Пређи на садржај

Вагинопластика

С Википедије, слободне енциклопедије
Вагинопластика
Вагина пре и након вагинопластике
ИЦД-9-CM70.64, 70.62, 70.64, 70.94, 70.6, 70.95
МеСХД013509

Вагинопластика је метода хируршког преобликовање вагине којом се коригује улазни отвор и унутрашњост вагине или раднице што доприноси интензивнијем осећају и сексуалном задовољству. Понекад се израз користи и за операције пола у случају да се жена роди без вагине, дакле за трансродне жене.[1] Овој методи најчешће се подвргавају жене које су више пута рађале или имале трауматичан порођај, што је код њих због механичког растезања вагиналног зида довело до повећања пречника, измени облика и смањења сексуалног осећаја услед слабљења мишића, или транссексуалне особе. Данас је вагинопластика постала и синоним за естетску хирургију стидних усана за жене које изгледом властите вагине нису задовољне.

Предуслови[уреди | уреди извор]

Када попусте мишићи мале карлице, долази и до спонтаног мокрења при напрезању, при кијању, смејању, кашљању, било каквом физичком напору. Долази до пролапса самог утеруса или бешике и долази до слабљења вагиналних зидова и читаве карличне мускулатура. Овај проблем се јавља због недовољног вежбања, тежине, али на првом месту као узрок наводи се трудноћа. Тада се и сексуално задовољство жене знатно смањује.

Од техник вагинопластике зависи и испех интрвенције јер смањивање самог вагиналног отвора неће решити овај проблем. Неопходно је радити на свим зидовима вагине, сузити предњи и задњи део, латерално или спољшањи део. Према томе само уколико се сузи комплетно лумен вагине могуће је поново вратити физиолошки доживлкај жени током сексуалном односу. Уколико се сузи само улаз вагине, задовољство се повећава партнеру, али не и жени.

Индикације[уреди | уреди извор]

У индикације за вагинопластику спадајуј следеће хируршке интервенције:[2]

  • раздвајање урођених сраслина уретруса и вагине, [3]
  • санација кратке уретре,[3]
  • формирање вагине, Хоффман,[4] [5]
  • вагинална реконструкција,[5] [4]
  • пролапс вагиналног свода,[6]
  • суспензија и фиксација вагине,[4] [5]
  • санација цистокеле и ректокеле,[4][5]
  • ретропубична паравагинална корекција,[7]
  • корекција цистокеле помоћу графта или протезе,[4] [5]
  • корекција цистокеле и ректокеле у истом поступку помоћу графта или протетског уређаја,[4] [5]
  • корекција ректокеле помоћу графта или протетског материјала, [4]
  • вагинална конструкција помоћу графта или протетског материјала,[4]
  • реконструкција вагине помоћу калема или протетског материјала,[5]
  • суспензија вагине и стабилизација помоћу калема или протетског материјала,
  • лечење МРКХ синдрома (вагинална агенеза),[8]
  • хименорафија.[9][10][11]

У неким случајевима је потребно додатно ткиво (калем) за реконструкцију или изграду вагине. Ови калеми који се користе у вагинопластици могу бити алогени, хетерографски, аутотрансплантацијски, ксенографтски или аутологни материјал.[8] [12] Жена може да користи аутологно ин витро култивисано ткиво узето из њеног вагиналног вестибулума као трансплантирано ткиво да формира слузокожу реконструисане вагине.[8]

Реконструисана или новоизграђена вагина носи назив неовагина. [13]

Вагинопластика код деце[уреди | уреди извор]

Стања као што је урођена надбубрежна хиперплазија вирилизују генетски жену због недостатка 21-хидроксилазе. Специфични поступци у овом стању укључују:[14]

  • смањење клиториса,
  • лабиапластику,
  • формирање нормалног изгледа гениталија,
  • формирање вагине,
  • покретање дилатације вагине.[15]

Атрезија вагине или урођено одсуство вагине могу бити други разлог за операцију формирања нормалне и функционалне вагине.

Неуобичајене израслине, цисте, септуми у вагини такође могу бити индикација за вагинопластику.[тражи се извор]

Вагинопластика се користи и као део у серији операција потребних за лечење девојака и жена рођених са бешиком која се налази изван стомака. Након операције, жене су могле да роде, али постоји ризик од пролапса.[16]

У медицинском праву намеће се питање о сагласности, коју деца не могу да дају, пре вагинопластике и других гениталних операција, јер нису довољно стара да дају пристанак, укључујући и забринутост због наметнутих постхируршких сексуалне функције,[17] и претпоставке хетеронормативности. Међу клиничарима нема консензусног става о њиховој неопходности, времену, методи или процени оперативног захвата.[15]

Вагинопластике се могу изводити деци или адолесцентима са интерсексуалним стањима или поремећајима полног развоја.[18]

Контраиндикације[уреди | уреди извор]

Упркос чињеници да је хируршка интервенција прилично усавршена она је ипак сложена са техничке стране, и да би се изегле могуће компликације у литертури се наводе следеће контраиндикације:

  • Дијабетес мелитус (недовољне количина инзулина или отпорност на властити инзулин у телу.
  • Присутност било које заразне болести, укључујући сезонску прехладу, грип, туберкулозу, коронавирусну инфекцију, инфекције крви.
  • Онколошке болести било које локализације и озбиљности.
  • Поремећај згрушавања крви и терапија антикоагуланатима - лекови који делују на коагулацију крви.
  • Склоност настанку хипертрофних ожиљака, која нису само козметички дефект, већ и узрок болних сензација.
  • Неке хроничне и све акутне болести унутарашњих органа, дисајних органа, срца и крвних судова.

Компликације[уреди | уреди извор]

Вагинални експандер, који омогућава перивагиналним мишићи да се навикну на благи пораст притиска без смањења рефлекса

Чњеници да је хируршка интервенција прилично сложена са техничке стране, компликације вагиналне пластике иако релативно ретке ипак се примјећују након контрола.

Реконструктивна вагинопластика код деце и адолесцената носи ризик од суперинфекције, док код одраслих број и врсте компликација варирају и нешто су чешће код вагинопластиком извршене у циљу промене пола.[19]

Некрозе клиториса као компликација јавља се у 1-3% случајева,док јатрогена некроза вагине износи 3,7-4,2%.

Контракција вагине јавилка се у 2-10% лечених, а стеноза или сужење отвора вагине у 12-15% случајева. Од оних који су пријавили стенозу, 41% је имало другу операцију ради исправљања стенотичних промена.

Генитални бол се може јавити у 4-9% случајева, а формирање ректовагиналне фистуле, је ретка појава у око 1% случајева.

Пролапс вагине може се јавити код 1-2% особа који су били подвргнути овом захвату.[20]

Након вагинопластике може доћи и до поремећаја пражњења бешике, које се успешно лечи у 13% случајева, док код 68% нема промена након лечења, или је су у 19% случајева мокрење погоршало.

Губитак контроле бешике и уринарна инконтиненција јавлаја се у 19% случајева.

Инфекције уринарног тракта након вагинопластике могу се јавити у 32% случајева након операције.[20]

Припрема за операцију[уреди | уреди извор]

Резултати вагинопластике 8 месеци након операције

Хируршки третман треба да буде узет у обзир, онога тренутка када хирург сматра да су критеријуми за посебне оперативне захвате испуњени, и након што је обавио преоперативне хируршке консултације. Током ових консултација, са пацијентом треба детаљно размотрити процедуру и постоперативни ток, како би пацијенти стекли реалистична очекивања у вези са исходима захвата. Ове консулације са пацијентом представљају срж процеса информисаног пристанка, што истовремено представља и етички и законски услов за било коју хируршку процедуру.[21][22]

Припреме и консулације су посебно битно за постизање резултата код пацијената који желе да након интервенције ублаже сосптвену родну дисфорију. У том смисли пре операције хирурзи треба да размотре следећа питања са пацијентима који желе хируршки третман родне дисфорије:[13][21]

  • различите хируршке технике које су на располагању
  • предности и мане сваке засебне технике;
  • ограничења процедуре за постизање „идеалних“ резулата; уз приказ фотографија пре и после захвата сопствених пацијената, укључујући ту и успешне и неуспешне исходе;
  • инхерентне ризике и могуће компликације различитих техника (посебно за сваку процедуру и у односу на конкретног пацијента).

Методе[уреди | уреди извор]

А цлосе-уп имаге оф а неовагина'с оутер лабиа
А цлосе-уп имаге оф а неовагина, хелд опен то ревеал иннер лабиа
Резултати вагинопластике инверзије пениса, две године након операције. Унутрашње усне се естетски разликују у зависности од хирурга; овде су разлике минимални. Клиторис је више тактилни него визуелни, што је још једна естетска разлика коју хирург прави. Избледели хируршки ожиљак излази из перинеума и прати спољне усне у закривљеном Y.

Нехируршка метода[уреди | уреди извор]

Нехируршко стварање вагине се користило у прошлости за лечење урођеног одсуства вагине. Процедура је укључивала ношење уређаја налик на седло и употребу дилататора повећаног пречника. Поступак је трајао неколико месеци и понекад је био болан и није био ефикасан у свим случајевима.[4]

Реконструктивна хирургија након лечења карцинома[уреди | уреди извор]

Радиолошки третман рака може довести до уништења или промене вагиналног ткива. Код таквих пацијенат ради се вагинопластика и/или реконструкцију вагине и других гениталних структура. У неким случајевима, након ове интервенције нормална сексуална функција се може вратити.[4]

МцИндое хируршка техника[уреди | уреди извор]

Код ове технике канал се хируршки конструише између мокраћне бешике и уретре у предњем делу карличног региона и ректума. За пресађивање се користи кожа са другог дела тела особе која се оперише. Кожни графт се узима са бутине, задњице или ингвиналне регије. Коришћени су и други материјали за стварање облоге нове вагине (кожни режањ, амнионске мембране и букална слузокожа).[4]

Вагинопластика цревом[уреди | уреди извор]

Вагинопластика цревом још једна често коришћена метода за стварање неовагине у операцији промене пола.[23]

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Буттрам, V.C. Јр анд Гиббонс, W.Е. (1979) Мüллериан аномалиес: а пропосед цлассифицатион (ан аналyсис оф 144 цасес). Фертил. Стерил. , 32, 40–45.
  2. ^ Вероникис, D.К., МцЦлуре, Г.Б. анд Ницхолс, D.Х. (1997) Тхе Веццхиетти оператион фор цонструцтинг а неовагина: индицатионс, инструментатион анд тецхниqуес. Обстет. Гyнецол. , 90, 301–304.
  3. ^ а б Хиорт, О (2014). Ундерстандинг дифференцес анд дисордерс оф сеx девелопмент (ДСД). Басел: Каргер. ИСБН 9783318025590; Аццесс провидед бy тхе Университy оф Питтсбургх 
  4. ^ а б в г д ђ е ж з и ј Барбара (2012). Wиллиамс гyнецологy. Неw Yорк: МцГраw-Хилл Медицал. ISBN 9780071716727. [
  5. ^ а б в г д ђ е „2021 ICD-10-PCS Procedure Code 0UQG0ZZ: Repair Vagina, Open Approach”. www.icd10data.com. Приступљено 2021-01-02. 
  6. ^ „Liječenje Prolapsa Genitalnih Organa. Prolaps organa male zdjelice”. www.hdgo.hr. Приступљено 2023-05-23. 
  7. ^ Baggish, Michael S. (2. 11. 2015). Atlas of pelvic anatomy and gynecologic surgery. Karram, Mickey M. (Fourth изд.). Philadelphia, PA. ISBN 978-0-323-22663-9. OCLC 929893382. 
  8. ^ а б в Acién, Pedro; Acién, Maribel (2015-11-03). „The presentation and management of complex female genital malformations”. Human Reproduction Update. 22 (1): 48—69. ISSN 1355-4786. PMID 26537987. doi:10.1093/humupd/dmv048. 
  9. ^ Paterson-Brown, S. (1998). „Commentary: Education about the hymen is needed”. BMJ. 316 (7129): 461. PMC 2665576 Слободан приступ. PMID 9492680. doi:10.1136/bmj.316.7129.461. 
  10. ^ „Recreating virginity in Iran | Janet Afary”. the Guardian (на језику: енглески). 2009-05-12. Приступљено 2021-01-21. 
  11. ^ „Himenoplastia - Preço, riscos e pós operatório”. Educar Saúde (на језику: португалски). 3. 11. 2011. Приступљено 21. 1. 2021. 
  12. ^ „Online ICD9/ICD9CM codes”. icd9cm.chrisendres.com. Приступљено 2021-01-02. 
  13. ^ а б Female pelvic surgery. Firoozi, Farzeen. New York, NY. 16. 10. 2014. ISBN 978-1-4939-1504-0. OCLC 894114597. 
  14. ^ Vecchietti, G. (1979) Le néovagin dans le syndrome de Rokitansky–Kuster–Hauser. Rev. Med. Suisse Romande , 99, 593–601.
  15. ^ а б Lee, Peter A.; Nordenström, Anna; Houk, Christopher P.; Ahmed, S. Faisal; Auchus, Richard; Baratz, Arlene; Baratz Dalke, Katharine; Liao, Lih-Mei; Lin-Su, Karen; Looijenga 3Rd, Leendert H.J.; Mazur, Tom; Meyer-Bahlburg, Heino F.L.; Mouriquand, Pierre; Quigley, Charmian A.; Sandberg, David E.; Vilain, Eric; Witchel, Selma; Global DSD Update Consortium (2016). „Global Disorders of Sex Development Update since 2006: Perceptions, Approach and Care”. Hormone Research in Paediatrics. 85 (3): 158—180. ISSN 1663-2818. PMID 26820577. S2CID 29118431. doi:10.1159/000442975. .
  16. ^ Baggish, Michael (2016). Atlas of pelvic anatomy and gynecologic surgery. Philadelphia, PA: Elsevier. ISBN 9780323225526. 
  17. ^ Liao, L. M.; Wood, D.; Creighton, S. M. (2015). „Parental choice on normalising cosmetic genital surgery”. BMJ (Clinical Research Ed.). 351: h5124. ISSN 1756-1833. PMID 26416098. S2CID 20580500. doi:10.1136/bmj.h5124. 
  18. ^ Lee, Peter A.; Houk, Christopher P.; Ahmed, S. Faisal; Hughes, Ieuan A.; Group LC (2006). „Consensus Statement on Management of Intersex Disorders”. Pediatrics. 118 (2): e488—e500. PMC 2082839 Слободан приступ. PMID 16624884. doi:10.1542/peds.2006-0738. 
  19. ^ Emans, S. Jean Herriot; Laufer, Marc R. (2012). Emans, Laufer, Goldstein's Pediatric & Adolescent Gynecology (en inglés). Wolters Kluwer Health/Lippincott Williams & Wilkins. ISBN 978-1-60831-648-9.
  20. ^ а б Хорбацх, Сопхие Е.Р.; Боуман, Марк-Брам; Смит, Јан Маертен; Öзер, Мüјде; Бунцампер, Марлон Е.; Муллендер, Маргриет Г. (2015). „Оутцоме оф Вагинопластy ин Мале-то-Фемале Трансгендерс: А Сyстематиц Ревиеw оф Сургицал Тецхниqуес”. Тхе Јоурнал оф Сеxуал Медицине. 12 (6): 1499—1512. ИССН 1743-6095. ПМИД 25817066. дои:10.1111/јсм.12868. .
  21. ^ а б Феделе, L., Бианцхи, С., Тоззи, L. ет ал. (1996) А неw лапаросцопиц процедуре фор цреатион оф а неовагина ин Маyер–Рокитанскy–Кустер–Хаусер сyндроме. Фертил. Стерил., 66 , 854–857.
  22. ^ Феделе, L., Бианцхи, С., Дорта, M. ет ал. (1999) Лапаросцопиц цреатион оф а неовагина ин wомен wитх пелвиц киднеy. Ј. Ам. Ассоц. Гyнецол. Лапаросц. , 6, 17–19.
  23. ^ Хорбацх, Сопхие Е.Р.; Боуман, Марк-Брам; Смит, Јан Маертен; Öзер, Мüјде; Бунцампер, Марлон Е.; Муллендер, Маргриет Г. (2015). „Оутцоме оф Вагинопластy ин Мале-то-Фемале Трансгендерс: А Сyстематиц Ревиеw оф Сургицал Тецхниqуес”. Тхе Јоурнал оф Сеxуал Медицине. 12 (6): 1499—1512. ПМИД 25817066. дои:10.1111/јсм.12868. .

Литература[уреди | уреди извор]

  • Баггисх, Мицхаел (2016). Атлас оф пелвиц анатомy анд гyнецологиц сургерy. Пхиладелпхиа, ПА: Елсевиер. ИСБН 9780323225526. 
  • Еманс, Херриот (2011). Еманс, Лауфер, Голдстеин'с педиатриц & адолесцент гyнецологy. Пхиладелпхиа: Wолтерс Клуwер Хеалтх/Липпинцотт Wиллиамс & Wилкинс Хеалтх. ИСБН 9781608316489. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Vaginoplastika&oldid=27448599”