Вејање жита

Вејање жита је пољопривредна метода коју су развиле древне културе за одвајање жита^[1]^[2] од кукоља.^[3]^[4]^[5]^[6]^[7] Такође се може користити за уклањање штеточина са ускладиштеног зрна. Вејање обично следи вршидби у припреми жита.

Употреба вејачких вила у древној египатској пољопривреди.

У свом најједноставнијем облику обухвата бацање смеше у ваздух тако да ветар одува лакшу плеву, док тежа зрна падају доле одакле се прикупе. Технике су укључивале употребу лепезе за вејање (обликована корпа протресана да се подигне плева) или употребу алата (вила или лопата за витлање) на гомили пожњевеног жита.

У грчкој култури[уреди | уреди извор]

Лепеза за вејање (λίκνον [líknon], што такође значи „колевка”) представљена у обредима који су се додељивали Дионису и у Елеусинским мистеријама: „то је био једноставан пољопривредни алат који је преузела и мистификовала Дионисова религија”, приметила је Џејн Елен Харисон.^[8] Диониса Ликнита („Диониса од ветра који провејава”) пробудиле су Дионизијске жене, у овом случају зване Тије, у пећини на Парнасу високо изнад Делфа; вејачка лепеза се везује за бога повезаног са мистериозним религијама са пољопривредним циклусом, али су и смртне грчке бебе такође лежале у вејачкој лепези.^[9] У Калимаховој Химни Зевсу, Адрастеја полаже новорођенче Зевса у златни ликнон, њена коза га доје и њему је дат мед.

У Одисеји, мртва пророчница Тиресија каже Одисеју да се веслом удаљи од Итаке све док му путник не каже да је то лепеза за вејање (тј. док Одисеј не дође толико далеко од мора да људи не препознају весла), и тамо да сагради светилиште Посејдону.

Кина[уреди | уреди извор]

У Древној Кини, метода је побољшана механизацијом развојем ротационе вејачке лепезе, која је користила зглобасти вентилатор за производњу ваздушне струје.^[10] Ово је представљено у Ванг Џеновој књизи Нонг Шу из 1313. године.

У Европи[уреди | уреди извор]

У Саским насељима попут оног које је у Нортамберланду идентификовано као Бедеов Ад Гефрин^[11] (а сада се зове Јевринг) ескавационом реконструкцијом је показано да су зграде имала наспрамне улазе. У стајама је промаја стварана употребом ових наспрамних довратника, и коришћена за провејавање.^[12]

Техника коју су развили Кинези је усвојена у Европи тек у 18. веку, када су машине за вејање користиле „једрени фен”.^[13] Ротациони вентилатори за вејање извезен је у Европу, а тамо су га донели холандски морнари између 1700. и 1720. године. Сматра се да су их добивили из холандског насеља Батавиа на Јави, Холандска Источна Индија. Швеђани су у исто време увезли такве справе из јужне Кине, а језуити су николико направа из Кине донели у Француску до 1720. године. До почетка 18. века, на западу није било ротационих вејачких фенова.^[14]

У Сједињеним Државама[уреди | уреди извор]

Развој вејачке житнице омогућио је плантажама пиринча у Јужној Каролини да драматично повећају своје приносе.

Механизација процеса[уреди | уреди извор]

Године 1737. Ендру Роџер, фармер на имању Каверс у Роксбергширу, развио је вејачку машину за кукуруз, названу 'Фанер'. Те направе су биле успешне и породица их је дуги низ година продавала широм Шкотске. Неки од шкотских презбитеријанских свештенка попримали су те направе грехом против Бога, јер је ветар био нешто што је Он посебно направио, те је вештачки ветар био је дрзак и нечист покушај узурпирања оног што припада самом Богу.^[15] Током индустријске револуције, вејачки процес је механизован изумом додатних машина, као што су вејачки млинови.

Референце[уреди | уреди извор]

^ „ИДРЦ - Интернатионал Девелопмент Ресеарцх Центре”. нтернатионал Девелопмент Ресеарцх Центре (ИДРЦ). Архивирано из оригинала 9. 6. 2016. г.
^ Мунделл, Е.Ј. (9. 7. 2019). „Море Америцанс Аре Еатинг Wхоле Граинс, Бут Интаке Стилл Тоо Лоw”. ХеалтхДаy. Архивирано из оригинала 2. 11. 2021. г. Приступљено 31. 5. 2021.
^ Даниел Јонес (2006). Петер Роацх; Јамес Хартман; Јане Сеттер, ур. Цамбридге Проноунцинг Дицтионарy. Цамбридге Университy Пресс.
^ „Wхат Ис Цхафф: Леарн Хоw То Wинноw Сеедс Фром Цхафф”. Гарденинг Кноw Хоw (на језику: енглески). Приступљено 2022-10-07.
^ „Тхе Цхафф цуттер”. Архивирано из оригинала 2006-01-03. г. Приступљено 2005-09-06.
^ Цуттинг цхафф бy ханд Архивирано на сајту Wayback Machine (24. март 2010): детаил оф паинтинг бy Давид Тениерс тхе Yоунгер
^ А Вицториан цхафф цуттер Архивирано март 21, 2008 на сајту Wayback Machine
^ Харрисон, Пролегомена то тхе Студy оф Греек Религион, 3рд ед. (1922:159).
^ Карл Керенyи, Дионyсус: Арцхетyпал Имаге оф Индеструцтибле Лифе (1976:44).
^ Тхе Qуестион оф тхе Трансмиссион оф тхе Ротарy Wинноwинг Фан фром Цхина то Еуропе: Соме Неw Финдингс Архивирано на сајту Wayback Machine (5. април 2008), Ханс Улрицх Вогел, 8тх Интернатионал Цонференце он тхе Хисторy оф Сциенце ин Цхина
^ Мüнзенберг, Хессен. Цхапел анд Палас (Г.Биндинг, Бург Мüнзенберг, 1962)
^ M.W.Тхомпсон, Тхе Рисе оф тхе Цастле, (Цамбридге Университy Пресс, 1991), 5–6.
^ Броадцастинг анд wинноwинг Архивирано на сајту Wayback Machine (16. мај 2017), Петер Цхарлес Доррингтон
^ Роберт Темпле, Тхе Гениус оф Цхина, п. 24
^ Цхамберс, Роберт (1885). Доместиц Анналс оф Сцотланд. Единбургх : W & Р Цхамберс. п. 397.

Литература[уреди | уреди извор]

Хонг-Сен Yан & Марцо Цеццарелли (2009), Интернатионал Сyмпосиум он Хисторy оф Мацхинес анд Мецханисмс: Процеедингс оф ХММ 2008, Спрингер, стр. 247, ИСБН 978-1-4020-9484-2
Неедхам, Јосепх (1965). Сциенце анд Цивилизатион ин Цхина, Вол. IV: Пхyсицс анд Пхyсицал Тецхнологy, п.118. ISBN 978-0-521-05802-5
Ulrich Vogel, Hans (1. 1. 2019). „Materials on Traditional Chinese Winnowing Machines”. Academia.edu.
Yan, Hong Sen; Hsiao, Kuo-Hung (2014). Mechanisms in Ancient Chinese Books with Illustrations. Springer (објављено 13. 12. 2013). ISBN 978-3319020082.
Ceccarelli, Marco; Cigola, Michela; Recinto, Giuseppe (2017). New Activities For Cultural Heritage: Proceedings of the International Conference Heritage. Springer. ISBN 978-3319883663.
Lu, Yongxiang. A History of Chinese Science and Technology. 2. Springer. ISBN 978-3662513897.
Randolph Barker; Robert W. Herdt; Beth Rose (1985), „Rice Milling”, The Rice Economy of Asia, 2, стр. 174—177, ISBN 978-0-915707-15-7
Quick, Graeme R.; Wesley F. Buchele (1978). The Grain Harvesters. St. Joseph: American Society of Agricultural Engineers. ISBN 0-916150-13-5.
Constable, George; Somerville, Bob (2003). A Century of Innovation: Twenty Engineering Achievements That Transformed Our Lives, Chapter 7, Agricultural Mechanization. Washington, DC: Joseph Henry Press. ISBN 0-309-08908-5.
„About Combine harvesters”. Mascus UK.
Biographical Dictionary of the History of Technology. Taylor & Francis. септембар 2003. ISBN 9780203028292.
„The History of Combine Harvesters”. Cornways.
„Sunshine header-harvester, c.1935”. collection.maas.museum.
Timesonline.co.uk, access date 31-09-2009 Архивирано 2020-05-11 на сајту Wayback Machine
„History of the Combine”. Historylink.com. Приступљено 18. 8. 2009.
The John Deere Tractor Legacy, Don McMillan, Voyageur Press, 2003, page 118 with photo
Remarkable Australian Farm Machines, Graeme R. Quick, Rosenberg Publishing, 2007, page 72.
„Gleaner: 85 Years of Harvest History” (PDF). Gleaner Agco Company. 2008. стр. 8. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 12. 2010. г.
„La maquinaria que haría historia”. La Nacion (на језику: Spanish). 6. 11. 2004. Архивирано из оригинала 2011-06-06. г.
Voorhis, Dan (6. 4. 2012Z). „Lyle Yost, founder of Hesston Industries, dies at age 99”. Wichita Eagle. Архивирано из оригинала 10. 8. 2014. г. Приступљено 12. 9. 2012.
„Euro yellow combine”. Farmindustrynews.com. Архивирано из оригинала 2008-10-23. г. Приступљено 2009-11-15.
Jordan, DK (24. 11. 2012). „Living the Revolution”. The Neolithic. University of California – San Diego. Архивирано из оригинала 29. 10. 2013. г. Приступљено 22. 4. 2013.
„The Development of Agriculture”. National Geographic. Архивирано из оригинала 14. 4. 2016. г. Приступљено 22. 4. 2013.
Hancock, James F. (2012). Plant evolution and the origin of crop species (3rd изд.). CABI. стр. 119. ISBN 978-1-84593-801-7. Архивирано из оригинала 4. 5. 2021. г. Приступљено 10. 2. 2021.
UN Industrial Development Organization, International Fertilizer Development Center (1998). The Fertilizer Manual (3rd изд.). Springer Science and Business Media LLC. стр. 46. ISBN 978-0-7923-5032-3. Архивирано из оригинала 4. 5. 2021. г. Приступљено 10. 2. 2021.
Serna-Saldivar, Sergio (2010). Cereal Grains: Properties, Processing, and Nutritional Attributes. стр. 535. ISBN 978-1-4398-8209-2. Архивирано из оригинала 2. 5. 2021. г. Приступљено 22. 6. 2015.
Henry, R.J.; Kettlewell, P.S. (1996). Cereal Grain Quality. Chapman & Hall. стр. 155. ISBN 9789400915138.
Ruhlman, Michael; Bourdain, Anthony (2007). The Elements of Cooking: Translating the Chef's Craft for Every Kitchen. Simon and Schuster. стр. 216. ISBN 978-1-4391-7252-0.
„Industrial Strainers - Liquid Basket Strainer - Eaton Strainers”. industrialstrainer.com. Архивирано из оригинала 08. 05. 2018. г. Приступљено 28. 09. 2020.
Finex, Russell. „Replacing Bag Filters with Self Cleaning Filters - Russell Finex”. www.russellfinex.com.
Industries, Elcan. „High Energy Sieving Machine - Elcan Industries”. www.elcanindustries.com.

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

„Industrial Strainers - Liquid Basket Strainer - Eaton Strainers”. industrialstrainer.com. Архивирано из оригинала 08. 05. 2018. г. Приступљено 28. 09. 2020.
Photo of Mansfield plantation winnowing house, Library of Congress
Mansfield Plantation website

[1] „ИДРЦ - Интернатионал Девелопмент Ресеарцх Центре”. нтернатионал Девелопмент Ресеарцх Центре (ИДРЦ). Архивирано из оригинала 9. 6. 2016. г.

[2] Мунделл, Е.Ј. (9. 7. 2019). „Море Америцанс Аре Еатинг Wхоле Граинс, Бут Интаке Стилл Тоо Лоw”. ХеалтхДаy. Архивирано из оригинала 2. 11. 2021. г. Приступљено 31. 5. 2021.

[3] Даниел Јонес (2006). Петер Роацх; Јамес Хартман; Јане Сеттер, ур. Цамбридге Проноунцинг Дицтионарy. Цамбридге Университy Пресс.

[4] „Wхат Ис Цхафф: Леарн Хоw То Wинноw Сеедс Фром Цхафф”. Гарденинг Кноw Хоw (на језику: енглески). Приступљено 2022-10-07.

[5] „Тхе Цхафф цуттер”. Архивирано из оригинала 2006-01-03. г. Приступљено 2005-09-06.

[6] Цуттинг цхафф бy ханд Архивирано на сајту Wayback Machine (24. март 2010): детаил оф паинтинг бy Давид Тениерс тхе Yоунгер

[7] А Вицториан цхафф цуттер Архивирано март 21, 2008 на сајту Wayback Machine

[8] Харрисон, Пролегомена то тхе Студy оф Греек Религион, 3рд ед. (1922:159).

[9] Карл Керенyи, Дионyсус: Арцхетyпал Имаге оф Индеструцтибле Лифе (1976:44).

[10] Тхе Qуестион оф тхе Трансмиссион оф тхе Ротарy Wинноwинг Фан фром Цхина то Еуропе: Соме Неw Финдингс Архивирано на сајту Wayback Machine (5. април 2008), Ханс Улрицх Вогел, 8тх Интернатионал Цонференце он тхе Хисторy оф Сциенце ин Цхина

[11] Мüнзенберг, Хессен. Цхапел анд Палас (Г.Биндинг, Бург Мüнзенберг, 1962)

[12] M.W.Тхомпсон, Тхе Рисе оф тхе Цастле, (Цамбридге Университy Пресс, 1991), 5–6.

[13] Броадцастинг анд wинноwинг Архивирано на сајту Wayback Machine (16. мај 2017), Петер Цхарлес Доррингтон

[14] Роберт Темпле, Тхе Гениус оф Цхина, п. 24

[15] Цхамберс, Роберт (1885). Доместиц Анналс оф Сцотланд. Единбургх : W & Р Цхамберс. п. 397.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]