавном већ у узнапредовао до стадијума присутног на више места.

Фактори ризика

Фактори ризика који се доводе у везу са настанком тумора јајника укључују:

  • рану менарху,
  • мали број порођаја,
  • касна прва трудноћа,
  • инфертилитет,
  • касна менопауза,
  • породична историја болести.

Орални контрацептиви, за разлику од малигних болести других репродуктивних органа жене, код ових тумора показују протективну улогу.[2]

Врсте[уреди | уреди извор]

Бенигни тумори јаника[уреди | уреди извор]

У бенигне (доброчудне) туморе јаника спадају:

  • Цистаденом јајника,
  • Цистаденофибром,
  • Дермоидна циста,
  • Бренеров тумор,
  • Фибром јајника,
  • Тумори гранулираних ћелија,
  • Тумори оснвних ћелија,
  • Аденобластом или Андробластом,
  • Гинадробластом.

Главна одлика правих тумора јајника, за разлику од стања која их имитирају, је та да они настају и расту неопластичним раумножавањем ћелијских елемената. Каратерише их слободан раст на дугачкој петељци кроз коју пролазе крвни судови које их исхрањују.

Због слободног раста, ови тумори могу бити веома велики, и да заузму простор мале карлице, али и целог трбуха.

Због велике мобилности тумора, може доћи до њиховог увртања око осовине петељке. Тада настаје прекид у циркулацији и појава некроза и гангрена са сликом акутног абдомена. Руптура и крварење из цисте у абдомен може изазвати исто стање.

Посебна група епителних оваријских неоплазми са ниским малигним потенцијалом и добром прогнозом су такозвани Гранични тумори” („Бордер лине” тумори), који чине 15% у укупном броју епителних малигних тумора јајника.

У већини случајева оперативно одстрањивање јајника са бенигним тумором је довољнан терапијски поступак.

Малигни тумори јаника[уреди | уреди извор]

Малигни тумори јајника који спадају у групу најсмртоноснији гинеколошки тумори, карактеришу се злоћудном природом природа обољења, прогресивним напредовањем, касним откривањем. Због свега наведеног ови тумори имају, лоше резултате лечења и лошу прогнозу.

Клиничка слика[уреди | уреди извор]

Најчешћи симптоми, који уколико су учестали неколико седмица, а који указују на рак јајника су:

  • Надимање
  • Карлична или абдоминална бол
  • Тешкоће приликом јела и осећај ситости убрзо након започињања оброка
  • Симптоми инфекције уринарног тракта (нагла потреба за мокрењем или често мокрење)

Терапија[уреди | уреди извор]

Бенигни тумори

Терапија бенигних тумора јајника је опаративна, и има своје специфичности у односу на на доб болесниице и њену репродуктивну историју. Код болесница које нису рађале, односно које нису завршиле са рађањем операција мора бити поштедна како би се сачувало здраво ткиво јајника, за евентуални пород.

Код старијих особа које су завршиле са рађањем изводи се радикална операције, а обим ресекције зависи од општег стања болеснице и локалног интраоперативног налаза

Малигни тумори

Терапија малигних тумора јајника је хирушко, цитостатско и радијацијско или најчешће, комбинација хирушког и цитостатског лечења, што зависи од:

  • стадијума болести,
  • малигног потенцијала тумора,
  • хистолошког типа тумора,
  • животне доби болеснице,
  • репродуктивне анамнезе.

Стадијум Иа и Иб се сматрају стадијумима са добром прогнозом, а терапијски приступ је мање радикалан. Генерално, сви виши стадијуми захтевају радикално хирушко лечење комбиновано са хемотерапијом.

Прогноза[уреди | уреди извор]

Прогноза тумора јајника зависи од стадијума у којем је болест откривена и времан започињања лечења.

Једино Иа стадијум болести има добру прогнозу петогодишњег преживљавања (80-90%), док са вишим стадијумом прогноза петогодишњег преживљавања нагло пада: у II стадијуму прогноза је знатно лошија (45% и ниже), док је у III испод 21%. За IV стадијум петогодишње преживљавање је мање од 5%.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала на датум 05. 03. 2016. Приступљено 14. 09. 2019. 
  2. ^ Калампокас Е, Калампокас Т, Тоуроунтоус I. Примарy фаллопиан тубе царцинома. Еур Ј Обстет Гyнецол Репрод Биол.2013;168:155-61

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Класификација
Спољашњи ресурси
Стар оф лифе.свгМолимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).