Виша сила

С Википедије, слободне енциклопедије

Виша сила или на латинском vis major је правни појам који се односи на неки спољашњи догађај који се није могао предвидети, избећи или отклонити.

Постоји неколико теорија о вишој сили. По објективној теорији виша сила је догађај који излази из круга редовних догађаја и у односу на особу која би требало да се појави као штетник тај се догађај сматра спољашњим. По субјективној теорији виша сила је сваки догађај који се ни уз максималну опрезност особе није могао ни предвидети ни спречити. Спољашњи догађај значи да је изван ствари или радњи којима је проузрокованана штета. Као виша сила најчешће се појављује природни догађај (на пример земљотрес), међутим карактер више силе могу имати и друштвене појаве на пример ратови, забране увоза, извоза и сл.

Виша сила типичан је пример искључења противправности радње, па с обзиром на то разлог ослобођења одговорности за штету (објективна одговорност). Често се по правилу у уговорима предвиђају све будуће околности које могу настати, а на које уговорне стране не могу утицати, а које чине испуњење уговора трајно или привремено немогућим. Ако се остваре претпоставке примене одредаба о вишој сили, могућа је обустава испуњења или раскид уговора..

Литература[уреди | уреди извор]

  • Mitra's Legal & Commercial Dictionary. Pages 350-351. 4th Edn. Eastern Law House. ISBN 978-81-7177-015-1.
  • International Business Law and Its Environment. Schaffer, Agusti, Earle. Page 154. 7th Edn. 2008. South-Western Legal Studies in Business Academic. ISBN 978-0-324-64967-3.