Вишеградски хладњак на Бикавцу

С Википедије, слободне енциклопедије
Хладњак на Бикавцу

Хладњак на Бикавцу се налази у источном дијелу града Вишеграда у Републици Српској, БиХ. Настао је на брду Бикавац за вријеме аустроугарске владавине. Подигнут је као место за одмор, предах и заштиту од сунца.

Настанак[уреди | уреди извор]

Аустријска војска је по доласку у Вишеград изградила ускотрачну пругу, болницу, касарну и велелепни хладњак. Служио им је за одмарање и уживање у погледу на двије ријеке Дрину и Рзав, које су недалеко одатле на ушћу постајале једна.

Тачно вријеме изградње није познато. Као доказ његове старости је чувена фотографија Вишеграда, коју је фотографисао аустроугарски фотограф јуна 1905. године.[1] На њој је представљена панорама тадашњег Вишеграда, баш онаква како ју је и Иво Андрић описао у приповјеци „Рзавски брегови“ :Бикавац се сасвим промијенио: посјекоше некада чувене орахе, избраздаше бријег путељцима, посадише багремове, дигоше терасе и хладњаке и све је било под конац. У непосредној близини испод хладњака се налази тунел кроз који је пролазила ускотрачна пруга.

Туризам[уреди | уреди извор]

Послије Другог свјетског рата на Бикавцу у непосредној близини хладњака изграђени су хотел и бунгалови, за потребе туризма Вишеграда. Најпопуларније мјесто одмора било је хлад хладњака. Као незаобилазна дестинација романтичних путовања, екскурзија, кутак за заљубљене. Највећи доказ тога је настанак пјесме „У лијепом старом граду Вишеграду“, коју је написао Крагујевчанин Драгиша Недовић, средином педесетих година двадесетог вијека. Био је инспирисан љубављу на овом, њему, као и многим другим, драгом мјесту, пуном сјећања и успомена.[2]

Током задњих ратних дешавања, хотел Бикавац, бунгалови као и хладњак су девастирани. Општина Вишеград је 2014. године обновила хладњак, те се и он уврстио у програм „Вишеградских стаза“, културне манифестације, као отворена сцена за љубитеље пјесме и писане ријечи.[3]

Тиме је и омогућен повратак хладњака у незаобилазну туристичку дестинацију града Вишеграда.

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]